Историјско откриће: Хрватски кнез Вишеслав је — Србин | Спутњик интервју

 

Гост Спутњка је археолог Марко Алексић, који својом књигом „Српске земље пре Немањића“ скида вео тајне са дела наше историје о коме се мало зна.

Мали број сачуваних писаних извора главни је проблем у стварању праве слике о доласку Срба на наше просторе и српским земљама између 7. и 10. века.

Алексић доноси резултате археолошких истраживања у земљама које нас окружују, нове крунске доказе о организацији живота Срба на простору Балкана и њиховом прихватању хришћанства.

Сазнајте ко је био први српски кнез Дерван и зашто је као историјска личност потпуно запостављен.

Где се налазила земља Бојки из које су словенска племена дошла на ове просторе.

Откривамо прву српску владарску палату из 8. века, најраније изграђен овакав објекат, који досад није био познат.

Алексић открива и истину о чувеној крстионици кнеза Вишеслава — дефинитивно је утврђено да је припадала српском кнезу, јер хрватски кнез Вишеслав није постојао.

 

Аузтор: Сенка Милош

Извор: Спутњик / Јутјуб

Четворојевађеље манастира Студеница изложено у галерији САНУ. Брутална претензија Софије: Сад тврде да је и српски језик — бугарски!? /видео/

У памфлету „О званичном језику у Републици Северној Македонији“, који је издала Бугарска академија почетком маја, нема ни трага од науке, већ се ради о политиканству.

Шокирани закључцима памфлета из Српског културно-информативног центра СПОНА из Скопља, апеловали су на стручну јавност у Србији да реагује, јер бугарски академици тврде да се бугарским језиком говори на простору од Дунава до Ђевђелије и од Копаоника до Тимока, Пчиње и Охрида.

„Бугарска академија наука је издала ’књигу‘ — политички памфлет… у којој се налази директна и брутална претензија на српски језички, а тиме и национални, историјски и културни простор“, стоји у апелу СПОНА.

Апел који су представници српског народа упутили из Северне Македоније, био је повод да о претензијама бугарске државе на српски и македонски културно-језички, историјски и национални простор разговарамо са лингвистом, некадашњим директором Института за српски језик САНУ и потпредседником Академије наука Републике Српске Слободаном Реметићем и Милутином Станчићем, оснивачем Српског културно-информативног центра СПОНА.

У памфлету „О званичном језику у Републици Северној Македонији“, који је издала Бугарска академија почетком маја, нема ни трага од науке, већ се ради о политиканству.

Шокирани закључцима памфлета из Српског културно-информативног центра СПОНА из Скопља, апеловали су на стручну јавност у Србији да реагује, јер бугарски академици тврде да се бугарским језиком говори на простору од Дунава до Ђевђелије и од Копаоника до Тимока, Пчиње и Охрида.

„Бугарска академија наука је издала ’књигу‘ — политички памфлет… у којој се налази директна и брутална претензија на српски језички, а тиме и национални, историјски и културни простор“, стоји у апелу СПОНА.

Апел који су представници српског народа упутили из Северне Македоније, био је повод да о претензијама бугарске државе на српски и македонски културно-језички, историјски и национални простор разговарамо са лингвистом, некадашњим директором Института за српски језик САНУ и потпредседником Академије наука Републике Српске Слободаном Реметићем и Милутином Станчићем, оснивачем Српског културно-информативног центра СПОНА.

Прагматична бугарофилија

Иако је у Србији апел СПОНА имао доста одјека, у Северној Македонији и апел, али и памфлет бугарских академика прошли су готово незапажено, јер је, како Станчић објашњава, стање у јужном српском суседу оптерећено темама попут предстојећих избора и уласка земље у НАТО.

„Ови реметилачки фактори и овај интензивни атак бугарске стране у Македонији делује и помало успављујуће, јер су такве претензије, и у вези са језиком, и у вези са црквом, проткане обећањима за улазак у ЕУ и НАТО, за благостање. Тако да ове појаве, које се тичу и угрожавања македонског језика и идентитета, пролазе некако неометано и под плаштом нових ’благодатних околности‘“, каже Станчић.

У македонском друштвено-политичком миљеу према оваквим питањима постоји нешто што наш саговорник назива прагматичним односом. Поједини припадници друштвене и политичке елите у Северној Македонији, који су били пројугословенски опредељени, данас заговарају бугарофилска осећања. Да је Србија чланица ЕУ и њихов став био би просрпски, сматра наш саговорник.

Он подсећа да су Бугари на територији данашње Северне Македоније чинили страховите злочине, којима су покушали да сатру српску и македонску традицију. Кампања сатирања српских трагова у Македонији, према његовим речима, траје и данас. Бугарски злочини у прошлости се не виде и заговара се „нова реалност“ која не одговара истини.

„Они који заговарају бугарштину и бугаризацију, славе крсну славу, а знамо да је слава у православном свету обичај само код Срба. Затим, сваке године имате здушну кампању за сатирање обичаја налагања бадњака или уношења сламе у кућу“, каже Станчић.

Ситуација од пре сто година пресликана је на почетку XXI века. Свако дете у Бугарској научено је да је Македонија бугарска земља, иако то није истина. Из Бугарске стално долазе екскурзије, иако не постоји ниједан писани траг да је Северна Македонија икада била Бугарска, закључује наш саговорник.

Присвајање српских дијалеката

У време када је наука имала дигнитет, бугарски лингвисти су прихватали македонску посебност и македонску баштину, објашњава Слободан Реметић. Тако је радио највећи бугарски дијалектолог Стојко Стојков, који је 1954. издао атлас бугарских дијалеката, у коме нису прелажене границе Србије и Македоније.

Стојков је код прелазних говора између српског и бугарског предложио поделу према националном осећању — тамо где се људи осећају Србима, да се ради о српском, а тамо где се осећају Бугарима, да се ради о бугарском језику.

Међутим, средином осамдесетих година променили су политику и због негирања македонског језика и 1984. су изашли из међународних пројеката.

„Две године касније, Бугарска академија наука издаје атлас бугарског говора Босилеграда и Димитровграда и прешли су у Понишавље и Пирот. Године 2001. излази нови том атласа, у који улазе сви говори Македоније, Егејске Македоније, призренско-тимочка зона, али стају на границама покрајине Косово и Метохија“, каже Реметић.

Реметић признаје да је као научник разоружан када се говори о најновијем бугарском памфлету, управо зато што су бугарски лингвисти направили неприродну поделу између призренског дијалекта и других дијалеката који су настали на основу њега. Из тога се види да се ради о политиканству.

„Код овога својатања има потпуно апсурдних ствари. Они говоре о Копаонику! Тамо се, између осталог, чува прасловенски акценат. Смешно је посебно стати на граници Косова и Метохије, разоружава вас као научника. Ту стаје свако размишљање“, каже он.

Овде се ради о политичком пројекту, јер је, додаје он, језичка политика део опште политике.

„Не присвајају они случајно дијалекатски комплекс. Дијалекти, народни говори, чувају етнички, језички и национални идентитет свакога народа, па и српског, и македонског, и бугарског, и турског, и енглеског. Ту је све јасно и прозирно“, објашњава Реметић.

Књижевни језик је, према речима нашег саговорника, ствар конвенције, договора, док су дијалекти темељи нације, народни говори чувари су идентитета и континуитета.

Извор:СпутњикРусија

 

Сарајево срамно прекраја историју: Циљ је да се прикрије геноцид над Србима

© AP Photo / Дарко Бандић

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције о поштовању жртава фашистичких режима и покрета, приступио је срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама којима је циљ уопштавање и маргинализовање страдања Срба у Другом светском рату.

Др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње, каже да је јединство које су по овом питању показали сви посланици Скупштине РС, позиције и опозиције, довољан показатељ да је свима засметало – исто.

Сарајево релативизује геноцид над Србима

„У Резолуцији се не помињу жртве геноцида НДХ – Срби, Јевреји и Роми. Резолуција је са позиције срспке стране требало да има облик који би био у складу са декларацијом која је већ донета о страдању Срба, Јевреја и Рома НДХ, а коју је усвојила Народна скупштина РС 2015. Године. Њу су написали историчари, док су Резолуцију коју је усвојио Председнички Дом Парламента БиХ написали људи који нису историчари и то су претворили у политичку тему што не би требало да буде,“ сматра др Деђански.

Друга ствар која је за РС била нерпихватљива је део у Резолуцији где се испред НДХ налази епитет такозвана, што она ни у ком случај није била, већ се радило о државном пројекту чији је циљ био да се Срби , Јевреји  и Роми иселе и побију, а да се део Срба покатоличи.

„То су кључне ствари које су засметале у Резолуцији да би се уопште о њој озбиљно разговарало. У Резолуцији се, такође, само говори о антифашистичким жртвама  које су настале као плод антифашистичке борбе, што није спорно, али се не помињу жртве које су то постале само због националне и верске припадности. Нико сем нас нема јаме. То су места на којима су убијани само Срби, Јевреји и Роми, не зато што су били антифашисти, већ што су неподобни по националној и верској основи,“додаје саговорник Спутњика.

За Сарајево су жртве само антифашисти

Историјски су познате ситације из Старог Брода где су жене српске националности скакале у реку да не би биле силоване или убијене пред најездом припадника НДХ, подсећа Деђански, уз напомену да Сарајево негира чињеницу да је злочиначка НДХ направила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Деђански сматра да је  Резолуција покушала да релативизује наше жртве не желећи да их прикаже као главне жртве НДХ.

„Друго, ако би се усвојила Резолуција у којој би се тврдило да су жртве само антифашисти онда не би могло да се каже да је НДХ била геноцидна држава,“ закључак је др Деђанксог.

Историчар Драгомир Анђелковић, директор Форума за одговорну политику и и оснивач Центра за стратешку сарадњу из Републике Српске подсећа да за време Другог светског рата у БиХ као и на читавом простору тадашње НДХ над српским народом није извршен геноцид, због идеологије, већ због националноти и вере.

Бакир изједначава анифашистичку борбу са борбом Бошњака

„Хрватски и Бошњачки комунисти врло чето су деловали антисрпски као и припадници фашистичких структура НДХ јер се просто радило о национаној мржњи и жељи да се максимално ослаби српски фактор. Свођење онога што се дешавало у БиХ током Другог светског рата на фашистичке злочине је смешно, јер тако нешто би морало да буде конкретизовано. Односно, да се каже да су то фашистички злочини муслиманских и хрватских фашиста над српским цивилима и да је то класичан геноцид,“ наводи Анђелковић.

Форма у којој се каже „жртве фашизма“, а не дефинише се ни ко су били жртве ни ко су били фашисти – криви историјску слику. По Анђелковићевим речима, Сарајево је свесно донело ову Резолуцију јер покушава, као уосталом и Хрватска да изокрене истину из периода Другог светског рата у коме је Српски народ био на страни антифашистичке борбе док је већина припадника и хрватског и муслиманског народа подржавала нацистичку Немачку.

„Ми смо имали рат против нацизма и фашизма  у коме су Срби били на страни борбе против фашизма и то у два антифашситичка покрета Равногорском и Партизанском у коме су такође доминатни били Срби. Сарајево то жели да релативизује. Недавно смо имали, могу слободно да кажем безобразну изјаву Бакира Изетбеговића, који је рекао да борба Бошњака из девдесетих година има континуитет са антифашистичком борбом из Другог светског рата, што је лаж,“ напомиње Анђелковић.

Није узета у обзир грађа из Јасеновца

Српска борба у отаџбинском рату деведесетих, додаје он, има континуитет са антифашистичком борбом из периода Другог светског рата против фашизма.

Народна скупштина Републике Српске, сматра да није реално очекивати да надлежне институције Босне и Херцеговине и Републике Хрватске у догледном времену усвоје законске акте којима би се установио исти дан за сећање на жртве геноцида Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата. У Резолуцији Представничког дома БиХ, која ће бити упућена Европском парламенту, осуђено је предавање оригиналне музејске јасеновачке грађе из Бањалуке у Музеј холокауста у Вашингтону, за време првог премијерског мандата Милорада Додика, уз подсећање да је та грађа одатле предата Хрватској. Народна скупштина РС, наводи  у закључцима, сматра да је у сарадњи са Музејом Холокауста у Вашингтону значајан део документације из Јасеновца снимљен и на савремени технички начин обезбеђен путем микрофилмовања и конзервације.

Парламент РС је закључио да ће формирати парламентарну делегацију која ће посетити Музеј Холокауста у Вашингтону и уверити се у стање дела јасеноваче грађе која се тамо налази. Владајућа већина тврди да се јасеновачка грађа налази у Архиву Републике Српске у савременој техничкој обради и да је доступна јавности.

 

Аутор: Бранкица Ристић

Извор: Спутњик