Словачка истина

Поштовани пријатељи,

таман ставимо истину на своје место кад сазнамо нешто ново. О Јиндриховцима у Чешкој где је сахрањено 7000 Срба и 100 Руса писали смо на нашем сајту. Хвала  српској браћи из Словачке што достојно стреме истини.


Србски културни центар
“Ћирилица” Београд
Милорад Ђошић, председник

После 105 година достојно обележено место страдање око 6000 Срба у Словачкој

Срби у Словачкој Фото: Принтскрин

На Српском гробљу у Великом Међеру монтирано 55 мермерних спомен плоча са именима 5.135 сахрањених српских војника из Првог светског рата.

Половином априла завршена је комплетна монтажа 29 гвоздених сталака и 55 мермерних спомен плоча са исписаним именима српских мученика у Великом Међеру (Словачка) који су положили животе за слободу у Првом светском рату.

Све је спремно за званично отварање овог Српског војног гробља у Словачкој, које је други највећи меморијал, после Зејтинлика, српским борцима из Великог рата у иностранству. Због пандемије корона вируса свечано отварање овог јединственог музеја српског страдања (првобитно предвиђеног за јун месец), највероватније ће бити одложено за септембар.

Српско гробље у Великом Међеру (на тлу Словачке постоји још седам споменика српских страдања – у местима Комарно, Трнава, Жилина, Илава, Банска Бистрица, Тренчин и Шаморин), настало је током Првог светског рата тако што су аустроугарске власти овде 1914. године отвориле логор Нађмеђер за ратне заробљенике. Кроз логор Велики Међер прошла је 21 хиљада логораша! У логору је у наредних четири године умрло од злостављања, глади, разних болести и сахрањено на локалном гробљу 5.135 српских војника, 312 црногорских и већа група цивила.

Први је о овом Српском војном гробљу писао још 1936. године историчар Ристо Ковијанић, који је сам био заточеник логора и сахрањивао и потписивао умрле Србе.

Најпре је о гробљу бринула новооснована Краљевина СХС – када су сви гробови означени и изграђена мала капела. После је бригу о њему преузела држава Чехословачка. Све делегације из некадашње Југославије су га посећивале. Међутим, у последњим деценијама се одступило од тог обичаја…? Посећивали су га само представници Удружења старих бораца и православни свештеници из словачког Комарна. Капела је почела да прокишњава, коров је прекрио надгробне споменике, крстови са именима су нестали (или се распали), тако да их је остало свега двадесетак…

Ова тужна прича достигла је врхунац када је већи део гробља, у катастру заведеном као Српско војничко гробље – изнајмљен Кинолошком друштву?! Постао је тркалиште за псе!?… Велики споменици од мермера и старог гвожђа су покрадени, а мали гробови су порушени…

И у акцију је 2001. године кренуло тадашње Удружење Срба у Словачкој „Светозар Милетић” (Срби ће тек непуну деценију касније добити статус националне мањине у тој држави). Почела је ревитализација поменутог гробља, а 2003. године на иницијативу председника „Милетићевог” Удружења – Станета Рибича – постављена је и прва спомен плоча страдалим Србима у Великом Међеру. Само гробље обележено је таблама са натписима на српском и словачком језику и тако постало место, које су посећивале државне делегације из Србије и екскурзије српских ђака и студената.

Али, Удружење Срба у Словачкој није се на томе зауставило. Пре пет година почело је на гробљу да се ради на изградњи својеврсног музеја Срба! Заједно са државним архивима Словачке и Србије, Срби из Удружења утврдили су тачан број заробљених и умрлих Срба, пронашли су њихова документа и умрлице…! Тако су дошли до списка од око 6.000 војника и цивила који су тамо сахрањени.

У међувремену, председник Удружења Срба, Стане Рибич, дуго је водио преговоре са водећим људима Великог Међера о томе да се српско војно гробље потпуно преуреди, да се поставе спомен плоче са именима и презименима свих сахрањених Срба и да се од њега направи својеврсни – Српски музеј. Словаци су, на крају, прихватили овај предлог. Улици поред гробља дали су име – Српска – и тиме омогућили да се оживи ово историјско место!

Уз подршку и помоћ Словачке и Србије, а посебно владе Војводине која је донирала пет милиона динара, последње три године Стане Рибич је са члановима Удружења Срба врло предано радио на изради спомен плоча… И успео да после 105 година сваком српском војном страдалнику који ту почива обелодани и позлати име и презиме. За век и векова…!


Преузето са: Корени