Квантно слово

Особени знак српске ћирилице, слово „ћ” – глобално је познато и као нешто сасвим друго – као симбол у квантној физици који представља једну од фундаменталних константи природе. Физичари га већ више од 90 година називају „х са цртом” (х бар) и њиме рутински означавају редуковану Планкову константу х. Као и Планкова, редукована или Диракова константа се користи за описивање једног кванта, односно најмање могуће вредности енергије.

Њена вредност је Планкова константа која је подељена са 2π (два Пи), због чега је значајно погоднија за коришћење у квантномеханичким изразима од саме Планкове константе.

Према анегдоти, слово ћ је у физику тридесетих година 20. века увео један од очева квантне механике Пол Дирак управо након што га је видео у за њега неразумљивом српском тексту. Анегдота је сасвим непоуздана, али нема сумње да је Дирак (иначе заслужан за откриће антиматерије, повезивање теорије релативности и квантне механике, стварање квантне теорије поља, али и самих основа квантне физике) био и први физичар који је користио знак „х са цртом”, како би олакшао рачунање.

Слово се појављује на страни 87. Диракове преломне књиге „Принципи квантне механике”, коју је 1930. објавио „Кларендон прес”.

Извор: Политика

Аутор: С. Бубњевић

НЕМАЧКА: Часови ћирилице на 18 локација!

Са извесним закашњењем из, мора се рећи, потпуно објективних разлога, у Хесену је, пуним капацитетом почела школска година (2018/2019) наставе на српском језику.

Како су „Вести“ већ више пута известиле читаоце, захваљујући пре свега ангажману Бранка Радовановића, генералног конзула Србије у Франкфурту, активиста у нашим удружењима у овом делу Немачке и уз подршку Српске православне цркве и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, нашој деци уместо једног сада предају четири наставника. Настава се према коначном распореду (који објављујемо у прилогу) одвија на тачно 18 локација, односно школа, у укупно девет градова у Хесену.

Ђаци имају прилику да уче три предмета: Српски језик, Моја отаџбина Србија и Основи културе српског народа.

– Немам још потпуно тачну евиденцију о броју ђака које су родитељи пријавили за наставу на српском језику, тачне податке бих требало да добијем од колега на седници Наставничког већа коју сам сазвала у просторијама Генералног конзулата Србије у Франкфурту – каже за „Вести“ Биљана Букинац, иначе координатор наставе на српском језику у иностранству по програму и под ингеренцијом Министарства просвете Србије.

Она, додаје да се тренутно барата цифром више од 300 ученика.

– Ми, нажалост, из сијасет објективних разлога нисмо могли да почнемо наставу када и немачке школе (почетком августа, п. а.).Чекало се да се сви окупимо, решимо проблеме са боравишним и радним „папирима“, направимо договоре са школама у којима ће се настава одвијати. Чекали смо дозволу немачког сектора за основно и средње образовање (Сцхуламт). Због тога ђака нема онолико колико желимо, али верујемо да ће се бројно стање у разредима сваког дана повећавати – истиче Биљана Букинац.

Према њеним речима, многи су родитељи, не знајући тачно када ће почети настава на српском језику, већ раније пријавили децу за разне ваннаставне активности у немачким школама, малишани иду на спортске тренинге, балет или похађају часове музике.

– Ипак, добила сам обећања многих родитеља са којима сам била у контакту да ће неке од тих активности од наредног полугодишта отказати да би деци ослободили време за похађање наставе на матерњем језику – истиче на крају разговора за „Вести“ Биљана Букинац и позива родитеље да с тим у вези директно контактирају наставнике (телефоном, најбоље преподне) који предају у њима најближим школама.

Нема закашњења

– Наглашавам да родитељи нигде нису закаснили! У свако доба деца могу да крену на наставу српског језика, па чак и од наредног полугодишта, ако родитељи и малишани не буду могли пре да се организују – истиче Биљана Букинац

Распоред наставе на српском језику у покрајини Хесен

– ФРАНКФУРТ НА МАЈНИ

„Зентграфенсцхуле“, Њилхелмсхорстр. 124

Петак, од 13.00 до 15.00

„Линнесцхуле“, Линнестр. 18-20
Уторак, од 16.00 до 18.00

„Њиллемерссхуле“, Њиллемерстр. 12

Понедељак, од 15.00 до 17.30

„Гесцхњистер-Сцхолл-Сцхуле“, Хадрианстр. 18
Четвртак, од 14.00 до 16.30

„Хеллерхофсцхуле“, Идстеинерстр. 47
Уторак, од 11.45 до 14.45

„Леибнизсцхуле“, Гебесцхуштр. 22-24
Среда, од 14.30 до 16.45

У овим школама предаје наставница Татјана Милановић, тел. 0157 365-72046, имејл: тањамилановиц969Жгмаил.цом

„Ацкерманнсцхуле“, Ацкерманнстр. 37
Уторак, од 15.00 до 17.00
Наставница Биљана Букинац, тел 0163 172-8684, имејл: биљана.букинацЖмпн.гов.рс

– ОФЕНБАХ

„Грундсцхуле Буцхугел“, Гоерделерстр.131
Уторак, од 12.00 до 13.30

„Матхилденсцхуле“, Матхилденстр. 30
Уторак, од 14.45 до 17.05

„Алберт-Сцхњеизер-Сцхуле“, Њалдстр. 113
Среда, од 14.00 до 15.45

Леибнизсцхуле, Њалдстр.113
Среда, од 16.30 до 18.30

– НОЈ ИЗЕНБУРГ

„Лудњиг-Ухланд-Сцхуле“, Дреихеррнстеинплатз 3

Четвртак, од 14.30 до 16.45

– ЛАНГЕН

„Лудњиг-Ерк-Сцхуле“, Бахнстр. 40

Понедељак, од 14.00 до 16.30 сати

– ДИЦЕНБАХ

„Хеинрицх-Манн-Сцхуле“,Етрускерстр. 2

Петак, од 13.15 до 15.00

У Офенбаху, Ној Изенбургу, Лангену и Диценбаху предаје наставница Соња Зрнић, тел. 0177 480-3317, имејл: зрницсоња@гмаил.цом

– БАД ФИЛБЕЛ

„Еуропаицхесцхуле Рхеин-Маин“, Тхеодор-Хеуш-стр. 65)

Уторак, од 15.00 до 17.30

– ДАРМШТАТ

„Бернхард-Аделунг-Сцхуле“, Вогелсбергстр. 50

Петак, од 15.00 до 17.00

– ВИЗБАДЕН

„Антон-Грунер-Сцхуле“, Лехрстр. 10

Четвртак, од 14.00 до 17.00

– КАСЕЛ

„Хеинрицх-Сцхутз-Сцхуле“, Фреихерр-вом-Стеинстр. 11

Понедељак, од 17.00 до 19.00

У Бад Филбелу, Дармштату, Визбадену и Каселу предаје наставник Владимир Живанов, тел. 0176 365-21551, имејл: v.zivanov973@gmail.com

 

Извор: vesti-online.com

Англиста Бугарски у тиму културног и друштвеног инжињеринга у Србији

Данас и џивџани на српској шљиви џивџијају да је и превише српских интелектуалаца упрегнуто у пројекат културног и друштвеног инжињеринга у Србији. Ово је само осавремењена формулација квинслишке делатности српских интелектуалаца на мењању свести српског народа. Да је и српски англиста Ранко Бугарски, стипендиста Британског фонда и Фордове фондације за југословенске студенте, члан Европске академије наука и уметности и експерт Савјета Европе за регионалне или мањинске језке и, да не заборавим, идеолошког САНУ, у том пројекту, поред овог силног и правичног европског и светског чланства, најбоље су нам открила два његова поступка. А поступци човекови о њему веродостојније говоре од његових и речи и чланстaва, мада и ова другост није безизражајна.

Радомир Батуран

Први његов поступак био је потписивање тзв. Сарајевске деклaрације о крчмењу српског језика како коме падне на памет. Он, англиста, и италијаниста Иван Клајн потписали су се на ту политикантску декларацију са глумцима, народним посланицима и члановима невладиних организација, обавезно антисрпским и ”другосрбијанским”.

Други поступак англисте Бугарског било је његово комитетско реаговање и супротстављање само најави Предлога закона о заштити српског језика и писма од стане Министарства културе Србије.

Поред свог и сувише стварног, да не кажемо страсног, залагања да се у том тек најављеном Предлогу закона о заштити српског језика и писма осигура опстанак Србима туђег, латиничног писма у српској култури и друштву као равноправног изворном српском ћириличном писму, англисту Бугарског демаскирају и његове камуфлиране формулације у честим изјавама и интервјуима које свакодневно одашиље на све стране. Није тешко раскринкати његову неолибералистичку идеологију у тим чланцима у којим се тобоже залаже за стручно-лингвистичко мишљење о проблему азбуке или и азбуке и абецеде.

Иако се у свом омиљеном латиничном гласилу ”Данас” англиста Бугарски вајка да тај предлог закона ”није нико видео од стручњака”, он му не налази никакве стручне замерке, него само правне и социолошке, али је изричитo против ”протеривању латинице из јавне употребе”:

Предлог измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма још није видео нико од стручњака. Противим се протеривању латинице из јавне употребе.

… да ли ће људи моћи уопште да се снађу у томе?

Многи људи неће знати шта је дозвољено, а шта кажњиво. Унеће несигурност, можда и хаос у целокупну писану комуникацију која је јавног карактера. Све што је јавно, по овоме би требало да буде на ћирилици. Ко ће то да контролише, ко ће да тужи, за шта ће да тужи, кога ће да суди? Све су то озбиљња питања…

Посебно је индикативан интервју са српским англистом Ранком Бугарским, опет, у њему омиљеној латиничној новини ”Данас”.

Ранко Бугарски

Прво, сва постављена питања новинара су крајње субјективна, вођена као да их је постављао сам Ранко Бугарски: ’о кампањском а не систематском бављењу језиком у јавној и службеној употреби’; ’зашто се кренуло са предлозима и мерама о заштити и службеној употреби писма, без претходних истраживања о употреби два писма’; утисак новинара ”да језичку политику у Србији воде искључиво србисти, односно нормативни граматичари”…

Новинару није пало ни на памет да приупита англисту зашто су латинисти толико против заштите српског вековног писма ћирилице, али јесте, и изричито и протестно зашто то бране ћирилицу србисти. Сличног је тоналитета и питање: ’Зашто је језичка политика у надлежности Министарства културе?’ Ту је и ауторитативно питање: …”да ли уопште знамо шта је језичка политика и планирање?”, чини нам се више упућено србистима, ”граматичарима” (како их и новинар и Бугарски називају) него интервјуисаном. У питању је и иронијска дистанца према ”граматичарима”: ”Кнез Михаилова је за ћириличаре доказ да је то (ћирилично – Р. Б) писмо угрожено”.

Иако је англиста Бугарски опрезан и шкрт у одговорима на сервирана, сугестивна питања новинара, откривају му трагове новопоредачке речи: ”говор мржње”, ”национални лингвисти”, ”националисти”, ”национализам” (3 пута поновљењна!) и вапаји да се у расправу о заштити српског језика (печата народа) и писма (кôда народа) укљиче ”невладине организације (које су суштински увек владине – домаће или чешће туђинске!), Канцеларија за људска и мањинска права (као да мањинска нису људска!) и Београдски центар за људска права. Без сагласности ових новопоредачких институција, латиниста Бугарски не мисли да су србисти уопште компетентни у заштити српског језика и писма, него су, каже, ”заузели, да не кажем окупирали” позицију, гле чуда, заштитника српског језика и писма. У новопоредачкој етици, све што је нормално мора постати ненормално. Латинисти Бугарском сметају србисти у Србији, а призива све латинисте и новопоредачке тројанске коње у пројекат културног и друштвеног инжињеринга у Србији. За њега је чињеница да је латиница туђинско писмо ”потпуно ирелевантно”, а то што је ћирилица изворно српско писмо којим је, још у средњем веку, написан статут и српске државе и српске цркве, њему је вероватно релевантно.

Пошто латинисти Ранку Бугарском посебно сметају ”ти национални лингвисти” српски, интелектуалног поштења ради, изјављујем да сам српски националиста онолико колико су то били српски националисти хрватски филолог Томо Маретић и српски ерудити Исидора Секулић и Радомир Лукић које сам цитирао у претходном реаговању у одбрани српске ћирилице (”Људи говоре”, ”Србин инфо”).

И новинар латиничног ”Данаса”и латиниста Бугарски упућују читаоце на узор ”националног идентитета”: Турака који су своје писмо заменили латиничним. Латиниста Бугарски хита да на ово питање одговари питањем: ’Да ли су тиме Турци постали мање Турци’ и нуди крунски узор: ”… прелазак на латиницу Румуна”. Није ли и наш знаменити англиста Бугарски укључен у мењање свести Срба, бар онолико колико и знаменити аустријки психоаналитичар Фројд у мењање свести Турака, посредством веселог револуционара Ататурка? Ако јесте, онда нам није тешко погодити ко је посредник у српском случају.

Ето, драги Срби, шта нам нуди англиста Бугарски, стипендиста Британског фонда и Фордове фондације за југословенске студенте, члан Европске академије наука и уметности и експерт Савјета Европе за регионалне или мањинске језке и садашње идеолошкe Академије наука Србије, па похрлите за његовим узорима и свакодневним позивима српског посредника новопоредачке Европе и Америке, са челa државе, да мењају свест српском народу.

 

Радомир Батуран

Торонто