(Срећом) и ћирилица је домаћа

Осим производа имамо и домаће писмо, које нам је бесплатно остало од предака, те би га и домаћи привредници требали користити више, а не само при позивима на (економски) патриотизам.

 

 

Иначе све похвале за овај акт азбуковаскрсенија.

САРАЈАСТАНСКА ЈЕДНАЧИНА: ИМА РАВНОПРАВНОСТИ С-ПОЛОВА, АЛИ НИПОШТО ПИСАМА

Агенција за равноправност сполова БиХ, досјетила се, као и многи други, да оправдају своју беспосленост слањем алтруистичког саопштења без икаквог смисла и крајње дискриминаторске и противуставне суштине.

уторак, 31 марта, 2020 / 10:00

Док, рецимо, Предсједништво БиХ шаље редовно три иначице саопштења на истом језику (у којем је најзабавније тражити разлике између хрватске и муслиманске варијанте новоговора), министарства и агенције из, да простите, заједничких органа, шаљу искључиво латинична приопћења. Примјерака један.

Када им Фронтал.РС скрене на то пажњу, њихово служење народу се демонстрира тако што нас скину са листе прималаца саопштења. То је, ако ништа друго, сасвим сигурно јасан однос према равноправости српског народа.

Предсједништву „Три У Један“ се дешава да шаље једноалфабетска саопћења, али искључиво када су два муслиманска члана предсједништва (Џаферовић и Комшић) негдје на путу, па немају ваљда на располагању службу судских тумача за српски језик. Српски члан предсједништва никад не шаље искључиво на азбуци, што исто доста говори о свему.

Даље, у случају Агенције за равноправност сполова БиХ, није јасно што се не зове Агенција за женска права, јер ово звучи као то што се „Министарства рата“ по свијету, након Другог свјетског зову „Министарства одбране“.

Можда је то тако у Ефбиху, али ми имамо већ другу (директно изабрану) предсједницу од завршетка рата до данас. При том се у Ефбиху предсједник бира у парламенту.

ХОМОСЕКСУАЛНА ЈЕЗИЧКА ЗАЈЕДНИЦА БИХ

Из саопштења, које машински пресловљавамо на српско писмо, испада да жене код нас у кућама доживљавају крајњи терор. Толики, да се и они морају огласити саопштењем, које при том неће у њиховом положају промијенити ама баш ништа. Много би више постигли за права жена, када би укинули ту агенцију и плате искориститли за запошљавање угрожених жена, сигурне куће и бесплатну правну заштиту.

Осим да читав један (српски) народ није равноправан да од њих добија саопштења на писму чију равноправност, као и полну, гарантује устав, никада још нисмо чули да ова агенција упозорава због редовних огласа „издајем собу студенткињама“, „тражи се радница“, „посао за дјевојке – чување дјеце у иностранству“, „улаз и пиће добродошлице за даме – бесплатни“, „Дочек Нове године – мушкарци 20 КМ – жене 10 КМ“, итд…

Женама ускраћена права треба заштити на сваком мјесту, али не звати се Агенција за равноправност (с)полова и то још и некакве БиХ, уколико не само да се бавите готово искључиво женским полом (и то у вијеку кризе мушкости у Европи), већ не можете обезбједити ни базичну уставну равноправност народа у чије име је основана агенција. И то поред истих таквих, са истим таквим задацима у РС и Ефбиху!?

На све то треба додати да ова „хљеба преко погаче агенција“ више води рачуна о енглеском, него о српском језику и његовој равноправности у државној заједници Српске и Ефбиха. Званична мрежна страница ове агенције не посједује варијанту на српском писму, лого министарства и агенције су латиницом, али зато постоји превод на енглески језик (?!).

Не само да је енглески језик повлаштенији од српског писма (пошто је језик свеједно исти), него и документ који су послали носи име: „200327_Press-release COVID 19 kr“, што је прес-рилиз пракса коју смо видјели само још код Транспаренси интернешнел. Но, они су страни агенти и то се зна. Није јасно онда за коју државу у којој је англосаксонски званични језик, раде запослени у Агенцији за равноправност сполова БиХ?

Ево сад и саопшћења:

ЈЕДАН ТОПЛИ АПЕЛ КОМШИЛУКУ ПОВОДОМ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

Агенција за равноправност сполова БИХ Министарства за људска права и избјегице Босне и Херцеговине ових дана је објавила саопштење у којем се истиче да у времену беспоштедне борбе против пандемије вируса ЦОВИД-19 не смијемо изгубити из вида да тренутна криза додатно погађа жене и дјевојчице. Из поменутог саопштења, доносимо најважније дијелове:

У ситуацији ограничавања кретања и самоизолације, постији ризик од повећања насиља у породици. Службе подршке жртвама, као што су сигурне куће, тренутно наилазе на додатне изазове у свом дјеловању а постоји опасност да жртве из страха од заразе, оклијевају да потраже неопходну подршку. Зато је сигурним кућама потребно пружити додатну подршку, а комшилук, родбина и друге грађанке и грађани могу имати кључну улогу у контактирању полиције у случају сумње на опасност од породичног насиља, посебно у ситуацији ако је жртва онемогућена да се обрати за помоћ.

Жене су на првој линији заштите и превенције од заразе, а медицинска професија је, истовремено, и недовољно плаћена и недовољно цијењена. Један од малих, али значајних, начина препознавања кључне улоге жена у борби против пандемије би био да званичнице и званичници, као и медији, у својим обраћањима и саопштењима, осим “здравствених радника, доктора, грађана…” спомену и “здравствене раднице, медицинске сестре, докторице, грађанке…”.

Неплаћени и “невидљиви” рад у кући, који код нас традиционално претежно обављају жене, у ситуацији самоизолације се интензивира. Неопходно је да брига за дјецу и за старије, спремање хране и брига за чистоћу буду равномјерно распоређени између партнера, а једнородитељским заједницама окружење и систем морају се наћи на услузи.

Успоравањем економских активности у друштву најприје су погођене неке од дјелатности у којима преовладава женска радна снага, и жене несразмјерно више остају без посла. Апелујемо да доношење мјера подршке и економских подстицаја нужно буде засновано на гендер-анализи ефеката постојеће кризе.

Због чињенице да тренутна криза додатно погађа жене, нужно је да надлежни органи и друштво у цјелини приликом доношења и реализације мјера у борби против пандемије воде рачуна о ефектима које њихове активности имају на стање равноправности сполова и положај жена и дјевојчица у нашем друштву.

АГЕНЦИЈА ЗА РАВНОПРАВНОСТ СПОЛОВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине
Дубровачка 6, 71000 Сарајево


Извор: Фронтал

МОСТАР ЕВОРПСКИ ГРАД: ШТА БИ БИЛО ДА СУ „АНТИФАШИСТИ“ ПИСАЛИ ЋИРИЛИЦОМ?

Мања група хулигана данас је у Мостару бакљама, каменицама и боцама гађала велику групу антифашиста који су се окупили на Партизанском гробљу.

Фронтал је већ писао о „антифашистичким“ Невладинићима, који су финансирани из сличних средстава као и сви расни Невладинићи, односно о њиховој доказаној полуписмености.

Када је само њихово присуство људи оваквих схватања (у Бањој Луци редовна појава), оправдано можемо поставити питање шта би се тек десило да смију да користе српско писмо, које традиционално презиру и истребљују по програму Јосипа Броза и његове диктаторске, недемократске власти?

Донедавно, име улице у Мостару носило име усташког кољача

У остатку можете испратити како се догађај прати у Ефбиховским медијима, који сасвим другачије, може се рећи са позиције ових које називају „хулиганима“, третирају када Амбасада Руске Федерације у Сарајеву организује изложбу о борби против фашизма у Другом свјетском рату.

ФАШИСТИЧКИ И УСТАШКИ СИМБОЛИ (НЕМА ЧЕТНИЧКИХ, ПРИМ. ПРЕВ.)

Приликом изласка са Партизанског гробља близу 2.000 чланова антифашистичких удружења из БиХ и регије дошло је до немилих сцена када су са супротне стране улице полетјеле стаклене боце, каменице и бакље.

Брзом интервенцијом специјалне полиције хулигани су растјерани и ситуација се смирила, а чланови удружења и даље стоје испред аутобуса на улици, јавља репортерка портала Клиx.ба.

Хулигани су прије напада скандирали разне пароле, а оштећено је неколико аутобуса којим су стигли чланови антифашистичких удружења.

Антифашисте су и данас на улазу у Партизанско гробље дочекали графити са фашистичким и усташким симболима.

Иначе данас се око 2.000 чланова антифашистичких удружења из БиХ и регије окупило се у Мостару на централној свечаности манифестације Дани антифашизма у Мостару.

Иако је било планирано да поворка са судионицима манифестације пропјешачи дионицу од Мусале до Партизанског гробља, полиција је одлучила да се судионици на мјесто одржавања средишњег програма пребаце аутобусима.

Секретар покрета Југословенски центар Тито Београд Борис Петковић казао је како је данас на овим просторима више фашизма него што га је било у вријеме Другог свјетског рата.


Извор: Фронтал