Божидар Зечевић: Коначно новац за филм о Јасеновцу или нови ветрови у ФЦС

Насловна фотографија: Радомир Јовановић/Нови Стандард
Осим Зафрановићевог филма, подржан је и америчко-српски филм о Жутој кући. Доскора, у Филмском центру Србије дували су сасвим други ветрови

Најновија решења Управног одбора Филмског центра Србије да усвоји одлуке својих двају комисија и подржи пројекте “Дјеца Козаре”, Лордана Зафрановића, и “Хероји Халијарда”, Радоша Бајића, односно “Жетва” америчког редитеља Пола Кампфа, одјекнуле су у јавности као прилично изненађење, будући да се у доброј мери разликују од досадашње програмске концепције и праксе ове установе.

Све комисије које су у више наврата одбијале “Дјецу Козаре” наводиле су “извесне примедбе” на тобожњу несавременост сценарија Арсена Диклића и “неке друге” мане овог пројекта, као и недостатак средстава и продукциона ограничења ФЦС, што је “аминовао” исти управни одбор, који сада, без резерве, хвали овај пројекат и не помиње више икаква ограничења. Сада одједном више нема “извесних недостатака” нити “низа примедаба”, него се у први план истичу високи квалитети Диклићевог текста, што су за последње две године упорно понављали и овај критичар и неки чланови, па и бивши председник надлежне комисије, кога је због оставке ФЦС чак – тужио суду!

Сада нема говора ни о “недостатку пара” него су “Дјеци Козаре” – богу хвала! – безусловно додељена скромна иницијална средства (тридесет милиона). Свима као да је лакнуло што су на крају победили морална чврстина и уметнички квалитети пројекта, чему су допринели и упорни гласови јавности, па и самог Министарства културе и информисања. Овај државни орган је поводом наведене одлуке УО ФЦС пре неки дан чак изразио “задовољство, јер ће тако садржај Зафрановићевог остварења допринети развоју културе сећања на жртве усташког геноцида над српским народом”.

И подвукао: “Верујемо да је овај пројекат заслуживао подршку комисија и ранијих година, али је најважније да је она коначно и уследила.” Признају ли се тиме промашаји истог УО и менаџмента ФЦС из претходног периода, који су имали катастрофалне последице, на шта је, у више наврата, указивао и наш лист? Да се разумемо: радујемо се, као и већина наших читалаца, одлуци УО ФЦС и ничим не желимо да је помутимо, верујући да ће се из овог родити филмско остварење вредно указаног поверења. Са друге стране, не може се прећутати питање одговорности за друштвену, уметничку и моралну штету до које је дошло дугогодишњим одбијањем “Дјеце Козаре” и фаворизовањем других приоритета ФЦС. А какви су били ти “приоритети”, врло добро знамо.

Дакле, сада ФЦС подржава и америчко-српски пројекат о “жутој кући” и трговини органима српских жртава (“Жетва”) на основу романа Веселина Џелетовића “Српско срце Јоханово”, управо у предвечерје хашког процеса о злочинима ОВК. Доскора, продукцијом ФЦС дували су сасвим други ветрови. Подсетимо да је главни фаворит ове куће био филм “Терет” Огњена Главоњића, који је инсинуирао српске ратне злочине над невиним албанским жртвама. Менаџмент ФЦС је упорно промовисао и на сва уста хвалио парадирање овог филма по Кану, Сарајеву и где год би се у свету појавио, а притом још тврдио како је управо тај и такав “Терет” – права “национална тема”! Биле су то речи тадашњег директора ФЦС, који је за њих преузео пуну одговорност, док је сам Огњен Главоњић ускоро почео да одлучује у ФЦС о пројектима других аутора.

Недуго затим пред реализацијом нашао се и филм “Мезимица”, срочен у духу исте политике која је изнедрила “Терет”. Према речима самог сценаристе Војнова, у овом филму “српски полицајци и српски доктор учествују у ланцу трговина и продаје органа, што је и прилично реалистично, јер филм се догађа у Србији”(!) То да српски лекари ваде унутрашње органе лицима доведеним са Косова и Метохије и продају их широм света, одјекнуло је као бомба у домаћој јавности и показало да манипулисање оваквим темама припада истој “стратегији” ФЦС. Тек после жестоког јавног протеста Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, који су у великом броју дошли у њихове просторије, УО ФЦС обуставља пројекат са следећим образложењем:

“Увид у сценарио јасно показује да није реч ни о каквој универзалној теми трговине органима, него о инсинуацијама које директно оптужују Србију, с обзиром на то да се вађење органа обавља у Србији, врше је лекари Клиничког центра Србије, а у свему учествује полиција Србије. Снимање оваквог филма скренуло би пажњу са теме “жуте куће” и оснивања Специјалног суда на КиМ за злочине над Србима и представљало релативизацију одговорности”.

Дакле, “жута кућа” је сада поново тема, али са сасвим другачије тачке гледишта. Слажемо се са министром да никада није касно, али се питамо шта би било да се није догодио јавни протест породица жртава са Косова и Метохије и да нису изречене критичке речи, које је неко негде ипак чуо?

 

Аутор: Божидар Зечевић

Извор: Вечерње новости, . Нови Стандард

Латиничење и “Кад се деца играју филмом…”

Извор: РТС, Ревија филмског стваралаштва деце и омладине, Центар аматерског филма Србије

Кад се деца играју филмом…

Ревија филмског стваралаштва деце и омладине Србије одржаће се од 24. до 28. јуна под слоганом “Боље да се деца играју филмом него филм децом”.

Ова традиционална годишња смотра радова младих филмских аутора од 7 до 19 година старости, одржава се сваке године крајем јуна месеца у организацији Центра аматерског филма Србије.

Ове године, због епидемије, неће бити јавних биоскопских пројекција, већ ће сви филмови које одабере и награди стручни жири, бити приказани путем интернета, а касније, када то буде дозвољено, и у затвореном простору.

Жири у саставу Градимир Стојковић, писац, Зоран Стефановић, писац, Страхиња Савић, редитељ, Снежана Трстењак, редитељ и аниматор и др Марко Стојановић, етнолог ће на свечаности поводом затварања прогласити добитнике награда 29. јуна.

На 49. ревији биће додељене Гран при, прва, друга и трећа награда за филм и награде за најбољи сценарио (или идеју), камеру, монтажу, звук (или дизајн звука) и режију.

Предвиђена је и награда за најуспешнији клуб и најуспешнијег ментора као и награда за најгледанији филм на сајту.

Ове године биће додељене и награда Етнографског музеја у Београду, као и награда Етнографско-антрополошког друштва Србије.

Сва признања се додељују у две старосне категорије – од 7 до 15 година и од 15 до 19 година, односно за децу из основних школа и средњошколце.

Kако Ревија није комерцијалног карактера и организује се у циљу представљања, популарисања, афирмисања и унапређења филмског стваралаштва најмлађих филмских стваралаца, све филмове публика ће моћи да погледате бесплатно путем сајта filmskarevija.com током сва четири фестивалска дана.

Прва Ревија одржана је 1961. године као Ревија филмова пионира Југославије под геслом “Боље да се деца играју филмом него филм децом”.

Ревија филмског стваралаштва деце и омладине Србије је њен правни наследник, а последњих 18 година одржавана је у Београду, у Музеју југословенске кинотеке.

Традиционално, Ревију помажу Министарство културе и информисања Републике Србије, Филмски центар Србије и Југословенска кинотека, а ове године генерални покровитељи Ревије су Фондација за мир и решавање криза и асоцијација “Цивис”.


СКЦ “Ћирилица” Београд:

Пратећи траг новца, назначен у последњој реченици РТС-овог чланка, потражисмо ко нам то покровитељује децу и шта му је циљ.

Из “Недељника“:

O pokroviteljima: Boris Vukobrat je već više decenija jedan od najuspešnijih Srba u dijaspori. U svojstvu osnivača i Predsednika dokazao se kao humanista i filantrop kroz aktivnosti Fondacije za mir i rešavanja kriza sa sedištem u Švajcarskoj i kroz rad u CIVIS – Asocijaciji nevladinih organizacija Jugoistočne Evrope sa sedištem u Beogradu. Kroz svoj rad na pomirenju i rešavanju kriza na prostoru Balkana, ali i na ekonomskom povezivanju Francuske i Rusije i drugih zemalja Boris Vukobrat odlikovan je sa dve Legije časti i nominovan nekoliko puta za Nobelovu nagradu za mir.

Али шта је тачно Фондација за мир и решавање криза и асоцијација “Цивис”? На њеном званичном сајту, о циљевима (нема на српском):

Треба имати челични стомак па све то превести. Стога само закључак:

Унапређење капацитета младих”  – латиничењем, па и преко дечјих стваралачких делатности и скупова – има за циљ “промовисање и побољшање права свих грађана у региону Југоисточна Европа, заједно са постизањем највиших стандарда цивилног друштва, подстичући грађански дијалог у региону, као и између области Југоисточне Европе и земаља чланица Европске уније“.

Али то је наш закључак. За свој, препоручујемо вам да погледате и ко стоји иза чеда двоструког француског витеза. Има то, јасно истакнуто, на страници:

http://www.civis-see.org/en/index.html#

 

Приредио: Администратор

 

„Повратак у биоскоп“ од 1. јула, цена карте 200 динара (а позив на латиници)

Биоскопи у Србији поново отварају врата за посетиоце. Под слоганом „Повратак у биоскоп“ од 01. јула поново ће заживети гледање филмова на великом платну. Биоскопи у Србији ће после више од три месеца паузе поново отворити своја врата за посетиоце.

Подржавајући јединствену мисао, да нам је социјализација данас потребнија више него икад, публика ће од 1. до 15. јула своје омиљене филмове, у одабраном друштву, моћи коначно да гледа из биоскопске фотеље и на великом платну. Биоскопске карте у свим биоскопима по симболичној цени од 200 динара.

Зашто на латиници?

У духу солидарности са планетарном пандемијом, цена карата за филмове ће током трајања акције у свим биоскопима бити по симболичној цени од 200 динара. Цена ће важити за све филмске пројекције.

Репертоар ће у свим биоскопима бити исти, а чиниће га двадесетак филмских наслова. У питању су филмови из текуће и претходне године, који су се издвојили својом гледаношћу и квалитетом, као и филмови којима је услед наступања пандемије, прекинуто биоскопско приказивање.

Након завршетка акције, од 15. јула, на репертоарима биоскопа наћи ће се и прве премијере.

„Филмски центар Србије снажно подржава ову акцију Секција дистрибутера и приказивача Групације кинематографије, посебно имајући у виду да смо се током ванредног стања обраћали Влади Републике Србије, са молбом за пружање помоћи њима, али и другим актерима филмске индустрије у Србији. Препознали смо да су дистрибутери и приказивачи први осетили прекид у раду, а да ће се последњи вратити нормализацији у пословању. Поред тога, ФЦС је уложио значајна средства и енергију у развој и осавремењивање биоскопске инфраструктуре широм Србије, и један од наших приоритета је да се ова грана филмске индустрије што брже опорави, али и побољша, након периода у коме није имала могућност да оствари приходе. Са задовољством се придружујемо овој сјајној иницијативи“ изјавио је директор ФЦС-а Гордан Матић.

Велику акцију „Повратак у биоскоп“, иницирале су Секције дистрибутера и приказивача у Групацији кинематографије које су упутиле молбу за подршку Филмском центру Србије и Привредној комори Србије, што су ове институције и прихватиле. Секције дистрибутера и приказивача чланице су Групације Кинематографије Привредне коморе Србије, која је део Удружења за креативну индустрију.

 

Извор: РТС

Весна Арсић:

Само кажем

Биоскопи се отварају после тромесечне паузе, живот се враћа у нормалу. А у Србији је нормално оно што нигде није – да се српски језик пише страним писмом, да се српски писци избацују из школског програма, да се учи туђа историја, а сопствена заборавља. Пошто је сада у моди прекрајање историје и територија, очекујем да ће се Србија, тако лако како се одриче свог писма и језика, одрећи и свега осталог.