Доделом награда и пригодним програмом данас је у Библиотеци града Београда обележен 89. рођендан ове значајне институције културе.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић у обраћању окупљенима напоменуо је да је много важних прегалаца из области библиотекарства својим радом оплеменило градску библиотеку од Марије Илић Агапове до Јасминке Нинков, која је годинама на челу ове важне образовне установе.

“Библиотека града Београда има око 150 хиљада чланова и у односу на број становника, она је најзначајнија библиотека тог типа у нашој земљи, а верујем и у региону. Скоро 90 година у тој установи се негује култура читања на изванредан начин” рекао је Вукосављевић.

Министар је истакао да је колектив Библиотеке града Београда снажан, стручан и спретан збир професионалаца у области културе који својим деловањем и резултатима служи као пример у спровођењу културне политике у Србији.

“Култура читања чини темељ образовања појединца и држава и колектива и заједнице. Та култура читања је често угрожавана духом времена и различитим баналностима и зато добија на свом значају” казао је Вукосављевић и додао да су библиотеке и место окупљања и светионик културе.

Према његовим речима библиотекари су међу најсветлијим тачкама српске културе и српске културне политике.

“Колектив Библиотеке града Београда учествује у важним акцијама као што су “Култура говора” и “Негујмо српски језик”казао је Вукосављевић.

Градоначелник Београда Зоран Радојичић је напоменуо да у времену када су тачне информације драгоцене, посебан значај има библиотеке.

” Библиотеке свима помажу да дођу до праве информације. Изузетно је важно да млади људи заволе књигу и да код њих развијемо истинољубље. То су најважније ствари за родитеље и друштво” казао је Радојичић и истакао значај непрестане едукације у данашњем времену.

“Библиотеке имају велики значај у том сегменту напредовања једног друштва. Значај реалне културе и уметности у времену имагинарног, дигиталног света је веома важан и он се најпре оставрује у библиотекама које су база сваке културе” казао је Радојичић и додао да градска управа намерава да одвоји 35 милиона динара за набавку уџбеника.

Градоначелник Београда је напоменуо да ће из градског буџета бити намењено и 20 милиона динара за компјутерску опрему.

“Одвојићемо и 5 милиона динара за осталу опрему и 10 милиона за реконструкцију зграда Библитеке града Београда. Једна од тих зграда је здање библиотеке у Змај Јовиној улици у Београду за шта сада прикупљамо пројектну документацију” казао је Радојичић.

Према његовим речима кроз подршку библиотекама ми као друштво чувамо наш индентитет, културу гледамо у будућност.

Награда за најбољег библиотекара у Београду у 2019. години “Марија Илић Агапова” додељена је Ивани Николић , библиотекару – саветнику, начелници Одељења селективне набавке у народној библиотеци Србије.

Награда “Глигорије Возаровић” за најбољег издавача у 2019. години додељена је Миру Вуксановићу уреднику у “Издавачком центру Матице српске” за објављивање стотину књига Антологијске едиције “Десет векова књижевности”.

Признањем “Глигорије Возаровић” за најбољег књиговесца у 2019. години награђена је Златка Цревар из Књиговезнице Захарије Орфелин из Београда.

Специјална награда “Читалац године” која се додељује деци до 14 година отишла је у руке тринаестогодишње Милице Нешковић из Раковице која је у току 2019. године позајмила 317 књига.

Међу награђенима је и Дечија страна дневних новина Политика.

У врху листе најчитанијих књига страних аутора у 2019. години нашле су се “Поноћно сунце” Ју Несбе, “Хомо деус” Харари Јувал Ноа, “Убиство комтура” Хураками Муракамија, “Филијала” Сергеја Доватлова.

У Библиотеку града Београда у 2019. години уписано је 146.238 чланова.


Извори: Танјуг и Вечерње новости