Говори турски да те цела Немачка разуме

Све је више немачких држављана, потомака турских усељеника, другог и трећег колена, рођених у Немачкој, који земљу у којој су одрасли не сматрају својом. Да ли се осећају дискриминисаним? Извештај истраживачког ТВ магазина „Репорт Мајнц“ дошао је до потпуно другачијег закључка
 
“Наша домовина је Турска”: Зашто се 90 одсто Турака другог колена у Немачкој не осећа као код куће? Скриншот: “Репорт Мајнц”
Фудбал је дуго сматран врстом спорта која најбоље повезује људе различитих народности. Међутим, сада се у самом Берлину догађа да се на фудбалском терену говори само турски језик – на пример у клубу „Анадолуспор“. Сви његови чланови одрасли су у Немачкој. Знају немачки, али не желе да га говоре.

Зашто је то такоодговорио је „Репорт Мајнц“ у својој последњој емисијиУ емисији је приказано како се 90 одсто Турака другог и трећег покољења усељеника жене и удају међу собом – и зашто они на питање коју земљу сматрају својом домовином, одговорају: „Турску.“ Да ли промена културе добродошлице сада утиче и на децу и унуке досељених Турака?

Антинемачка хајка на Интернету

Према извештају „Репорт Ма
јнца“, то наводно није због тога. Уместо тога, новинари су пронашли доказе да турски председник Ердоган користи посреднике треће стране да би утицао на младе немачке Турке. У Немачкој постоји 500 турских фудбалских клубова. Многе од њих основале су Дитиб џамије у последњих неколико година. Они су директно подређени Турској председничкој службиПримећено је да су њихови проповедници у прошлости више пута позивали вернике да гласају за Ердогана или да се моле за турску победу у инвазији на Сирију. Зато је баварски министар унутрашњих послова Јоахим Херман (ЦСУ – Хришћанско социјална унија) већ предложио да џамије надгледа Служба за заштиту Уставног поретка (немачка тајна полиција-прим.прев.).

Новост је чињеница да сада оснивају и спортске клубове како би привукли људе који не иду у џамију, а новост је такође и самопоуздање с којим неки фудбалери одбијају да причају немачки на терену. Један од њих је Сердар Челик, тренер Анадолуспора. Каже да не разуме зашто немачки фудбалски тренери овакво понашање сматрају непоштовањем. Стратешки, било би паметније да противници не разумеју његова упутства играчима на терену.

“Поштован
е нацистичке џукеле!”

Према извештају „Репорт Мајнца“, младе Турке у Немачкој, буквално распаљују, Ердогану одани блогери, попут Тугрула Селманоглуа. Недавно је упозорио својих 270.000 пратилаца на Фејсбуку да своју децу чувају од НемацаНа крају крајевавели Селманоглу, “Немци су, у Другом светском рату, убили 6 милиона људи у гасним коморама.”

Оваквим постом, блогер је очигледно погодио живац своје заједнице. “Поштоване нацистичке џукеле“, написао је пратилац његовог блога у наставку. Говорило се и о “свињским ђаволима који личе на људе.” Одговарајући на упозорење новинара о оваквој изјавиСелманоглу је тврдио да је мислио иронично. Али остаје чињеница “да свакодневно доживљавамо насиље и мржњу”.

 
Аутор: Антје Хилдебранд
Извор:
https://www.cicero.de/innenpolitik/integration-tuerkisch-ard-report-mainz
 

Многи турски народи пишу ћирилицом!

Ћирилицом пишу: Киргизи, Казаси, Узбеци, Чуваши, Башкири, Кумици, Тувници, Алтајци, Балкарци, Карачајевци, Каракалнаци, Јакути, Хакаси, Шорци и Гагаузи, који броје преко 50 милиона становника!

С обзиром да је ислам раширен на Балкану непосредним дјеловањем Турака, онда је разумљиво да су већини наших људи – ислам и Турци као синоними. Међутим, турских народа има преко 30, од којих трећина нису исламске вјере, већ православне или католичке, а има и будиста (Тувинци), док су Тофалари сачували прастаро шаманство.

Седам турских народа исповиједају православну вјеру, док 17 турских народа, који броје преко 50 милиона становника, пишу ћирилицом!

Ћирилицом пишу: Киргизи, Казаси, Узбеци, Чуваши, Башкири, Кумици, Тувници, Алтајци, Балкарци, Карачајевци, Каракалнаци, Јакути, Хакаси, Шорци и Гагаузи.

Татари су углавном муслимани (сунити) али је једна њихов дио (Нагајбаци) у 17. вијеку прешао на православље. И они пишу ћирилицом!

Туркмени су до 1929. године писали арапаским писмом, затим до 1940. године – латиницом, а од тада – ћирилицом!

Азарбејџанци у Ирану и Ујгури у Кони пишу арапским писмом, док припадници ова два народа који живе у бившим совјетским републикама – пишу ћирилицом!


Извор: Седмица