Милан Челик: Zrakoplovi ili zrakopadi? (Авиони или зракопади?)

Поштовани читаоци Србском културном центру „Ћирилица“ Београд придружио се и господин Милан Челик који живи и ради у САД.

 Ово сажето и концентровано мишљење са оригиналним насловом, ћирилизовано и употпуњено википедијалном анализом за почетак постаљамо на сајт  Србског културног центра „Ћирилица“, а за остале анализе надамо се да ће простор уступити блог „Ћирилизовано“.


Ћирилизовао и посрбио: Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији и википедијски извор

Zrakoplovi ili zrakopadi? (Авиони или зракопади?)

Из овог се види мизерно стање хрватске авијације од почетка до данас. Они су се одлучили да се тиме не баве и своје небо дали Мађарима на чување као и Словенија. Ни Албанија, ни Босна ни ЦГ немају борбене авионе док Србија постепено јача одбрамбени капацитет. Хрватска је требало да од Израела купи расходоване Ф-16 ловце, али се то није обистинило јер је било и корупције и америчке забране, да би на крају своје крнтије продала, тражећи превише. Чујем да је Русија Србији званично понудила и С 400.

Ваздухопловне несреће

  • 24. јуна 1992. срушен МиГ бр. 101 између Дервенте и Прњавора у БиХ, погинуо пилот пуковник Анте Радош
  • 14. септембра 1993. код Вргинмоста срушен је МиГ-21 број 103 – ‘Осветник Вуковара’при чему је погинуо пилот Мирослав Перис
  • 12. априла. 1995. код Ђакова је током вежбе пао МиГ 21 при чему је погинуо пилот Златко Мејашки
  • 12. маја 1995. код Босанске Градишке срушен је МиГ-21. Пилот Рудолф Перешин се катапултирао и после тога му се губи траг.
  • 14. августа 1996. код Велике Горице на повратку са задатка пао је МиГ 21. при чему је погинуо пилот Иван Боснар.
  • 20. јула 2004. догодила несрећа са хеликоптером Ми-8 у сплитским Дивуљама, када се хеликоптер ХРЗ-а при слетању неконтролисано срушио с неколико метара висине, ударио о тло и преврнуо се. Четворочлана посада хеликоптера задобила је лакше телесне повреде.
  • 9. јула 2007. у паду хеликоптера Ми-8 у касарни 204. бригаде у Вуковару погинуле су три особе, а повређено је седам особа. Недуго након узлијетања хеликоптер Ми-8 је са висине од педесетак метара пао на паркирано возило војне полиције.
  • 23. септембра 2010. током извођења вежбе на војном полигону „Еуген Кватерник“ на Слуњу, на подручју северно изнад Плашког, два авиона типа МИГ-21 имала су судар у ваздуху на око пет хиљада метара висине. Оба пилота су се успешно катапултирала и преживели несрећу.
  • 5. августа 2014. МИГ-21 се срушио поред Велике Горице приликом покушаја слетања након летачког програма поводом Дана победе и домовинске захвалности.
  • 27. јануара 2020. у Зларинска каналу, поред места Заблаће у паду хеликоптера ОХ-58Д Киова Варриор , број 327, смртно су страдали пилоти мајор Марин Кларин и натпоручник Томислав Батурина. [2      

Опрема [ уреди ВЕ | уреди ]

За обуку пилота ХРЗ располаже са 5 авиона Злин З-242Л , 17 авиона

Хеликоптер „кајова“

Пилатус ПЦ-9М и 8 хеликоптера Бел 206Б-3 .

Надзвучну компоненту чине 8 ловачких авиона Микојан-Гурјевич МиГ-21бисД и 4 тренажна МиГ-21УМД , које ће од 2020. постепено заменити нови вишенаменски борбени авиони.

За учествовање у борби против шумских пожара ХРЗ поседује 6 наменских авиона Боинг ЦЛ-415 и 6 Ер трактор АТ-802 .

У саставу ХРЗ-а се налази 10 вишенаменских хеликоптера Мил Ми-171Сх и 14 транспортних хеликоптера Мил Ми-8 у различитим варијантама. До 2020. се планира у употребу увести 2 вишенаменска хеликоптера Сикорски УХ-60М за потребе специјалних јединица, након чега се планира купити и цела ескадрила која ће заменити застареле хеликоптере Ми-8 [13] . Током 2017. године у службу је уведено 16 извидничких хеликоптера Бел ОХ-58Д (Р) .

ДА ЛИ ЈЕ ВАШИНГТОН УВАЛИО ХРВАТИМА Кајове

Два делимично модернизована транспортна авиона Антонов Ан-32Б су приземљена и понуђена на продају. Три старија тренажна авиона ПЦ-9М продата су 2017. Последњи од седам борбених хеликоптера Мил Ми-24В повучени су из употребе 2006. те су такође понуђени на продају од 2015. године.

Окосницу противваздушне одбране чине самовозни системи кратког домета Стрела 10ЦРОА1 , лаки преносни системи Стрела 2 и Игла те топови Бофорс Л / 70 и БОВ 20/3. Хрватска службено поседује совјетски далекометни противваздушни систем С-300 представљен на војном мимоходу 1995. Од 2004. његов статус се води као војна тајна те није познато да ли се налази још у Хрватској. До 2024. се планира увести у службу 4 битнице ПЗО система средњег до великог домета НАСАМС [14] .

Нови вишенаменски авион у ХРЗ-у [ уреди ВЕ | уреди ]

У марту 2018. године, Влада Републике Хрватске је, по препоруци комисије Министарства одбране, једногласно прихватила предлог о набави 12 вишенаменских авиона Ф-16Ц / Д Барак из Израела. Израелска понуда вредна 400 милиона евра уз саме авионе укључује и почетни пакет резервних делова (по авиону 3 резервна мотора), обуку пилота-инструктора у Израелу, симулатор летења вредан 20 милиона евра, изградњу нове и прилагођавање постојеће инфраструктуре у 91. и 93. Зракопловној бази те основни пакет наоружања.

Заједно са израелским Ф-16 у трци су учествовали и амерички Ф-16 Блок 70/72 (одбијен због високе цене-1.5 милијарди евра), грчки Ф-16 А / Б (одбијен због застареле технологије те због могућих трошкова након увођења у службу ), те шведски ЈАС 39 Грипен који уз високу цену (900 милиона евра) није задовољавао ни услове комисије да куповина буде спроведена кроз сарадњу две државе (Говернмент то Говернмент).

Након посете израелске делегације у Министарство одбране РХ 10 мај 2019. постало је и званично да ће Хрватска ипак морати, опет кренути у набавку новог вишенаменског авиона, сходно одлуци САД да одобри Израелу да прода своје Ф-16 Барак али би Израел морао вратит авионе у своје првобитно, то јест фабричко стање. Република Хрватска не пристаје на ништа друго осим изворног Ф-16 Барака, који је одабран на проведеном конкурсу. РХ ће морати спровести нови конкурс како би покушала да пронађе погодан вишенаменски авион који би испуњавао све савремене захтеве и услове. А такав конкурс могао би бити расписан током 2019-те. Мало је вероватно да ће због продужења целога процеса „ер полисинг“ над хрватским небом вршити италијански или мађарски ловци због истека ресурса на постојећим Миг-овима 21бис, но тренутно је то једна од опција. [15] [16]

У последње време се појављују информације о тзв. Плану Б, односно резервном плану према којем ће се Влада и комисија Министарства одбране водити уколико посао с Израелом пропадне. Шта тачно тај план садржи тренутно није познато, но постоје нагађања како из хрватских тако и америчких медија. Најлогичнија опција би била америчка донација 12 авиона Ф-16 Ц / Д Блок 40/42, које УСАФ постепено повлачи из службе, а на којима би Хрватска требала извршити СЛЕП програм, односно програм продужења животног века авиона те модернизацију на Блок 70/72 стандард за што се у последње време одлучује све више држава корисница старијих верзија авиона Ф-16. [17] [18]


Аутор: Милан Челик, САД

 

Миро Рајлић: Жумберак – српска рана која и данас крвари

Кад на малограничном прелазу из Словеније улазите у Хрватску, прва цеста десно води ка Дивљим Водама, лијепом излетишту, иза Сошица, у подножју планинског ланца Горјанци, које се спаја са Самоборским горјем.

Подручје од Самобора до Радатовића и Сухора у Словенији, подручја гдје живе Малићи, Голеши, Бадовинци, Дркушићи, Обрадовићи, Рађеновићи, Грубачи и многи други, који званично нису ни Срби ни Хрвати, нису ни Словенци. У ствари јесу, и једно и друго и треће кад морају, најмилије им је кад их зову Жумберчани. Тамо далеко у Словенији у Бадовинчевој гостионици се славила Православна Нова година и у временима кад се ни у Србији није смјела славити. Велико је то подручје а још већа је то рана нашег народа која и данас крвари, данас када су људска права почетак свега,к ада све почиње и завршава са правима мањина.

Истина права тих наших сународника је силом и милом укинула Марија Терезија и вјечно зло нашаег народа на овим и свим осталим подручјима Римокатоличка црква, иста она  која и данас силом и Не милом исто чини нашем остатку закланог народа, иако се наши митрополити на сваком кораку воле сликати са црвеним капицама, иако им пишу љубавне књиге.

Сви који желе знати много више о Жумберку и Жумберчанима, тренутно рањеном дјелу нашег српског народа нека читају књигу Драгана Вукшића о Ускоцима и Жумберку.

Моја маленкост, пратећи догађања у Црној Гори, коју чека судбина Жумберка, уколико Милогорци добију ову битку је позвала и нашу митрополију Загребачко љубљанску да јавно подржи борбу нашег народа за Православље и Светиње у Црној Гори, јер су следећи на удару преостали Срби у Хрватској. Упркос „мудрошћу“ коју испољава главни претендент на мјесто Патријарха наш митрополит Порфирије и упркос „молитвеним братским сусретима“ са каптолско- ватиканским јуришницима (сисачки бискуп Копшић тражи чак Степинчеву улицу у Београду), одржана су се два три  Молебана за наш народ у Црној Гори. Стидљиво али јесу.

Мене више брине „аутономија“ коју имају митрополије спрам Патријаршије и Београда, за мене као лаика а историја је свједок како нас Латини знају превести жедне преко воде а митрополити бити подмићени ватиканским даровима. Управо ту почиње оно што се Светосављем и Православљем не ноже звати. Мислим на лажне ватиканске дарове, љубљење руке папи, папским прстеновима на рукама наших црквених великодостојника.

И још нешто ми није јасно. Зашто никад на тим екуменским сусретима и ифтарима, ако већ морају бити, не деси се сусрет са Унијатима и Гркокатолицима? Лично мислим да их каптолски јуришници од нас вјешто скривају и чувају као “ драгуље“.

А не бих имао ништа против „заједничке молитве“, макар екуменске нас и Унијата у Радатовићима. И Јован Храниловић, српски пјесник са Жумберка би јој се радовао. Значило би то много за ране нашег народа са поносног Жумберка.

И бар било какав почетак терапије нашег народа на Жумберку.


Аутор: Миро Рајлић, Ново Место

Извор: Борба за веру

Српски ђаци у Хрватској без уџбеника због „превођења“ на српски

Ученици првог и петог разреда основних школа у Хрватскоj, коjи наставу похађаjу на српском jезику и ћириличном писму, jош увек су без уџбеника, а заменик градоначелника Вуковара из реда српске заjеднице Срђан Mилаковић каже да jе разлог кашњење са преводом уџбеника са хрватског на српски jезик

Фотографија: Пиксабеј
ВУKOВAР – Ученици првог и петог разреда основних школа у Хрватскоj, коjи наставу похађаjу на српском jезику и ћириличном писму, jош увек су без уџбеника, а заменик градоначелника Вуковара из реда српске заjеднице Срђан Mилаковић каже да jе разлог кашњење са преводом уџбеника са хрватског на српски jезик, што jе, иначе, обавеза предвиђена законом.
Mилаковић jе за Танјуг обjаснио да проблем не постоjи само у Вуковару, већ и у деловима источне Хрватске – источна Славониjа, Барања и западни Срем, где се спроводи потпуна настава на српском jезику и ћириличном писму, и где деца такође немаjу никакве уџбенике.

Извор: Танјуг