„Надрљао као Жути“

Наш народ једноставно обожава свакојаке изразе који се користе још од давнина, а толико су стари да се више нико ни не сећа када су настали. Један од њих је термин „Надрљати као Жути“ која означава да је неко био лоше среће, а везује се за веома стару причу о извесном младићу неупућеном у наша веровања.

Најстарија легенда је у ствари давна мостарска прича, али су је многа наша места присвојила и уобличила. Где се, наводно, одиграо судбоносни догађај, нико не може са сигурношћу да потврди. Углавном, везан је за старинско веровање да Свети Илија кажњава оне који се оглуше о његову заповест да се на његов празник не купају у рекама. Наиме, 2. августа када православна црква слави овог светитеља, наше реке не смеју имати купаче, јер се на овај дан окупљају водене виле и друга створења подводног света и маме жртве у речне дубине.

Према нашем народном веровању, на Светог Илију не сме се купати у реци, јер тада морске виле вабе своје жртве

Тако је једном известан странац изразито светле пути, плаве косе и обрва, дошао у Мостар (у оригиналној верзији). Локално становништво га због његовог изгледа прозва Жути. Не знајући локалне обичаје, скочи у реку да се окупа и расхлади. Догађај је хтео да се странац нашао на овом месту управо на Светог Илију. Жути никада није испливао на површину, а једини траг који је остао од њега, била је гардероба остављена на обали. Као успомена на несрећног младића, у народу је настао израз „Надрљао као Жути“.

Будући да је овај термин стално изнова подсећао на немио догађај, прича временом добија и наставак. Жути се појавио у оној истој остављеној одећи и тумарао улицама не проговарајући ни са ким. Водене виле су га, верује се, заробиле у речним дубинама, али се једна од њих заљубила у плавокосог младића. Када је сазнала да се нехотице огрешио о правило реке, издејствовала је код свог моћног оца да младић добије другу прилику. Жути је послат натраг на копно, али као нем, да не би одао тајне виле и воденог света.

Ова легенда, као и већина других има бројне верзије. Младић се спомиње везан за многе наше градове, реке или језера, али је у свакој причи познат под надимком Жути. Као успомена на овај догађај, нашем народу остало је веровање у забрану купања на Светог Илију и израз „Надрљао као Жути.

 

Извор: Опанак

Црна Гора: Службеници својевољно издају документа на латиници и „црногорском језику“ иако грађани траже ћирилицу

Наиме, приликом подизања нових личних докумената грађани су јутрос остали непријатно изненађени када су им службеници МУП-а, издали латинична документа, упркос захтјевима у којима су тражили да иста буду искључиво на ћирилици

Ако си Црногорац пиши на латиници, а ако си Србин ето ти ћирилице. Ово је слика и прилика данашње Црне Горе у којој насупрот уставној одредби о равноправности писама у јавној комуникацији, ћирилица има статус дозвољеног, али не и обавезујућег писма.

Након доношења Устава 2007. у коме је такозвани црногорски промовисан као „службени језик“, тј. „језик државе“, латиницом су исписани сви државни обрасци, рачуни за струју, комуналије. 

Оно што посебно забрињава грађане Црне Горе је нови случај дискриминације ћириличног писма.

Наиме, приликом подизања нових личних докумената грађани су јутрос остали непријатно изненађени када су им службеници МУП-а, издали латинична документа, упркос захтјевима у којима су тражили да иста буду искључиво на ћирилици.

Бјелопољац Горан Бубања данас је предао захтјев за продужење личне карте, а исту је тражио на ћирилици, службеник Подручне јединице МУП-а у Бијелом Пољу му је саопштио да може одмах на латиници, а за ћирилицу немају програм.

,,Сходно Закону о личној карти Црне Горе јемчи се право на издавање исте и на ћириличном писмом“, саопштио је Бубања.

Исти проблем имао је и Мојковчанин, који је јутрос добио личну карту на латиници.

„Приликом предаје захтјева за нова документа инсистирао сам да ми иста остану као и до сада – на ћирилици. Међутим, након три мјесеца колико сам чекао на нова документа данас сам их добио али на латиници. Као образложење саопштили су ми да тренутно немају програм за ћирилицу. Желим да укажем на овај срамни покушај затирања српског идентитета од стране режима. Свакако ћу се жалити и тражити своја права, јер по Уставу Црне Горе оба писма су равноправна, казао је за наш портал Мојковчанин који је желио да остане анониман.

Ово је само наставак прогона ћирилице, а већ небројени удар на припаднике српског народа који већински користе ћирилично писмо.

Овим поводом огласио се  шеф Информативне службе и функционер ДФ-а Петар Драшковић који је казао да је овим примјером „Милов режим дотакао дно издајничке баруштине потирући сопствену историју и културу“.

„Ћирилицу прогоне као што прогоне српски језик, Српску православну цркву и српски народ у Црној Гори. У заносу усташког лудила, црногорски режим сматра ћирилицу окупаторским писмом. Зато и сви уређаји који би требали да је подрже фале или су се изгубили на неком складишту, истиче Драшковић за ИН4С.

Неизрецива је срамота, сматра он,  да се власт у земљи која је баш на том писму имала прву штампарију међу Словенима и Србима одриче таквог блага.

„Тиме се одричу свега што Црна Гора јесте. Знајући да је тај њихов Монтенегро искључиво латинични, католички и баштиник усташке традиције, за Ивана Црнојевића, јеромонаха Макарија, Божидара Вуковића Подгоричанина и Вука Караџића ту нема мјеста, закључио је Драшковић.

 

Извор: ИН4С

Србија и Српска заједно ће штитити ћирилицу

 

Делегације министарстава културе Србије и Републике Српске данас у у Београду дефинисале полазне основе за усаглашавање законских регулатива о српском језику и ћириличном писму у Српској и Србији.

Делегације су предводили министри Владан Вукосављевић и Наталија Тривић, , која је навела да је на састанку усаглашен заједнички став да су језик и писмо идентитетско право сваког народа, па тако и српског који живи са обе стране реке Дрине.

„То смо претходно дефинисали заједничком декларацијом. , потписаном у марту прошле године у Сремски Карловцима, о српском културном простору рекла је Тривић новинарима после састанка у Београду.

Она је напоменула да и Европска Унија, такође, декларативно подржава статусне измене које регулишу статус и писмо сваког народа, па тако и српског.

Тривићева је рекла да то никако не угрожава остале конститутивне народе у Републици Српској, односно БиХ.

„Сваки народ, па тако и српски, има право да има регулативу која јаче и снажније позиционира у смислу очувања српског језика и писма као дела националног идентитета”, рекла је Тривићева.

Вукосављевић је навео да је састанак био веома конкретан и да су усаглашене основе о српском језику и ћириличном писму.

„Надам се да ће законске основе о српском језику и ћириличном писму бити идентичне у Републици Српској и Србији. Сигуран сам да ће на техничким детаљима законске регулативе радити стручњаци оба министарства, као и Министарства просвете Србије. Одредбе које се тичу заштите и начина коришћења језика и писма већ постоје. Министарство културе већ скоро две и по године инсистира на изменама и допунама закона о језику и писму и верујемо да ће управо ово усаглашавање са Републиком Српском да све норме о језику у обе земље буду идентичне”, казао је Вукосављевић.

Он је додао да су политика очувања и заштите ћириличног писма као традиционалног израза културног идентитета српског народа ма где он живео, као и културна политика унапређења језика, питања од најважнијег значаја за Српски народ у Србији и Републици Српској.

„Основали смо данас координационо тело које ће се бавити тим питањима и очекујемо прве резултате већ половином септембра. Очекујемо да ће законска решења и две државе бити иста и да ће та решења допринети принципима за која смо се заложили у декларацији о културном простору у Сремским Карловцима у марту прошле године”, казао је Вукосављевић, преноси Танјуг.

 

 

IИзвор. Политика