Која је ово година!?

У наслову вести коју преносимо са ИН4С-а изречена је осуда у стилу неких прошлих времена о којима је написано много књига и снимљено много филмова. У првом тренутку ми се учинило да је вест много старија, али преварила сам се – вест је од 12. марта 2020. године и веома сликовито говори о будућносто какву је Црна Гора замислила за себе. Можда већ имају и припремљено неко острво, да не кажем оток, за државне непријатеље.
Шта рећи!?


Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
„Ћирилица“ Београд

Директорица Библиотеке у Пљевљима Ђина Бајчета: Матија Бећковић је противник Црне Горе, за њега овдје нема мјеста

У образложењу је навела да је због ранијег толерисања сличних активности (парафразирано) била изложена шпијунажи која је доводила у ситуацију да буде притискана и критикована од руководилаца

Ђина Бајчета, Фото: Народна библиотека „Стеван Самарџић“

Отворено писмо уредника и чланова Редакције Љетописа Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ Пљевља

Због увођења цензуре и метацензуре у рад уредника и чланова Редакције Љетописа Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ Пљевља као и онемогућавања службене комуникације преко архиве установе од стране директорице Библиотеке Ђине Бајчете, обраћамо се јавности на овај начин, сматрајући то не само потребним већ и неопходним.

Бајчета је, након што је усменим путем уредници саопштила да забрањује објављивање текста „Ријеч о пјесми Који је оно мајко? Матије Бећковића“, чији је аутор управо Марија Кнежевић, уредник Љетописа, са том својом одлуком упознала и чланове Редакције. Саопштила је да је Матији Бећковићу забрањен улазак у Црну Гору зато што „говори“ против државе Црне Горе и црногорског народа, те да текст о његовој пјесми не може да буде објављен у Љетопису. У образложењу је навела да је због ранијег толерисања сличних активности (парафразирано) била изложена шпијунажи која је доводила у ситуацију да буде притискана и критикована од руководилаца. Навела је такође да је извршила консултације са државним тужиоцем који јој је рекао да се у случају објављивања поменутог текста може десити „да се против Библиотеке покрене кривични поступак“. Постављајући питање да ли неко од нас жели да она остане без посла на манипулативан начин је покушала да утиче на чланове Редакције, игноришући чињеницу да је посао учитељице у ОШ „Бошко Буха“ својом вољом напустила прије више од четири године и прихватила се функције директора Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, прихватајући тиме и ризик те одлуке.

Сматрамо да је Бајчета пласирала потпуно тенденциозну дезинформацију о пјеснику Матији Бећковићу, а и да није, забрана уласка пјеснику у Црну Гору није и не може бити забрана читања и проучавања његовог дјела. Приче о савјетовању са нама непознатим „државним тужиоцима“ нама не звуче ни учено ни реално. Савјети државних и јавних тужилаца морали би да се износе јавно а не као непровјерене, анонимне и недокучиве консултације.

Овако бруталан политички акт преседан је у нашем раду и ријеч је о ситуацији у којој се мора заштити лични интегритет и посвједочити стручни ауторитет, у окружењу које те категорије апсолутно угрожава. Скрећемо пажњу на чињеницу да је Библиотека очито „под оком“ неких политичких структура, на начин који не промовише слободу мишљења и изражавања, већ је спутава. Зачеци ових тенденција могли су се и раније уочити у редовном раду Библиотеке (дискриминација, злоупотреба личних података, неадекватно располагање средствима предвиђеним за књижевну награду…), кулминирајући у акте који спутавају њено нормално функционисање. Сем поменутог, упитан је квалитет цјелокупног рада Библиотеке у задњих пар година, када је ријеч о књижевним манифестацијама. Управо како би се зауставио суноврат установе у безакоње и диктатуру и повратио некадашњи њен углед, онемогућило недолично увођење деликта мишљења стручног особља од стране нестручних особа, омогућили услови слободног стваралаштва и сачували писци од агресивног приступа дневне политике, сматрали смо неопходним и потребним да реагујемо.

Обавјештавамо јавност, на тај начин и управу Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, да заједно са назначеним ауторима повлачимо текстове предвиђене за штампање у овом броју Љетописа: Милић Петровић – 1; Миленко Шарац – 1; Салих Селимовић – 1; проф. др Драга Бојовић – 1; Владимир Гвозденовић – 1; Јанко Јелић – 1; Милан Кнежевић – 1; Ивана Цвијетић – 3; Марија Кнежевић – 4.

У Пљевљима, 12. марта 2020. године.

Марија Кнежевић, уредник

Станојка Љиљанић, члан Редакције

Ивана Цвијетић, члан Редакције


Извор: ИН4С

Приредила: Весна Арсић

„Црногорска митрополија никада није била аутокефална 1766 – 1918“ (најава представљања књиге)

На небу Ранко светиње брани

Јер језик српски твоја је кама. Прискочи, снаго, благо нама…

Ранко Јововић

Дођође хладни, олујни дани.
Камену студен. Птици на грани.

Не фали соли виду и рани.
Чуј нас, Пјесниче, и због нас бани,

замахни пером, пред зебњу стани.
На небу, Ранко, светиње брани.

Сад ти је лако. Сад имаш мобу.
Објави војну страшноме добу!

Троглаву алу, витеже, рани.
С Ловћена, Ранко, светиње брани!

Јер језик српски твоја је кама.
Прискочи, снаго, благо нама…

А ћирилица плам твога штита,
замахни, не дај! Ако ко пита:

Ко ли је онај вој одабрани?
Викнућу гласно: Светиње брани

Јововић Ранко, наш брат и пјесник!
Побједе часне свједок и вјесник!

Не мрзни, сузо. Ћути. И кани!
На небу Ранко светиње брани.

 

Милица Бакрач


Извор: ИН4С