Зашто је кућни телефон фиксни?

У науци о новим речима, или неологији, познати су различити начини на које настају нове речи, било да се ради о творби, позајмљеницама, комбинацији та два начина и др.

Међутим, понекад нова реч или ново значење постојеће речи могу настати као реакција говорника на неки појам који с том речју или тим значењем стоји у пару. Ако добро размислите, сетићете се да појам фиксне телефоније и фиксног телефона није ни постојао док се, заправо, није појавио мобилни телефон.

Као реакција на мобилни телефон, дакле телефон који се може носити са собом, појавила се потреба да се створи назив за класичан телефон, па је као супротност, односно антоним мобилном телефону створен – фиксни телефон или телефон који стоји, који се не помиче, не преноси (како каже дефиниција из Речника српскога језика).

Придев фиксан пореклом је из латинског језика (лат. fixus) и значи чврст, сталан, утврђен, тачно одређен, константан, односно фиксиран, причвршћен за неку површину (занимљиво је да би опсесивне мисли заправо требало да се зову фиксне идеје, иако се усталио скраћени назив фикс идеје).

Придев фиксан је тако у овом изразу добио нову функцију која пре није постојала јер друге врсте телефона није ни било, па смо поред неких уобичајених израза типа фиксна плата, фиксна протеза, фиксне цене добили и фиксни телефон, фиксна линија, фиксни оператер и сл.

 

Извор: Језикофил

МЕНАЏМЕНТ

Пише: др Марина Николић, Институт за српски језик САНУ

Реч менаџмент позајмљеница је из енглеског језика и ушла је у српски језик као термин из области економије, бизниса, организационих наука и др. Паралелно са њом, у српском језику у терминологији датих области користи се и њен преводни еквивалент управљање. Иако је карактеристика термина (да треба) да има једно значење, термин менаџмент је вишезначан и означава дисциплину која проучава начине организовања и управљања неким процесима, људским способностима, радним процесима и сл., затим означава процес и начин вођења и организовања предузећа и различитих елемената у процесу рада или производње, и, на крају, означава само руководство неке организације.

У терминолошким синтагмама које означавају управљање неким елементима у процесу рада у пракси долази до двојаке рекције, инструменталне, нпр. менаџмент квалитетом, менаџмент ризицима, менаџмент безбедношћу на раду, и генитивне, нпр. менаџмент квалитета, менаџмент ризика, менаџмент људских ресурса. Будући да реч менаџмент у српском језику није глаголска именица, каква је у енглеском (настала од глагола to manage), већ је настала позајмљивањем из енглеског језика (mаnagement), рекција не може бити инструментална. Инструментал као допуна може се наћи уз глаголе и неке врсте именица, попут глаголских, па је зато тај облик очекиван уз именицу управљање (као преводни еквивалент речи менаџмент). С друге стране, генитивна рекција одговара речи менаџмент, јер се генитивом ближе одређује о ком типу менаџмента је реч. Разлика је, дакле, у томе што реч управљање тражи допуну, а реч менаџмент атрибут. Ближе одређење именице менаџмент, какво је у овом случају потребно, постиже се генитивом који одговара на питање чега? Дакле, менаџмент чега? Менаџмент квалитета. У том смислу конструкција менаџмент квалитета значи управљање квалитетом. Погрешна употреба инструментала уместо генитива настала је угледањем на понашање домаћег еквивалента који захтева инструментал. Уосталом, не видимо зашто се избегава употреба домаће речи, која би се терминолошки одговарајуће понашала у датом контексту, нпр. управљање квалитетом, управљање кадровима, управљање информацијама итд.

Ипак, свесни да уклањање речи менаџмент из српског језика није могуће, будући да је ова реч у активној и стручној и јавној употреби, а уосталом то није ни неопходно, препоручујемо да се у терминолошким синтагмама уз менаџмент користи искључиво генитив, без обзира на честу и дугогодишњу употребу инструментала. Генитив је и у енглеском језику, нпр. mаnagement of information, mаnagement of quality, а он се јавља напоредо с конструкцијом атрибутив + именица (сложене именице типа noun + noun, нпр. information mаnagement, quality mаnagement), које су врло ретке у српском језику (нпр. мастер студије, Сава Центар), и стога се не препоручују.

У другим језицима најчешће се реч менаџмент преводи (нпр. словеначки vodenje, руски управление, италијански gestione), док се за менаџера врло често користи позајмљеница из енглеског језика, што показује да је пре реч о престижу неке професије, која се испољава страним називом, него о потребама самог језика и немогућности или терминолошке неадекватности преводног еквивалента. Иначе, коришћење страних, пре свега енглеских, назива за именовање професије, функције или радне позиције, сматра се престижним, не само у српском већ и у другим језицима.

Литература

Клајн, Иван, Милан Шипка (2012). Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј.

 

Извор: Језикофил

Госпођица је остала с Циганима

Пише: др Марина Николић, Институт за српски језик САНУ

Интернетом последњих година кружи заблуда како је реч госпођица забрањена и како се више не сме користити приликом обраћања особи женског пола. Кажу – госпођицу је, без обзира на године и брачни статус, у сваком појединачном случају заменила госпођа.

Неколико ствари овде треба објаснити. Ниједна се реч не може декретом забранити. Ниједан ауторитет, језички, друштвени или политички, не може из приватне употребе избацити неку реч.

С друге стране, неке се речи употребљавају шире и налазе се готово у свим стиловима (за њих се каже да су необележене или немаркиране), док су друге ограничене на ужу сферу употребе, на пример, псовке, па за њих кажемо и да су обележене или маркиране.

Госпођица, оптерећена обележјем да је у питању млада и неудата женска особа, односно узрастом и брачним статусом, почиње да се избегава у званичној, формалној употреби, управо због ирелевантости и година и брачног статуса у датом комуникативном чину. То се објашњава чак и најједноставнијим практичним разлозима. На пример, када пишемо мејл непознатој женској особи, не знамо колико она има година и да ли је у браку, па је најлакше употребити неутралн(ниј)у форму, а за то нам преостаје госпођа. Некада, давно пре ере мејлова, писма су се најчешће госпођицама и писала, али се тачно знало која је госпођица у питању. Између тога писало се – другарицама.

Може се, дакако, рећи да госпођица одлази у архаизме захваљујући друштвеним променама, јачању свести о потреби за родном равноправношћу, потписивањем Истанбулске конвенције, проевропском оријентацијом Србије, јачањем феминистичког покрета и тако даље. Мада, чини се да је то само стицај околности. Политичка коректност подудара се са потребама конкретног говорног чина, односно епистоларног дискурса. У усменој комуникацији, која је непосреднија, латићемо се госпође ређе него у писаној форми, персирање ће бити довољан показатељ формалне комуникације. А и у писмима или мејловима формулације попут Поштована госпођо Петровић, или Поштована госпођо декане, представљају изразе највишег степена поштовања у етикецији. Говорна етикеција је, да подсетимо, скуп правила којима се регулише ословљавање и обраћање у једном друштву. Да додамо, за започињање обраћања на скупу, који чине више особа и мушког и женског пола, може се користити формулација Даме и господо, али и Госпође и господо. У првој конструкцији реч дама у множини нема значење отмене жене, већ означава женску особу уопште, па феминисти немају аргументацију када захтевају избегавање овакве конструкције.

Из наведених разлога госпођица се повлачи на маргину заједно с Циганима, који су тамо већ дуже време. Политички коректан говор подразумева употребу назова Ром уместо Циганин иако се у насловима и садржају више дела високе књижевне вредности, посвећених том народу, употребљава етноним Цигани без икаквог негативног призвука. Иако многи припадници тог народа за себе кажу Цигани, уосталом као што косовски Албанци на свом језику себе зову Шиптарима, у званичној употреби коришћење оваквих назива у српском језику није прихватљиво. Како ствари стоје, Андрићевој „Госпођициˮ остаје само да чита Лоркин „Цигански романсероˮ и прави друштво Пушкиновим „Циганимаˮ у историји светске књижевности.

 

Извор: Језикофил