ЗАКОН ЧАМИ У ФИОЦИ: Запело око заштите ћирилице

Нацрт Закона о службеној употреби језика месецима чека на усвајање, а лингвисти тврде да он некоме не одговара. Танасић: Неко овај посао годинама гура у страну. Хамовић: Води се прави културни рат против Срба

 

КАД треба да се заштите и уреде српски језик и ћирилица, то се некако увек гурне у страну. Невероватно је да држава не жели да реши тако битно национално питање, какво је питање језика који је код Срба срж националног и културног идентитета. Неће нас Европа натерати да уредимо ову област. Плашим се да нас управо та Европа и спречава да заштитимо свој језик и писмо.

Ово за „Новости“ каже Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, коментаришући то што предлог закона о службеној употреби језика и писма месецима чами у фиоци. Предлог је урадила радна група Министарства културе и информисања, у коју су били укључени и представници Одбора.

Такође, предлог закона предвиђа и усклађивање са Уставом Србије, а Танасић подсећа да је још у време доношења Устава 2006. био направљен сет закона, али они ни тада нису усвојени.

– Неко кочи овај посао – уверен је Танасић. – У време доношења Устава је, колико знам, Венецијанска комисија „шапнула“ да нам тај закон није неопходан.

Танасић подсећа и да је прошле године за Сретење најављено доношење Декларације о заштити српског језика и културе, али „ево ће скоро опет Сретење а од Деклариције нема ништа“.

А, у Министарству културе кажу да је кабинет министра Владана Вукосављевића питања језичке политике поставио у ред главних питања.

Али ова тема не би смела да пресудно зависи од тога ко је министар. На то нас не обавезују само обзири и дугови према основним културним тековинама, него и Устав наше државе, који препознаје српски језик и ћириличко писмо у службеној употреби, што је свуда синоним за јавну употребу – каже, за „Новости“, књижевник и посебни саветник министра културе и информисања Драган Хамовић.

Он подсећа да су предлози предати у процедуру још пре неколико месеци:

– Било је позитивних сигнала, али досад до померања није дошло. Нема валидног објашњења зашто. Остајемо при предлозима који су легитимни и утемељени, а сигурно да има места побољшањима. Неуређеност у овој области не одговара нашој држави и друштву. На питању бриге о језику и писму прелама се слика о нашем укупном стању, о спремности да се оснажимо и одржимо као културна и државна заједница, у доба растућих изазова. Широка јавност и језичка струка подржавају овакве кораке.

А на питање да ли неко кочи доношење закона, Хамовић одговара:

– Од утицаја су очито носиоци политике који све легитимне националне теме настоје да оспоре и обесмисле, у чему се води прави културни рат против нашег народа. Оно што се другим народима, као и мањинама у Србији, признаје као разумљиво право, српском народу и његовој култури се стратешки оспорава, спречавајући да се приберемо и дођемо себи. У томе учествује и део лакомислене и неодговорне елите, уз сталну сваковрсну подршку са стране, под разним, често смешним изговорима.

Хамовић истиче да се на примеру скоро створених народа и држава, може видети колико значаја придају идентитетским симболима, често историјски незаснованим.

А у Србији се, додаје он, негује становиште да се нечија културна изузетност и отвореност мери необазирањем на неупитне националне вредности.

Хамовић на крају цитира Милана Кашанина:

– Ко не воли своје, не може да воли ни туђе. „Може ли се не волети конкретне, своје ближње људе, а бити заљубљен у апстрактан појам човечанства? Може, али то није нормално“, поентира Кашанин. Али, ту болест негују и потхрањују чиниоци који дугорочно желе да наштете Србији, да је заробе и обезличе. А то није од јуче, само смо ми, укупно, у већој смутњи и пометњи.

НА ЧЕКАЊУ И САВЕТ

ПРЕДЛОГОМ закона је предвиђено и да влада формира Савет за српски језик, деветочлано тело које би се, паралелно са Одбором за стандардизацију српског језика, старало о нормирању, неговању, унапређивању и заштити службеног језика и матичног писма.

– То тело није формирано, јер нема закона – каже Срето Танасић . – Закочен је сваки посао. Ако бисмо и формирали Савет без закона, после би вероватно требало нешто поправљати.

Извор : Вечерње новости

Аутор: Љ. Бегенишић

 

 

Квантно слово

Особени знак српске ћирилице, слово „ћ” – глобално је познато и као нешто сасвим друго – као симбол у квантној физици који представља једну од фундаменталних константи природе. Физичари га већ више од 90 година називају „х са цртом” (х бар) и њиме рутински означавају редуковану Планкову константу х. Као и Планкова, редукована или Диракова константа се користи за описивање једног кванта, односно најмање могуће вредности енергије.

Њена вредност је Планкова константа која је подељена са 2π (два Пи), због чега је значајно погоднија за коришћење у квантномеханичким изразима од саме Планкове константе.

Према анегдоти, слово ћ је у физику тридесетих година 20. века увео један од очева квантне механике Пол Дирак управо након што га је видео у за њега неразумљивом српском тексту. Анегдота је сасвим непоуздана, али нема сумње да је Дирак (иначе заслужан за откриће антиматерије, повезивање теорије релативности и квантне механике, стварање квантне теорије поља, али и самих основа квантне физике) био и први физичар који је користио знак „х са цртом”, како би олакшао рачунање.

Слово се појављује на страни 87. Диракове преломне књиге „Принципи квантне механике”, коју је 1930. објавио „Кларендон прес”.

Извор: Политика

Аутор: С. Бубњевић