Миро Рајлић: Жумберак – српска рана која и данас крвари

Кад на малограничном прелазу из Словеније улазите у Хрватску, прва цеста десно води ка Дивљим Водама, лијепом излетишту, иза Сошица, у подножју планинског ланца Горјанци, које се спаја са Самоборским горјем.

Подручје од Самобора до Радатовића и Сухора у Словенији, подручја гдје живе Малићи, Голеши, Бадовинци, Дркушићи, Обрадовићи, Рађеновићи, Грубачи и многи други, који званично нису ни Срби ни Хрвати, нису ни Словенци. У ствари јесу, и једно и друго и треће кад морају, најмилије им је кад их зову Жумберчани. Тамо далеко у Словенији у Бадовинчевој гостионици се славила Православна Нова година и у временима кад се ни у Србији није смјела славити. Велико је то подручје а још већа је то рана нашег народа која и данас крвари, данас када су људска права почетак свега,к ада све почиње и завршава са правима мањина.

Истина права тих наших сународника је силом и милом укинула Марија Терезија и вјечно зло нашаег народа на овим и свим осталим подручјима Римокатоличка црква, иста она  која и данас силом и Не милом исто чини нашем остатку закланог народа, иако се наши митрополити на сваком кораку воле сликати са црвеним капицама, иако им пишу љубавне књиге.

Сви који желе знати много више о Жумберку и Жумберчанима, тренутно рањеном дјелу нашег српског народа нека читају књигу Драгана Вукшића о Ускоцима и Жумберку.

Моја маленкост, пратећи догађања у Црној Гори, коју чека судбина Жумберка, уколико Милогорци добију ову битку је позвала и нашу митрополију Загребачко љубљанску да јавно подржи борбу нашег народа за Православље и Светиње у Црној Гори, јер су следећи на удару преостали Срби у Хрватској. Упркос „мудрошћу“ коју испољава главни претендент на мјесто Патријарха наш митрополит Порфирије и упркос „молитвеним братским сусретима“ са каптолско- ватиканским јуришницима (сисачки бискуп Копшић тражи чак Степинчеву улицу у Београду), одржана су се два три  Молебана за наш народ у Црној Гори. Стидљиво али јесу.

Мене више брине „аутономија“ коју имају митрополије спрам Патријаршије и Београда, за мене као лаика а историја је свједок како нас Латини знају превести жедне преко воде а митрополити бити подмићени ватиканским даровима. Управо ту почиње оно што се Светосављем и Православљем не ноже звати. Мислим на лажне ватиканске дарове, љубљење руке папи, папским прстеновима на рукама наших црквених великодостојника.

И још нешто ми није јасно. Зашто никад на тим екуменским сусретима и ифтарима, ако већ морају бити, не деси се сусрет са Унијатима и Гркокатолицима? Лично мислим да их каптолски јуришници од нас вјешто скривају и чувају као “ драгуље“.

А не бих имао ништа против „заједничке молитве“, макар екуменске нас и Унијата у Радатовићима. И Јован Храниловић, српски пјесник са Жумберка би јој се радовао. Значило би то много за ране нашег народа са поносног Жумберка.

И бар било какав почетак терапије нашег народа на Жумберку.


Аутор: Миро Рајлић, Ново Место

Извор: Борба за веру

Српски језик од наредне године у основним школама у Словенији

(Фото Р. Крстинић)

ЉУБЉАНА – Српски језик од наредне школске године биће доступан у основним школама у Словенији као додатна активност, а до овога је дошло након повезивања бројних организација Срба у Словенији у једну кровну организацију, те договора влада Србије и Словеније.

Због великог интересовања деце рок за пријаву за учење српског језика је продужен до 1. марта, преноси агенција Срна.

Председник Савеза Срба Словеније Марко Сладојевић каже да ће се настава српског језика одвијати кроз три предмета, Српски језик, Србија моја отаџбина и Историја и култура српског народа.

Он је рекао да ће Словенија обезбедити простор у школама и покрити трошкове за струју, воду и грејање, док ће наставнике плаћати и одабрати Србија.

Највише деце до сада је пријављено у љубљанској школи „Ливада”, готово 30, наводи Срна.

Директор школе Горан Поповић рекао је да је хиљаду до сада пријављених за учење српског језика изванредан број, те да се нада да ће пројекат бити добро испланиран и одржив.

„Само желим да држава Србија истраје у том програму, а не да после годину-две из ових или оних разлога каже ‘ма не’“, рекао је Поповић, јавља Танјуг.

Амбасадорка Србије у Љубљани Зорана Влатковић указала је на одличне везе две државе, потребу да се оне негују, те да је и учење матерњег језика један од начина да се граде нови мостови.

Према њеним речима, организација наставе иде по плану.

„Ми смо послали већ добар део пријава које су до сада стигле Министарству просвете како би се организовао конкурс”, наглашава Влатковићева.

Она наводи да треба да се изаберу наставници који у складу са прописима могу доћи из Србије, а могу бити, уколико неко испуњава услове, ангажовани међу људима који живе у Словенији.


Извор: Политика