Збогом домаћим серијама: Нова уредба прети да уништи српску продукцију

Нова уредба Владе Србије о субвенцијама за телевизијске серије и рекламе потресла филмски еснаф. Јанковић: Почиње елиминација српских продуцената. Бајић: Отвара се простор само за странце

Зоран Јанковић Фото П. Милошевић

ПРЕДУСЛОВИ да се оствари бенефит или повраћај новца од уложених средстава за снимање ТВ серија и реклама, изненада су промењени и постављени врло високо – новом уредбом коју је Влада Србије донела уочи Нове године, уместо ранијих сто хиљада евра по ТВ епизоди или по снимљеној реклами, које продуцент треба да потроши да би му наша држава вратила 25 одсто, сада мора да уложи три пута више. Односно, најмање три стотине хиљада евра.

Како сазнају „Новости“, то је била и главна тема седнице Групације за кинематографију, која је 15. јануара одржана у Привредној комори Србије (ПКС).

– Мени изгледа као да је ова уредба направљена да нас елиминише – каже за „Новости“ Зоран Јанковић из „Кошутњак филма“, наш најпознатији ТВ продуцент, који је током каријере снимио рекордних 28 серија. – Сама чињеница у досадашњој историји ТВ производње у Србији показује да никада, једна епизода, ниједне серије до сада, није коштала три стотине хиљада евра. Чак ни близу тога. Просечна цена епизоде је негде око осамдесет-деведесет хиљада евра, што значи да је и тај први лимит уредбе о подстицајима од сто хиљада евра био изнад просека.

Према Јанковићевим речима, тај услов је ипак имао једну логику да неки пројекти који завређују већу пажњу, који су комплекснији и скупљи, стекну право на повраћај потрошеног новца.

– Тридесет година се бавим овим послом и тврдим да домаћи продуценти апсолутно немају капацитет за буџет од три стотине хиљада евра по епизоди, и да је он апсолутно нереалан за наше прилике. Њега могу да остваре само неки странци ако дођу да снимају овде, а за нас је недостижно да уђемо у тај круг који је за Србију потпуно неприродан. Колико знам, нико се са нашом струком није консултовао око постављања нових услова за остварење подстицаја, који и за снимање реклама такође значи елиминацију домаћих продуцената – истиче Јанковић.

„Сенке над Балканом 2″/ Фото Промо

Радош Бајић из куће „Контраст студиоса“ сматра да је суштина ове уредбе да се запечати судбина домаће ТВ продукције и да се отвори ексклузивни простор да из српског буџета само странци добијају повраћај новца.

– Три стотине хиљада евра по једној епизоди је немогућа мисија за нас, и мислим да иза тога стоје неки наши продуценти који у Србију доводе стране продукције. Само њима ова уредба иде наруку, а за све остале она је катастрофална.

Према речима нашег саговорника, који је желео да остане анониман, јер се Групација поводом ове уредбе још није званично јавно огласила, нови услови за подстицаје у филмској индустрији представљају озбиљан потрес и удар за домаће продуценте и филмске раднике.

– Не знамо никога ко може да обезбеди и да потроши толико пара за снимање једне епозоде неког серијала, а камоли за рекламу. Три стотине хиљада евра се једва покупи и за снимање целовечерњег играног филма, и поставља се питање ко ће сада у Србији уопште моћи да снима серије, осим странаца. Ако за серију од десет епизода продуцент мора да потроши три милиона евра да би од државе на крају добио подстицај од 750.000, онда то значи збогом домаћим серијама – каже наш саговорник, иначе познати филмски радник и некада један од челних људи Филмског центра Србије.

„Пси лају, ветар носи“

Ова уредба Владе, како истиче, утолико је веће изненађење за наше људе у филмској индустрији, јер је пре њеног доношења било речи да нови предуслов за повраћај новца буде подигнут на 150.000 евра.

– Продуценти који су пре Нове године потписали уговоре за снимање серија и реклама већ се чупају за косу, јер нова уредба заиста представља велики и неочекивани потрес. Оно што је, према његовим речима, позитивно у целој тој ствари јесте то што се на овој седници Групације за кинематографију окупила готово цела наша филмска заједница, бројни представници асоцијација и секција, спремни да се еснафски боре за свој егзистенцијални опстанак.

„Јунаци нашег доба“/ Фото Промо

ИНВЕСТИЦИЈЕ

ОД априла 2016, када је у Србији почела примена Уредбе о подстицајима за инвестирање у аудио-визуелна дела, кроз овај програм прошло је више од 150 пројеката и привучено је више од 100 милиона евра директних страних инвестиција. За подстицаје снимања страних филмова и серија код нас, прошле године је издвојено 900 милиона динара, док је у 2018. исплаћено 755 милиона динара (6,5 милиона евра), а процењена вредност пројеката који су их користили била је нешто виша од 35 милиона евра.

СУБВЕНЦИЈЕ И ДО 30 ОДСТО

КАДА је реч о филмским пројектима, новом уредбом српска Влада ће субвенционисати снимање домаћих и страних филмова уколико продуценти такође потроше најмање 300.000 евра. За пројекте који премашују 500.000 евра (и својим садржајем не угрожавају углед српске државе), биће издвојено 30 одсто повраћаја новца, што значи да ће странцима и даље бити јефтиније да снимају у Србији него у својим земљама.


Аутор: В. Радосављевић

Извор: Вечерње новости

„Кустендорф“ 13. јануара по тринаести пут

Тринаести Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф“ биће одржан од 13. до 18. јануара 2020. године у Дрвенграду, на Мокрој Гори, у организацији продукцијске куће „Раста интернешнел“ и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Мећавник града и ТНСО.

Јутрос у Дрвенграду на Мећавнику је мирно и тихо уочи почетка „Кустендорфа“ који заправо карактерише експлозија уметничке енергије младих и нешто искуснијих светских филмских аутора.

Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф“ је основан 2008. године са идејом да на једном месту окупи великане савременог ауторског филма и младе, неафирмисане филмске ствараоце.

„Кустендорф“ је посебан фестивал – без црвеног тепиха, билборда и реклама, у потпуности посвећен филму, музици, дружењу и размени креативних идеја и енергије.

Гости тек пристижу, а међу првима ће стићи Амжад Абу Алала чији филм ће бити приказан у оквиру програма „Савремене тенденције“, а потом и Пауло Вирти, члан жирија и Гари Мајуз који ће вечерас одржати и прву радионицу на Фестивалу, али пошто га свечано отвори у 19 сати министар културе и информисања, Владан Вукосављевић и Емир Кустурица, оснивач Фестивала.

Како доликује домаћинима, и овде ће бити организован дочек Нове године по јулијанском календару, а свираће руска џипси-фолк-рок група „Хетерси“.

У такмичарском програму фестивала биће приказан 21 ауторски филм из 14 земаља изабраних између 722 пристигла дела.

Програм Фестивала „Ретроспектива великана“ биће посвећена Паолу Виртију и Пуриши Ђорђевићу који такође данас долази на Фестивал, а њему ће бити уручена и награда за животно дело.

У оквиру програма Нови аутори биће представљена три нова, млада филмска аутора. Биће приказан и нови филм Иване Младеновић, а у музичком делу фестивала свираће и македонски „Џамбо агушеви“ оркестар, француско-румунско-пољски састав „Клик хир“, Биг бенд Дејана Петровића и „Лав хантерси“.

Фестивал се затвара у суботу доделом фестивалских награда, Златно, Сребрно и Бронзано јаје.


Извор: РТС

Савремени руски филмови у Србији


„Дани руског филма“ у Србији почеће 24. октобра свечаном манифестацијом у Југословенској кинотеци у 19 часова.

Биће представљено седам савремених руских филмова. Публика ће имати прилику да се упозна са руским филмским ствараоцима и глумцима који ће представити своје филмове.

Филмски форум биће одржан уз учешће Међународног друштвеног Фонда јединства православних народа, подршку Министарства културе Руске Федерације, Савеза филмских стваралаца Руске Федерације, Представништва Россотрудничества у Србији, Града Београда и Југословенске кинотеке.

Манифестацији отварања ће присуствовати амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, руководилац представништва Россотрудничества у Србији Надежда Кушченкова, представници руске и српске кинематографије, као и српски званичници.


Извор: Спутњик