„Драматично“, „хорор“, „шокантно“: Овај наслов морате да кликнете јер садржај нема везе са њим

Српски медијски простор преплављен је таблоидним насловима који почињу са „драматично“, „хорор“, „шокантно“… Они диктирају теме, „секу главе“ политичким противницима, излажу малолетнике сраму, промовишу крв и насиље… И све то не зарад истине, него профита, одбране интереса невидљивих центара моћи и — кликова. Али друштво осећа последице.

Таблоидни садржаји су јефтини, а скупо се плаћају. По мишљењу стручњака — наслови и садржаји који доминирају у Србији одраз су вредности нашег друштва, а велика изложеност таквом извештавању деградира нас на баналан, али социјално прихватљив ниво.

„Таблоидни наслови обликују читаоце у смеру у коме они почињу да говоре врло једноставно и уз помоћ поштапалица које им се сервирају. Велики број грађана, заправо, данас не зна да пише, а оно чега се плашим је да ће заборавити и да чита“, каже нам психотерапеут Александра Јанковић.

таблоид, лажне вести, фејк њуз, новине
© CC BY-SA 2.0 / CHRISTOPH SCHOLZ / FAKE_NEWS-UNTER-DER-LUPE Таблоидном матрицом уништава се култура.
Саговорница Спутњика истиче да се таблоидном матрицом уништавају култура, животни стил који подразумева знање као вредност и врлину, као и непрекидан духовни развој.

„Ми сада радимо за некакве инстант потребе једне крајње егоцентричне и нарцистичке културе у којој свака друга реченица почиње са ’ја‘“, објашњава Јанковићева.

Драматични наслови који немају везе са садржајем

Она додаје да је наступило време у ком је брзина најбитнија и у ком се људи све мање истински информишу. Садржај се не чита, али се наслови и те како памте. Чак и они који нису склони читању таблоидних наслова, изложени су друштвеном притиску, јер их окружење пита: „Па, како не знаш?“. Препричавањем, садржај додатно губи вредност.

Новине, таблоид
© CC0 / PIXABAY Таблодини наслови углавном немају никаве везе са садржајем.
Професорка на Факултету политичких наука Неда Тодоровић тврди да су таблоидни наслови погубни по младе, али и за 50 одсто функционално неписмених људи.

„Онај ко таблоид доживљава као новине, њему ће то оставити снажан траг, и он ће се понашати у складу са тим што је прочитао у том таблоиду. На пример — таблоиди у великој мери третирају све ситуације из ријалити програма чији актери постају нови узори, а свет који се појављује у ријалити програмима је врло проблематичан — у сваком смислу“, сматра саговорница Спутњика.

Све је забава — од кулинарства до убиства

Наслови у таблоидним новинама и на порталима креирају се по шаблону и често немају везе са садржајем. Због тога су постали „опште усвојени“ стереотипи, па је готово немогуће цензурисати их.

„Сада све потпада под забаву — од кулинарства до убиства. То је све индустрија забаве. Само је питање моде — шта је тренутно у фокусу, шта треба експлоатисати. Да ли је важније експлоатисати естетску хирургију и њене неуспехе или корупцију у здравству или убиства“, објашњава за Спутњик филозоф медија Дивна Вуксановић.

Она истиче да таблоиди немају никакав визуелни идентитет, осим шаренила и кључних речи — драматично, хорор, шокантно — чиме се заправо шаље порука: троши ме, кликни ме!

На западу другачије

Било која тема, сугерише Неда Тодоровић, може да буде сензационална, без обзира на то како ће утицати на нечији живот:

„Били смо сведоци да је на насловним странама таблоида била прича у детаље шта је силоватељ чинио оној девојчици, не мислећи на последице по то дете. На чињеницу да то дете треба негде да живи у овој земљи и да ће сви људи који су то икада прочитали у таблоидима имати према том детету одређену врсту односа. Оно више никада неће живети нормално“.

Стручњаци тврде да се у западним земљама таблоиди баве искључиво познатим личностима и трачевима, који углавном долазе од неповерљивих извора. Пошто се медији не могу посматрати одвојено од друштвено-економског контекста, слика код нас је знатно другачија.

„Код нас тржиште и дневна политика диктирају изглед таблоида и на први поглед делује да су они наличје једног умивеног друштва, а заправо, ја бих рекла да је то лице онога што тренутно живимо“, закључује Вуксановићева.


Аутор: Стефан Ђурић

Извор: Спутњик

Слогани председничких кандидата у Хрватској осванули на ћирилици

© Фото : СНВ/Твитер

Српско народно вијеће (СНВ) одлучило је да слогане председничких кандидата искористи за промовисање ћирилице, па ће се тако у оквиру кампање „Да се боље разумијемо“ у Загребу, Сплиту и Ријеци наћи плакати са предизборним слоганима Колинде Грабар Китаровић, Зорана Милановића и Мирослава Шкоре на ћириличном писму.

Кампању „Да се боље разумијемо“, СНВ је покренуо пре два месеца, с циљем скидања стигме са ћирилице и српског језика.

Кампања је кренула поводом седнице вуковарског Градског већа о равноправној употреби хрватског и српског језика и латинице и ћирилице у том граду, која упркос Уставу и Уставном закону о правима националних мањина још увек није спроведена. Настављена је постављањем огласа којим се у новембру позивало на заједничко гледање фудбала и ногомета, односно утакмица Црвене звезде и Динама у фудбалској Лиги шампиона, да би данас СНВ поставио плакате са именима троје председничких кандидата, који, како се наводи, по анкетама имају највећу подршку међу бирачима.

Српско народно вијеће на Твитеру

На „џамбо“ плакатима су написана имена Колинде Грабар Китаровић, уз њен слоган „Предсједница. Јер Хрватска зна“, Зорана Милановића — „Нормално, предсједник с карактером“ и Мирослава Шкоре — „Сад ил’ никада“, написаним на ћирилици, уз лого СНВ-а и слоган кампање „Да се боље разумијемо“.

„Постављање ’џамбо‘ плаката део је наставка кампање СНВ-а, покренуте с циљем скидања стигме са ћирилице као писма. Поставили смо плакате са предизборним слоганима троје председничких кандидата написаним на ћирилици. Како смо и најавили, кампања одговара на актуелни друштвени тренутак, а то су тренутно председнички избори. Настојимо да промовишемо ћирилицу као равноправно писмо и Србе као равноправне грађане Републике Хрватске“, рекао је за хрватски портал „Новости“ председник СНВ-а Борис Милошевић.

Милошевић је објаснио да на тај начин СНВ жели да привуче пажњу јавности на положај ћирилице у друштву коришћењем слогана кандидата.

Милошевић је истакао да СНВ овом кампањом нема жељу да изрази подршку ниједном кандидату нити преферира икога од њих, већ је то искључиво у циљу промовисања равноправности ћириличног писма.

Ћирилични плакати ће бити постављени у Загребу, Сплиту и Ријеци.


Извор: Спутњик

Ексклузивно: Ауторски текст Милоша Шобајића — НАТО-арт створио наследника који хара светом

             „Ћути и сликај“. Ово је назив књиге србског сликара Милоша Шобајића. Посредством „Спутњика“ преносимо Вам део ауторског текста у коме Шобајић објашњава детаље онога што смо наслућивали и осећали, али нисмо знали чињенице.

            „Нова концептуална уметност“ која је нам је буквално падала са неба 78 дана, сада улази на велика врата у музеје и галерије, преко наших „уметника осведочених у свету“.

            Од 1999.  године до данас, за сваки случај, прво је бомбама сравњено са земљом оно што представља културу, историју, традицију и уметност неке земље, да би се створио чист терен за „нове уметнике“. На србском простору терен и даље рашчишћавају Шиптари на Косову – сетите се свих србских манастира, Новог Брда – а у целој Србији последње остатке србског писма гуше глобалисти својим латиничарењем.


Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
„Ћирилица“ Београд

Ексклузивно: Ауторски текст Милоша Шобајића — НАТО-арт створио наследника који хара светом


© Sputnik / Александар Милачић

НАТО није основан да би војно бранио Западне земље, иако војна опасност постоји, већ да би бранио превасходно њихову идеологију.

Поред тога што служи као ударна песница против малих и незаштићених држава и народа, на којима демонстрира своју силу, НАТО својом војном моћи свакако штити идеологију Запада. Дакле, идеолошка опасност је основни страх, а не војна опасност (која је ипак присутна). Становништву Запада је од Другог светског рата, па све до данас, приказивана стална претња од руске агресије, дуго после расформираног Варшавског пакта и Совјетског Савеза. Зашто се и НАТО тада није угасио, већ увелико повећао све врсте притисака? Зато што је идеологија морала бити заштићена уз стално присуство војне силе.

НАТО-Арт створен 1999. године

У циљу спровођења контроле над уметничким стваралаштвом, између осталог, Запад креира НАТО-Арт, војну организацију која ће преузети контролу над овим важним сегментом људског духа. Та организација је званично створена 1999. године, а њен управни одбор је сачињен од деветнаест чланова, колико има земаља чланица овог војног савеза. НАТО-Арт је по његовом статуту формиран како би „сачувао глобалну сигурност и стабилност кроз радове концептуалних уметника“, изјављују његови творци.

Ракете „томахавк“ у подморници „Хамтон“. © AFP 2019 / Vincent Yu

Дакле, неопходно је било створити „нову уметност“ коју су њени идеолози у почетку с милошћу називали „Happy new Art“. Тако је „концептуална уметност“ добила свог великог заштитника и отворена врата за целе легије заинтересованих који су као неталентовани били неприхваћени у ликовној уметности. Ови артисти, жељни брзог успеха, добијају у овом виду испољавања потпуну сатисфакцију, јер су сви групно промовисани у „трансавангарду“, декретом из канцеларије „Великог брата“.

Култура као глобални циркус

Тако култура постаје глобални циркус и ријалити шоу, чији је циљ да својим неделима подржи и оправда планетарна недела свог родитеља, војне организације НАТО. Да му омогући кредибилитет својим апсурдним креацијама створеним на најнижем интелектуалном нивоу и намењеним за дечији узраст поимања света. Такав парадокс се представља као авангарда по великим музејима савремене уметности. Циљ је да посматрача убеди да је баш то и такво недело — висок и највиши домен уметности, те да га примора на тоталну промену његовог сазнања шта је добро, а шта лоше. По истом принципу, убедиће га и да је добродошло бомбардовање једног народа од осам милиона становника у сред Европе!

НАТО-Арт на тај начин обезбеђује глобалну сигурност и стабилност у свету, заправо, овом врстом опште анестезије ума жели да елиминише сваки индивидуализам, те са успехом доводи људски интелект до стања тоталне абдикације.

„Све је „глобално“, дакле, све је „сигурно“. И све је „стабилно“, јер сви мисле и раде идентично. Нема више оне реметилачке и субверзивне уметничке посебности, јер „сада смо сви ми уметници“, тврде креатори НАТО-Арта. Треба заувек уништити мит о човеку, индивидуалном ствараоцу.“

„Томахавк глобализација“

Овај метод би требао да омогући безболно функционисање „томахавк глобализације“, односно униполаризма. Било које супротстављање овој методи изазива најоштрију реакцију и одмазду „томахавком“. Све им је дозвољено — од агресивних изјава до бомбардовања. Кажу да су уништили Сирију, Либију, Ирак, Авганистан и Србију, како би их спасили од њихових државника!? Аргумент исто толико нечастан и циничан, као Хитлерова тврдња да је водио рат само зато да би очистио свет од Јевреја, Словена и Цигана.

Спомен плоче настрадалима у возу у Грделици 12. априла 1999. год. током НАТО бомбардовања.

Ми, наивни, јадна нам мајка, нисмо знали да је свако противљење „концептуалној уметности“, подразумевало и напад на НАТО! Тај чудан осећај сам увек имао у присуству НАТО артиста концептуалне провенијенције. Њихово арогантно понашање крије несигурност, зато што су свесни да су доведени као потрошна роба која ће ускоро бити замењена новом, а били су очигледно у недоумици и бризи због свог безнадежног положаја. Свакако, њихово учешће у глобалном ријалитију под називом „трансавангарда“, у који су уведени, отворило је врата свим врстама проституције, жељне брзог успеха.

Команда НАТО-Арт батаљона „концептуалне уметности“ је 2004. године одлучила да званично угаси своју активност, јер је беба коју је родила постала одрасла особа и може без свог творца да хара светом још извесно време, све док буде трајао униполаризам.


Извор: Спутњик