Библиотекарство: Бесплатан упис за одличне ђаке

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ и ове године наставља традицију награђивања одличних ученика основних и средњих школа са територије чачанске општине (односно Града Чачка).

Могућност да искористе поклон упис (нови или продужење ранијег) на Позајмном одељењу, Одељењу за децу и младе и огранцима на терену, ђаци ће имати у периоду од 29. јуна до 30. септембра 2020, уз обавезу да запосленима у Библиотеци дају на увид сведочанство односно ђачку књижицу.

 

Извор: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ 

Звучне књиге из Пчелице

Један од најпознатијих издавача књига за децу у региону, чачанска Пчелица, наставила је са објављивањем јединствених књига за најмлађе, са циљем да их подстакне на дружење са књигом од најранијег детињства.

Звуци фарме и Звуци џунгле су две нове звучне књиге које је Пчелица објавила у копродукцији са британском фирмом Асборн (Usborne), настављајући тако дугогодишњу сарадњу са овим највећим светским издавачем књига за децу.

Ове књиге са визуелно живописним и звучно богатим садржајима намењене су малишанима од две до четири године.

Притискајући дугмиће на специјално осмишљеним страницама са илустрацијама, малишани ће моћи да чују звуке џунгле, у којој ни ноћу није тихо.

Раним јутром све животиње са фарме се буде и све врви од живота и разних звукова, које ће малишани откривати притискајући означене дугмиће на страницама књиге.

Ове трокоричене звучне сликовнице, уз једноставан текст и мноштво различитих звукова из џунгле односно са фарме нуде и додатне визуелне елементе у виду бројних рупица кроз које малишани могу да вире и погађају шта се иза њих крије, нуде загарантовану забаву за мале радозналце који откривају свет око себе.

Цена појединачног издања је 1.550 динара, а за куповину у књижари Пчелица, за поручивање путем Пчеличиног сајта www.pcelica.rs, позивом на број 032/348-252 или путем друштвених мрежа. Цена са 20 одсто попуста је 1 240 динара.

 

Аутор: Мултимедијална новинска агенција

Извор:  Озон прес

Истовремено објављена два речника Драгачева

 

Милоје Стевановић (Фото: Г.Оташевић)

Чачак – Библиотека општине Лучани у Гучи управо је објавила Речник Драгачева из пера Милоја Стевановића (71), вредног бележника завичајних појмова и сећања, и на 735 страница обрађено је чак 14.000 појмова и збитија са побрђа и планина овог дела западне Србије. Граматичку обраду и акцентовање учинили су професор др Драгољуб Петровић и др Јелена Капустина, а илустрације сликар Божо Плазинић из Чачка – доноси „Политика” данас у штампаном издању.

Стевановић је, као власник једног од најуспешнијих привредних друштава у Чачку (КМН) обавио немерљив ајлук радећи на рукопису пет година, углавном ноћу, често до јутра, једним прстом на тастатури рачунара, те вели за „Политику”, на наречју с којим је потекао:

– Овај речник родног ми Драгачева јесте уздарје мојим земљацима и свим чуварима језичког блага нашије предака, а нарочито словољубцима који принеше свој труд и љубав да ова збирка речи буде што веродостојније сведочанство о онима који пре нас бејаху, чије запретене трагове овим словаром распрћемо, еда би од заборавља отргунули њихове наде, радовања, трудове, постигнућа, патње, туге и боли, речима којима су боли исказивали.

Он је из својих 17 претходних књига сабрао драга слова драгачевске постојбине, архаизме али и савремене речи и сваку, по науку професора Петровића, објаснио пригодним сећањем из збиље овог краја.

У овим златним корицама народне памети сазнаје се шта значи или чему служе аутњаци, безвркан, врањ, голубарац, дижиглава, достоверити, одврко, утрвен, крџав, овићак, сајман, олајле, засоница, заумит, злоеб, зовнут, иглени, избунгурати, заалењети, начоклешити, кувет, јолпаз, кабулити, канатити се, кеџити, кијак, клемпета, клечка, кљукопрц, крдисати, крмезли, крушац, куресати, кукумуд, ложичица, мачужица, мисирак, мешаја, млого, мочило, музувиран, мутвак, мућурла, овићак, огризина, окевешити се, олајле, оћко, паламуђевина, паприца, пизгор, повурити, полипсати, поличарка, послатак, постат, потаман, потегалац, пошаландрцати, првити питање, првешче, преврљезити, преврт, прекратити, препарлати, преперушати, пресолац, тука, сиђелац, уамити, пругло, пустошан, развала, разтоврзти, раскалабучити, сампас, сапанђела, скеребичити, скрњаторити, сова, срцана, становник, страовица, суврс, тарлити, тесак, тресигаћа, тупаљ, ћава, ћересло, ђоковина, ћустек, убојница, уђерезити, устаоц, усулити, црвоглав, чазбен, чакарас, чатал, чеклеисати, шакламати, шедрња, шунтав…

Ево како то изгледа у речнику, рецимо за појам дижиглава:

„дижиглава ж `уображена особа`. – Била ти Зора, кад је ђевовала, дижиглава, па јој спево Десимир песму: Запјевала птица кос, наша Зора дигла нос/ проћеро би кола сјена испод носа њена.”

Или, звиждати:

„звиждати. Опричо ми ђедо Сретен шта значи она изрека прошло бабу звиждање, па вели како су земајле биле задруге па пуна кућа народа, па се младенци здоговоре да он из кукурузишта звизне, бајаги да ћера орлушину, па се млада искраде кода њ, а јампут она вели човеку: Звизну ли ти ил се мене учини? Ет, тако ти је било са звиждањем, а потље кад су оматорили, нит је он звиждо, нит се њој чинило да звижди, прошло иг, каже, звиждање.”

Занимљиво је, поврх свега, да је овај речник, са неким изменама, скоро истовремено објавио и Српски дијалектолошки зборник Српске академије наука и уметности и Института за српски језик (чији је главни и одговорни уредник акадамик Слободан Реметић). Разлика је, каже Стевановић, у 272 појма. Укратко: лингвисти су, поштујући своја правила, сматрали да би неке појмове, рецимо, требало уписати као сијено и дијете а Стевановић, са своје стране, рече да мора поштовати изговор својих предака, па то иде као сјено, дјете… И додаје у уводном слову свог издању драгоцене књиге:

„Граматичку обраду и акцентовање овог речника, на основу звучних записа у којима сам ишчитао речи и примере које исписах и разговора које сам снимо са мноштвом стараца и старица широм Драгачева, од Крстаца до Горњег Дупца, извршили су др Драгољуб Петровић, професор Филизофског факултета у Новом Саду у пензији, и др Јелена Капустина, научни сарадник Института за српски језик САНУ којима дугујем бесцено благодарје… Требало је да га потпишемо заједно, али начин на који моји преци и ја говорисмо (а како говорисмо тако ја записах) није подударан са зацртаним дијалектолошким мапама и обичајем да `САНУ своја издања већ 115 година објављује под својим условима које ми не можемо да мењамо` – како ме обавестише несуђени коаутори. А будући да је не шћадијаг и не могадијаг да померам старе међе које поставише оци моји – то несуђени ми коаутори овај речник објавише без мене у Српском дијалектолошком зборнику, на чему им честитам и искрено захваљујем”.

Стевановић, иначе, има необичан животопис. Деценијама успешно води предузеће за производњу хране са 140 запослених и 500 коопераната из овод дела Србије, ноћу пише књиге, а у своје доба био је искључен из Савеза комуниста Југославије а касније изопштен и из Српске православне цркве. Сад је казао да има различито мишљење и од лингвиста САНУ, али истиче да они заслужују његово поштовање.

 

Аутор: Гвозден Оташевић

Преузето са: Глас западне Србије