Црна Гора: Службеници својевољно издају документа на латиници и „црногорском језику“ иако грађани траже ћирилицу

Наиме, приликом подизања нових личних докумената грађани су јутрос остали непријатно изненађени када су им службеници МУП-а, издали латинична документа, упркос захтјевима у којима су тражили да иста буду искључиво на ћирилици

Ако си Црногорац пиши на латиници, а ако си Србин ето ти ћирилице. Ово је слика и прилика данашње Црне Горе у којој насупрот уставној одредби о равноправности писама у јавној комуникацији, ћирилица има статус дозвољеног, али не и обавезујућег писма.

Након доношења Устава 2007. у коме је такозвани црногорски промовисан као „службени језик“, тј. „језик државе“, латиницом су исписани сви државни обрасци, рачуни за струју, комуналије. 

Оно што посебно забрињава грађане Црне Горе је нови случај дискриминације ћириличног писма.

Наиме, приликом подизања нових личних докумената грађани су јутрос остали непријатно изненађени када су им службеници МУП-а, издали латинична документа, упркос захтјевима у којима су тражили да иста буду искључиво на ћирилици.

Бјелопољац Горан Бубања данас је предао захтјев за продужење личне карте, а исту је тражио на ћирилици, службеник Подручне јединице МУП-а у Бијелом Пољу му је саопштио да може одмах на латиници, а за ћирилицу немају програм.

,,Сходно Закону о личној карти Црне Горе јемчи се право на издавање исте и на ћириличном писмом“, саопштио је Бубања.

Исти проблем имао је и Мојковчанин, који је јутрос добио личну карту на латиници.

„Приликом предаје захтјева за нова документа инсистирао сам да ми иста остану као и до сада – на ћирилици. Међутим, након три мјесеца колико сам чекао на нова документа данас сам их добио али на латиници. Као образложење саопштили су ми да тренутно немају програм за ћирилицу. Желим да укажем на овај срамни покушај затирања српског идентитета од стране режима. Свакако ћу се жалити и тражити своја права, јер по Уставу Црне Горе оба писма су равноправна, казао је за наш портал Мојковчанин који је желио да остане анониман.

Ово је само наставак прогона ћирилице, а већ небројени удар на припаднике српског народа који већински користе ћирилично писмо.

Овим поводом огласио се  шеф Информативне службе и функционер ДФ-а Петар Драшковић који је казао да је овим примјером „Милов режим дотакао дно издајничке баруштине потирући сопствену историју и културу“.

„Ћирилицу прогоне као што прогоне српски језик, Српску православну цркву и српски народ у Црној Гори. У заносу усташког лудила, црногорски режим сматра ћирилицу окупаторским писмом. Зато и сви уређаји који би требали да је подрже фале или су се изгубили на неком складишту, истиче Драшковић за ИН4С.

Неизрецива је срамота, сматра он,  да се власт у земљи која је баш на том писму имала прву штампарију међу Словенима и Србима одриче таквог блага.

„Тиме се одричу свега што Црна Гора јесте. Знајући да је тај њихов Монтенегро искључиво латинични, католички и баштиник усташке традиције, за Ивана Црнојевића, јеромонаха Макарија, Божидара Вуковића Подгоричанина и Вука Караџића ту нема мјеста, закључио је Драшковић.

 

Извор: ИН4С

,,Глас Црногорца“ 1907: Укинут ,,босански“ језик, то је назив за српски језик у окупираним српским територијама

Босанска влада је укинула назив ,,босански језик”, који је назив у окупираним покрајинама званично употребљаван за СРПСКИ језик који ће се од сад тамо званично звати ,,српско-хрватски”

Глас Црногорца, 20. октобар 1907, број 46

,,Глас Црногорца“ на јесен 1907. г. објавио је текст насловљен Укинут назив ,,босански језик“ којим становништву књажевине Црне Горе јавља да је у окупираним српским покрајинама Босне и Херцеговине укинут назив наметнут од окупаторске власти, тзв. ,,босански“ језик и посебно наглашава да је то био назив у окупираним територијама за изворни СРПСКИ језик.

У тексту штампаном на Цетињу 20. октобра 1907. писало је:

– ,,Босанска влада је укинула назив ,,босански језик“, који је назив у окупираним покрајинама званично употребљаван за СРПСКИ језик који ће се од сад тамо званично звати ,,српско-хрватски“.

,,Глас Црногорца“ 20. октобар 1907, ,,босански“ језик

 

Преузето са: ИН4С

Турска Црна Гора

Саопштење о броју и структури субјеката у страном власништву у Црној Гори (линк) разјаснило ми је политичку ситуацију у овој бившој српској књажевини и краљевини.

Извор за илустрацију: Шатерсток

„ Broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu u Crnoj Gori u 2019. godini iznosio je 12 429, što u odnosu na 2018. godinu predstavlja povećanje od 47,8%. Najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu prema zemlji porijekla vlasnika bilo je iz Turske 3 652 odnosno 29,4%, Rusije 2 217 poslovnih subjekata odnosno 17,8%, zatim iz Srbije 1 627 odnosno 13,1% i Ukrajine 711 poslovnih subjekata odnosno 5,7%.

Posmatrajući 2019. godinu, najveći broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu zabilježen je u Podgorici i to 3 806 odnosno 30,6%, Budva 3 655 odnosno 29,4% i Bar 1 467 odnosno 11,8%. Po sektorima djelatnosti najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu bilo je u sektorima: Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala 23,9%, zatim u sektoru Stručne, naučne i tehničke djelatnosti 20,7% i Građevinarstvo 14,0%.“

Удео пословних субјеката из Русије смањен је са 38,1% у 2014. на 17,8% у 2019, а из Србије са 17%, на 13,1%, те је збирни удео ове две државе смањен са 55,1% на 30,9%.

Насупрот њима, из Турске је повећан удео са 1,5% на 29,4%, те је у 2020. сигурно надмашио збирни удео пословних субјеката из Русије и Србије.

Ови подаци не укључују вредност инвестиција, број запослених и додату вредност и промет пословних субјеката у страном власништву, као и уделе земаља према овим показатељима.

Ипак, саопштење ми је пробудило сећања на историју Црне Горе, вишевековну борбу за слободу. Свашта су чинили Срби по Црној Гори, Старој Херцеговини, брдима и крајинама, чак су се правили и људождерима да би утерали страх у кости Турцима.

И тако, вишевековни отпор окупацији и борба за слободу сада су поништени инвеститорима из Турске. Логично је да треба уништити СПЦ у Црној Гори, као заостатак из те јуначке прошлости. Треба и страх у кости утерати преосталим часним људима, посебно у Будви где треба контролисати пословање 3.655 страних фирми, што је на пет становника по један пословни субјект у страном власништву. Да нема (пореских) рајских острва Будва би била (а можда ће и бити) Рај на планети Земљи.

Док мислим на јуначку прошлост Црне Горе и ову турску садашњост, сетим се да има и у Србији неких бин зинова, и свакојаких других страних инвеститора. А и полиција није симбол нежности и милосрђа.

 

Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

Приредио, уверен да су за азбукоцид у Црној Гори ипак одговорнији Натогорци од Турака и турадије: Администратор