Кад Јоаникије раздани апсану: Познати песник посветио стихове владикином тамновању /видео/

© Sputnik / Стефан Ђурић

Хапшење владике Јоаникија и никшићких свештеника већ је ушло у песму – познати српски песник Благоје Баковић написао је песму „Кад Јоаникије раздани апсану“ посвећену владикином тамновању.

Хапшење владике будимљанско-никшићког Јоаникија није само узбуркало јавност у Црној Гори и Србији, већ и песничке духове. После песме коју је у част епископа Јоаникија написао владика далматински Фотије и песме познатог музичара Небојше Мастиловића, коју му је посветио радио „Слово љубве“, сада се пера латио и Благоје Баковић.

Познати српско-црногорски песник, добитник бројних награда, међу којима и државна награда Србије за врхунски допринос култури, написао је песму у част епископа коју преносимо у целости.

 

Кад Јоаникије раздани апсану

Само ти синко свој посао чини

Лисице на Сунце и у затвор води

А у тамници јарко Сунце сини

Да сва тамница буде на слободи

Кад је ноћ пала на сву Црну Гору

Са Острога светлости пенушао слап се

Па кад су по мраку угледали зору

Кренуше на Владику да светлост ухапсе

Да ухапсе топли дах молитве из плућа

Да ухапсе небо изнад кућног рога

Да хапшењем светињу одвоје од Бога

Да хапсе иконе – бранитељке кућа

Потегоше лисице, пендреке и метке

Сузавце бацише на потомке живе

Не би ли у њима подавили претке

И семе племена низ бразде и њиве

Кад крену да гута њиног ума рака

Веру и љубав са почетка века

Хапсећи ветар преко шумарака

Јурнуше у себи да хапсе човека

Кад у поноћ светлост васељенска бану

И слепи видесте пре икаквог јутра

Кад Јоаникије раздани апсану

Да га је више споља но унутра

Само ти синко свој посао чини

Лисице на Сунце и у затвор води

А у тамници јарко Сунце сини

Да сва тамница буде на слободи

Благоје Баковић

 

Извор: Спутњик

На Дан словенске писмености, венци на споменик Ћирилу и Методију

Полагањем венаца на споменик апостолима Ћирилу и Методију, творцима првог словенског писма, данас је у Београду обележен Дан словенске писмености и културе.

У близини споменика Вуку Караџићу, реформатору српског језика, у парку названом по Ћирилу и Методију, венце су на њихов споменик положили амбасадори и представници амбасада девет словенских земаља – Русије, Белорусије, Словачке, Бугарске, Хрватске, Чешке, Северне Македоније, Словеније, Пољске, као и Удружења књижевника Србије и председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић.

Слику амбасадора свих словенских земаља на једном месту Никодијевић је назвао импозантном, истичући да су Ћирило и Методије једни од ретких који се славе у читавом словенском свету.

Он је указао на историјски значај који су они оставили на словенску културу и писменост и изразио задовољство што Србија, у знак сећања на долазак Ћирила и Методија у Велику Моравску 863. године, од прошле године обележава 24. мај као свој национални празник.

“Са њиховим доласком почиње описмењавање и ширење културе међу словенским народима. Њихов значај је изузетан, почев од првог словенског писма глагољице, па до превођења црквених књига и богослужења са грчког на словенске језике”, рекао је Никодијевић.

Како је напоменуо, они су имали допринос и у приближавању вере међу словенским народима.

Поред светосавске традиције коју оличава Савиндан, Србија је, тако, обележавањем Дан словенске писмености и културе истакла и припадност ширем културном кругу словенских народа, који, такође, светкују овај празник, који је био обележаван и у периоду Краљевине Југославије.

 

Извор: Спутњик

Напомена Администратора: Изворни чланак садржи и видео. Али постављен на Фејсбуковој платформи. Не знам из ког разлога Спутњик форсира Фејсбук и Твитер, али то свакако није у духу СКЦ “Ћирилица” Београд, па ако желите да погледате и тај фејсбуковани видео запис, посетите извор.

ДНР: Руски признат за једини државни језик, укинут статус украјинском

Доњецк. Фотографија: Андреј Бутко / Викимедија комонс

Парламент самопроглашене Доњецке народне републике (ДНР) утврдио је у Уставу статус руског као јединог државног језика, чиме је украјински потпуно потиснут.

Лидер ДНР Денис Пушилин је иступио са таквим предлогом, а посланици су на заседању Народног савета једногласно гласали за њега.

До сада су у Доњецкој народној републици на снази била два државна језика – руски и украјински. Међутим, како су истакли из парламента, „употреба украјинског језика као државног до сад није нашла практичну примену“.

Измене ц́е ступити на снагу након што их Пушилин потпише и након што буду објављене на сајту Народног вец́а.

Раније је Народни савет саопштио да „искључивање украјинског језика из државних језика не умањује његов значај и не крши права грађана ДНР, конкретно, да употребљавају украјински језик као језик за приватну комуникацију“.


Извор: Спутњик

Пренето са: Вести онлајн