Истовремено објављена два речника Драгачева

 

Милоје Стевановић (Фото: Г.Оташевић)

Чачак – Библиотека општине Лучани у Гучи управо је објавила Речник Драгачева из пера Милоја Стевановића (71), вредног бележника завичајних појмова и сећања, и на 735 страница обрађено је чак 14.000 појмова и збитија са побрђа и планина овог дела западне Србије. Граматичку обраду и акцентовање учинили су професор др Драгољуб Петровић и др Јелена Капустина, а илустрације сликар Божо Плазинић из Чачка – доноси „Политика” данас у штампаном издању.

Стевановић је, као власник једног од најуспешнијих привредних друштава у Чачку (КМН) обавио немерљив ајлук радећи на рукопису пет година, углавном ноћу, често до јутра, једним прстом на тастатури рачунара, те вели за „Политику”, на наречју с којим је потекао:

– Овај речник родног ми Драгачева јесте уздарје мојим земљацима и свим чуварима језичког блага нашије предака, а нарочито словољубцима који принеше свој труд и љубав да ова збирка речи буде што веродостојније сведочанство о онима који пре нас бејаху, чије запретене трагове овим словаром распрћемо, еда би од заборавља отргунули њихове наде, радовања, трудове, постигнућа, патње, туге и боли, речима којима су боли исказивали.

Он је из својих 17 претходних књига сабрао драга слова драгачевске постојбине, архаизме али и савремене речи и сваку, по науку професора Петровића, објаснио пригодним сећањем из збиље овог краја.

У овим златним корицама народне памети сазнаје се шта значи или чему служе аутњаци, безвркан, врањ, голубарац, дижиглава, достоверити, одврко, утрвен, крџав, овићак, сајман, олајле, засоница, заумит, злоеб, зовнут, иглени, избунгурати, заалењети, начоклешити, кувет, јолпаз, кабулити, канатити се, кеџити, кијак, клемпета, клечка, кљукопрц, крдисати, крмезли, крушац, куресати, кукумуд, ложичица, мачужица, мисирак, мешаја, млого, мочило, музувиран, мутвак, мућурла, овићак, огризина, окевешити се, олајле, оћко, паламуђевина, паприца, пизгор, повурити, полипсати, поличарка, послатак, постат, потаман, потегалац, пошаландрцати, првити питање, првешче, преврљезити, преврт, прекратити, препарлати, преперушати, пресолац, тука, сиђелац, уамити, пругло, пустошан, развала, разтоврзти, раскалабучити, сампас, сапанђела, скеребичити, скрњаторити, сова, срцана, становник, страовица, суврс, тарлити, тесак, тресигаћа, тупаљ, ћава, ћересло, ђоковина, ћустек, убојница, уђерезити, устаоц, усулити, црвоглав, чазбен, чакарас, чатал, чеклеисати, шакламати, шедрња, шунтав…

Ево како то изгледа у речнику, рецимо за појам дижиглава:

„дижиглава ж `уображена особа`. – Била ти Зора, кад је ђевовала, дижиглава, па јој спево Десимир песму: Запјевала птица кос, наша Зора дигла нос/ проћеро би кола сјена испод носа њена.”

Или, звиждати:

„звиждати. Опричо ми ђедо Сретен шта значи она изрека прошло бабу звиждање, па вели како су земајле биле задруге па пуна кућа народа, па се младенци здоговоре да он из кукурузишта звизне, бајаги да ћера орлушину, па се млада искраде кода њ, а јампут она вели човеку: Звизну ли ти ил се мене учини? Ет, тако ти је било са звиждањем, а потље кад су оматорили, нит је он звиждо, нит се њој чинило да звижди, прошло иг, каже, звиждање.”

Занимљиво је, поврх свега, да је овај речник, са неким изменама, скоро истовремено објавио и Српски дијалектолошки зборник Српске академије наука и уметности и Института за српски језик (чији је главни и одговорни уредник акадамик Слободан Реметић). Разлика је, каже Стевановић, у 272 појма. Укратко: лингвисти су, поштујући своја правила, сматрали да би неке појмове, рецимо, требало уписати као сијено и дијете а Стевановић, са своје стране, рече да мора поштовати изговор својих предака, па то иде као сјено, дјете… И додаје у уводном слову свог издању драгоцене књиге:

„Граматичку обраду и акцентовање овог речника, на основу звучних записа у којима сам ишчитао речи и примере које исписах и разговора које сам снимо са мноштвом стараца и старица широм Драгачева, од Крстаца до Горњег Дупца, извршили су др Драгољуб Петровић, професор Филизофског факултета у Новом Саду у пензији, и др Јелена Капустина, научни сарадник Института за српски језик САНУ којима дугујем бесцено благодарје… Требало је да га потпишемо заједно, али начин на који моји преци и ја говорисмо (а како говорисмо тако ја записах) није подударан са зацртаним дијалектолошким мапама и обичајем да `САНУ своја издања већ 115 година објављује под својим условима које ми не можемо да мењамо` – како ме обавестише несуђени коаутори. А будући да је не шћадијаг и не могадијаг да померам старе међе које поставише оци моји – то несуђени ми коаутори овај речник објавише без мене у Српском дијалектолошком зборнику, на чему им честитам и искрено захваљујем”.

Стевановић, иначе, има необичан животопис. Деценијама успешно води предузеће за производњу хране са 140 запослених и 500 коопераната из овод дела Србије, ноћу пише књиге, а у своје доба био је искључен из Савеза комуниста Југославије а касније изопштен и из Српске православне цркве. Сад је казао да има различито мишљење и од лингвиста САНУ, али истиче да они заслужују његово поштовање.

 

Аутор: Гвозден Оташевић

Преузето са: Глас западне Србије

 

Расписан конкурс за уметничку колонију „Крст патријарха Павла“

У манастиру Благовештења у Овчар Бањи и Чачку, 27. септембра биће одржана традиционална манифестација „Дани патријарха Павла“ у оквиру које је планирана и изложба победничких радова уметничке колоније „Крст патријарха Павла“.

Организациони одбор позвао је све заинтересоване уметнике који раде у дрвету да своје учешће пријаве до 30. јуна, а радове: израђене крстове у дрвету или у комбинацији са неким другим материјалима доставе најкасније до 31. августа.

– Патријарх Павле је посебно био везан за овај крај, будући да се његово духовно рођење одвијало, управо, у манастирима у околини Чачка, које је, с нескривеном радошћу, посећивао све до краја свог овоземаљског живота, посебно манастир Благовештење свечаност њему у част почиње светом литургијом управо у том манастиру где се и 1948. замонашио. Истовремено, као искушеник Гојко Стојчевић је боравио у манастиру Вујан где је изрезбарио дрвени крст који се чува у ризници тог манастира. Тако је и 2016. заживела моја идеја о образовању колоније „Крст патријарха Павла“ из које је затим настала манифестација „Дани патријарха Павла“ – истиче оснивач и старешина колоније Драго Милошевић.

Милошевић објашњава да укупна висина крста да не прелази 33 сантиметара, а да ће стручни жири уочи Крстовдана изабрати најбољи.

– Аутору се додељује годишња награда, а радови свих других радова се трајно чувају са идејом да у будућности буду излагани како у Србији тако и у дијаспори – каже Милошевић.

 

Извор: Вести онлајн

На данашњи дан 1815. године, на брду Љубић код Чачка, Срби у Другом српском устанку потукли су троструко јачу турску војску

На Љубићу се налази меморијални комплекс посвећен Љубићкој бици, који је Република Србија 1983. године прогласила знаменитим местом од изузетног значаја. Комплекс се састоји од гранитног споменика Танаску Рајићу и православне цркве посвећене цару Лазару

Љубићка битка или Бој на Љубићу се одиграла 8. маја 1815. године, у току Другог српског устанка, између Срба и Турака.

После ослобођења Рудника, устаници под командом Лазара Мутапа нападају турску посаду Чачка, и сабијају је у окружење код џамије. За то време Јован Обреновић запоседа Љубић са својим људима. Турци под Ћаја-пашом, снаге око 5000 људи, углавном коњаника, стижу 6. маја из Београда у Чачак и нападају устанике с леђа.

Устаници се повлаче на Љубић пред бројнијим непријатељем, са рањеним Мутапом. Ту су већ пристигли Милош Обреновић и Јован Димитријевић Добрача, сваки са својим људима. Укупне српске снаге су износиле око 1.500 људи (200 на коњима).

Милош је израдио отворене шанчеве за главнину српских снага, а део снага је разместио по другим положајима и заседама. Турци су 8. маја са јачим снагама напали устанике на Љубићу, али су одбијени плотунском ватром. Уз веће губитке се повлаче ка Чачку, а устаници их прогоне до Западне Мораве.

Током борбе се истакао Танаско Рајић, који је јуначки погинуо бранећи српске топове од Турака. Његова погибија опевана је у народној песми стиховима: „Од сто рана од сто јатагана паде Рајић јунак од мегдана.“


Извори: Глас западне Србије/ Википедија

Напомена Администратора: Горњи чланак је у „Гласу западне Србије“ објављен пре четири године. Зар нема данашњег? На стотињак српских и „српских“ портала колико их пратим преко агрегатора вести,  до овог тренутка, а сада је 10:40,  ни један једини помен јуначког дела наших старих – и бољих.