Да ли ће опстати Коларчева задужбина

Tрошкови се множе, зараде запослених сведене су на понижавајући ниво, а руководилац Центра за музику у задужбини, Мирјана Лазаревић, пронашла je ново радно место

Хол Коларца: коме данас припада ова значајна установа, кључно је питање за њен опстанак (Фотографије: В. Саватић)

Неизвесност је друго име за нову сезону и за будућност Коларчеве задужбине, чија је управница Јасна Димитријевић још у јуну у интервјуу за наш лист навела да се ова „наша културно-образовна институција суочава, први пут после 88 година рада у континуитету, с питањима опстанка”. Сада крајем лета решења и даље нема. Задужбинар Илија Милосављевић Коларац, посветио је личну имовину свом народу и намени која се остварује данас и управо та оснивачка независност, јер иза Коларца не стоји ни град ни република, има велику цену која се најбоље види у најтежим временима. Коме данас припада ова важна установа, кључно је питање за њен опстанак.

По свему судећи обећана помоћ Коларчевој задужбини почетком лета, за текуће трошкове и покривање губитака због отказивања програма, неће бити у целости покривена, како је недавно потврдила у београдским медијима управница Јасна Димитријевић. А приход од улазница и закупа простора биће преполовљен.

– Од тражене своте од три пута по шест милиона динара, до сада смо добили од донација, захваљујући интервенцији премијерке Брнабић; првих шест милиона динара. Са том свотом смо покрили текуће трошкове одржавања објекта и дела зарада запослених до краја јуна. Очекујемо да се испоштује остатак договора за још две рате од по шест милиона динара. Једино тако Коларац може да планира други део сезоне,  од септембра до краја ове године. А очекујемо и у међувремену трајно решење, а то је трајно буџетско финасирање Коларца – рекла је јуче за „Политику“ Јасна Димитријевић, управница ове задужбине.

Од управнице смо недавно чули и то да Закон о задужбинама дефинише пројектно финансирање. Закон о култури у два члана, издваја Коларац и наводи да он ужива посебну бригу, док други члан наглашава да, ако постоји основ, у континуитету у обављању делатности, постоји могућност финансирања до 45 одсто текућих и материјалних трошкова.

– Нама је потребан уговор, споразум, на основу овог законског оквира и уважавање свега што Коларац као институција јесте. Или свако друго правно решење којим ће се обезбедити редовно финансирање делатности. То значи да је наш захтев да се посебним правним актом, у складу са Законом о култури, надокнади Коларчевој задужбини неостварени планирани приход како бисмо наставили даљи рад – рекла нам је својевремено Јасна Димитријевић.

Обећања су ту, трошкови се множе. Да ли је оправдана бојазан да ова установа културе може бити угашена? У међувремену наводи се да Немања Радуловић, славни виолиниста наступа крајем септембра и почетком октобра у задужбинској дворани, потом следи циклус концерата „Коларац – твој свет музике” који је утемељила и осмислила руководилац Центра за музику у задужбини, Мирјана Мима Лазаревић. Она је креирала и онај некадашњи циклус „Великани музичке сцене” захваљујући ком смо у Београду слушали светске звезде пуних 17 година, али који је пре неку сезону укинут због несташице средстава. Није свеједно чути да је Мирјана Лазаревић одлучила да текући циклус испрати стручно до краја, али да је у међувремену пронашла ново радно место. Зараде запослених су сведене на понижавајући ниво. Тренутно у Коларац на пробе долазе РТС ансамбли, одржавају се музичке радионице, а организује се упис за течајеве страних језика и припрема се предавачка делатност. Али се не зна шта ће сутра бити.

Иван Карл: Иницирали смо састанак у влади

Иван Карл, београдски секретар за културу јуче је поводом помоћи Коларчевој задужбини рекао за „Политику”:

– Секретаријат за културу био је иницијатор састанка у Влади Републике Србије у вези са проблемима са којима се Коларац суочава, а на основу Закона о култури, који ову установу препознаје као задужбину од посебне бриге државе. Дакле, поставили смо ствари на своје место и један део помоћи је већ реализован, а други се очекује ускоро. Истовремено колеге из Коларца упутиле су могући документ који би после одговарајуће процедуре од Министарства културе и Скупштине Србије, могао да послужи као образац за дугорочно решење, односно одржив модел финансирања. Кад је реч о граду Београду, ми настављамо са организовањем манифестација у Коларцу, и поред Бемуса који је предвиђен за новембар, пре тога планирамо један специјалан програм као додатну финансијску подршку.

Како помоћи Коларцу

„Колумбија артистс” светска концертна агенција, иначе заступник око 400 врхунских уметника, угашена је, што довољно говори о кризи. У великим проблемима је и Карнеги хол и Метрополитен опера, у којој су запослени послати кућама. Тако је у великом свету. Али криза не треба да буде изговор да се не уради све како бисмо помогли опстанак једине праве концертне дворане у Београду. О томе да ли је могуће помоћи Коларчевој задужбини да опстане говориће у наредним бројевима „Политике” познати српски уметници и културни прегаоци.

 

Аутор: Биљана Лијескић

Извор: Политика

Поново смањен буџет за културу, борба се наставља

За културу у буџету за наредну годину предвиђено је 0,73 одсто новца. Нешто мање него ове године и знатно испод препоруке Унеска да државе за културу издвајају један одсто буџета. Недовољно и према мишљењу радника у култури, али и према мишљењу ресорног министарства.

Колико ће још дуго уметници у Србији горети Аполоновом ватром, ношени љубављу према уметности, или ће њихов ентузијам сагорети очекујући боља времена и већи буџет?


Према истраживањима, Србија је прошле године била на последњем месту на простору бивше Југославије по издвајању за културу.

“Морали смо у два наврата да извршимо корекције у складу са информацијама колики ће бити буџет. Тако да установе културе ће морати да коригују своје програме, што би вероватно подразумевало једну премијеру мање у Народном позоришту, неколико или један концерт мање Београдске филхармоније”, рекла је Ивана Дедић, помоћник за савремено стваралаштво у Министарству културе и информисања.

Ресорно министарство тражило је и додатна средства која би омогућила статус развојног буџета за културу, за археолошко налазиште Царичин град, реконструкцију Народног музеја у Панчеву, за конкурсе за савремено стваралаштво, за Централну кулу на Старом Сајмишту. Нису их добили.

“Врло је упитно да ли вреди доказивати да ли од толико пара можемо направити озбиљну уметност. Власт и систем стално реагују ‘па добро вама и не треба више’ и ту смо и ми криви. Стално имамо захтеве за дугогодишње планирање али, у ствари, немамо буџетску потпору за то”, рекао је редитељ Андраш Урбан.

Ретки који су добро прошли

Ипак, има оних који су добро прошли. После вишегодишњих напора, статус капиталног пројекта добило је археолошко налазиште Винча које је у надлежности музеја града Београда.

“Кроз буџет Влада је одредила као капиталну инвестицију, инфраструктурни пројекат 40 милиона који су само прва фаза од три фазе које ће уследити у периоду од три године и који подразумевају санацију клизишта за почетак, а онда и комплетно уређење археолошког парка који у завршној фази добија и своју зграду музеја и постаје оно што Винчи и припада”, истакла је Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.

Асоцијација Независна културна сцена Србије, која је покренула кампању за минимум један одсто за културу има своје планове.

“Оно што је битно да се чује глас радника и радница у култури и да све време подсећамо да култура није битна само у предизборним кампањама и да није вредност на коју се само позивамо, већ да на њој морамо да радимо сваког дана”, навела је Вирџинија Ђековић Микетић из кампање “Један посто за културу”.

Борба за један одсто за културу се наставља.


Извор: РТС