Конкурс Задужбине Николе Коњевића и Ружице Грегорић Коњевић

Управни одбор Задужбине Николе Коњевића и Ружице Грегорић Коњевић, при Српској академији наука и уметности, расписује конкурс за доделу једне студентске стипендије за студенте акредитованих академских студија физике за школску 2020/2021. годину.

КОНКУРС ЗАДУЖБИНЕ НИКОЛЕ КОЊЕВИЋА И РУЖИЦЕ ГРЕГОРИЋ КОЊЕВИЋ
СТАТУТ ЗАДУЖБИНЕ НИКОЛЕ КОЊЕВИЋА И РУЖИЦЕ ГРЕГОРИЋ КОЊЕВИЋ
ОБРАЗАЦ 1
ОБРАЗАЦ 2
ОБРАЗАЦ 3
ОБРАЗАЦ 4


Извор: САНУ


Из истог извора: Филозофија и наука

Изложба слика Олгице Стефановић од 21. септембра у Ликовном салону

Изложба слика и предмета од дрвета и метала „Сањајући чуваре расковника“ Олгице Стефановић биће свечано отворена у понедељак 21. септембра у 18 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада. Изложба ће трајати до 04. октобра.

У Ликовном салону је дозвољено присуство максимално 10 особа, уз прописане мере заштите (држање физичке дистанце и обавезно ношење маски)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Слике су рађене техником акрилик на платну, док су три предмета израђена у комбинацији  дрвета и метала.

ЛИКОВНИ МИКРОСКОП ОЛГИЦЕ СТЕФАНОВИЋ

Као јединствено научно-техничко помагало, микроскоп открива нове и изненађујуће „призоре“ унутар загонетних структура материјалног света. Појављују се нови елементи који нам намећу обавезу да схватимо њихову сврху, повезаност и начин деловања. Тако се приближавамо идеалу свеобухватног научног знања вођени философском идејом космоса као света уређеног математичким принципима и узрочно-последичним везама. Али тај свет је уједно леп и хармоничан. Елементи макросвета огледају се у микросветовима, а принципи повезаности надилазе узрочно-последичне везе. Ови елементи се повезују са човековим телом и духом, са парадоксалном дубином слободе – увек на јединствен и непоновљив начин – на начин постојања уметничког дела. Открића која нам је омогућио микроскоп од велике су важности и на пољу уметности. Упоредо са овим научним, постоји и уметнички микроскоп. И, као што је овај први објективан, заједнички и свеопшти, тако је овај други субјективан, личан и сваки пут другачији. Једна нарочита употреба уметничког микроскопа остварена је у потпуности у новом ликовном циклусу Олгице Стефановић. Понирући изнова у дубине православне духовности оваплоћене у ликовном изразу, наша је уметница, опет, на оригиналан начин спојила напор истраживања и одгонетања традиције са задовољством игре и стваралаштва у оквирима савремених поетикâ. Ингениозне минијатурне вињете на страницама староставних књига, својеврсни иницијали у којима се слова преплићу са биљним и животињским облицима, ти лепи и узбудљиви микросветови покрај којих олако пролазимо, осванули су обновљени и нови на платнима Олгице Стефановић. Распевани у свом колориту, увећани под „уметничким микроскопом“, охрабрени снагом својих детаља, оплемењени префињеним потезима уметнице која им, као мајка својој деци, даје првенство самосвојног постојања, они су „портретисани“ на контрастно обојеним подлогама које имају снажна симболичка значења – каткад дословна, каткад пренесена. Ликови се појављују на тамноплавом ноћном небу које сугерише есхатон, али и на топлим и присним земљаним бојама овоземаљског света. Тако, ова изображена бића не само да имају свој нов и савремен ликовни идентитет и простор, већ собом представљају дубоку хришћанску идеју о обожењу материје – о обожењу кроз јединство природно и уметнички лепог.

Дамир Малешев

 

 

 

 

 

 

 

 

О аутору изложбе:

Олгица Стефановић, графички дизајнер и сликар. Члан СУЛУВ-а. Имала је више од четрдесет самосталних изложби у Србији, Русији, Канади и земљама окружења. Колективно је излагала графике – екслибрисе и илустрације на многобројним међународним изложбама у Србији, Кини, Белгији, Пољској, Финској, Аргентини, Мексику, Канади… Аутор је књиге Сликовни буквар православља у издању Градске библиотеке из Новог Сада за који је на Сајму књига и уметности у Новом Саду марта 2018. добила Прву награду „Захарија Орфелин“ за најлепшу књигу Сајма. Добитник је Златне значке Културно просветне заједнице Србије. Живи и ствара у Новом Саду.

 

Извор:  Културни центар Новог Сада

Подсетник на Кашанинов „Уметнички преглед”

У Педагошком музеју у Београду отворена је изложба посвећена том угледном часопису, а на истом месту ће се од сутра до 5. септембра одржати и научни скуп истим поводом

Милан Кашанин, „Рембрантов Квинт Фабије Максим”, „Уметнички преглед” год. I, број 4, Београд 1937, стр. 100

У Београду се одржава ових дана врло занимљив програм – изложба и научни скуп посвећени угледном часопису „Уметнички преглед”, који је од јесени 1937. до пролећа 1941. излазио у издању Музеја кнеза Павла (данас Народни музеј у Београду), а чији је главни уредник био др Милан Кашанин, директор поменуте музејске институције. Својеврстан визуелни омаж публикацији може се од јуче па у наредна два месеца погледати у галерији Педагошког музеја у Београду, на изложби „Ликовни простори часописа `Уметнички преглед`” коју је приредио Институт за књижевност и уметност у Београду, док ће се скуп под називом „Ликовно и књижевно у часопису `Уметнички преглед` (1937–1941)” дешавати путем интернета и уживо и трајаће од сутра до 5. септембра на истом месту, тачније у башти музеја домаћина поставке.

Идејни творац, др Зоја Бојић, историчарка уметности, за „Политику” открива детаље овог пројекта чију реализацију није зауставила ни пандемија, а који ће се одржати по свим тренутним епидемиолошким здравственим правилима. Она најпре наглашава да су за „Уметнички преглед” писала еминентна имена наше културне сцене као што су Јован Дучић, Исидора Секулић, Бранко Лазаревић, Владимир Вујић, Светозар Радојчић, Павле Васић, Тодор Манојловић, Ђорђе Ораовац, Предраг Милосављевић, Мило Милуновић и други и додаје да посетиоци на изложби имају прилику да се упознају са педесетак табли одабраних увећаних страница часописа.

– Изложба се састоји из две целине: „`Уметнички преглед`, један универзум ликовног живота”, чији сам аутор, и „Критика архитектуре у стручном часопису `Уметнички преглед’” чији су аутори др Иван Марковић, историчар уметности и Ана Михаиловић, архитекта. Поставка је део научног програма Института за књижевност и уметност у сарадњи са Установом СКЦ у Новом Саду, којa је и продуцент изложбе, и после Београда видеће је и публика у том граду, у Културној станици Свилара. Институт ће током трајања изложбе објавити обиман каталог који садржи две монографске студије аутора поставке и оне представљају једну врсту научног пејзажа у оквиру којег је замишљен и сам скуп – каже наша саговорница.

На њему ће се окупити више од тридесет учесника, презентације ће почињати од десет ујутро (осим првог дана када је старт у девет сати) и трајаће до 14 часова, а сваки пријављени учесник било где у свету и у било ком радном или кућном окружењу добиће приступ телеконференцији преко интернета па ће се презентације смењивати на исти начин као и на свакој научној конференцији.

– У башти музеја постављен је екран на коме ће се током трајања скупа емитовати цео ток интернет телеконференције. Свако ко жели да прати представљање може да дође, слуша и посматра предавања учесника. Једна компјутерска станица у музеју биће намењена учесницима који своје презентације желе да представе одатле. Тематски је све подељено у неколико области, првог дана то ће бити поглавља „Контексти”, „О часопису”, „О теорији уметности и естетици”, и „О уредништву”. Другог дана одржаће се разговори о две веома богате теме: „О историји уметности” и „О ликовној критици”, док је трећи дан посвећен темама музеологије и музеографије, урбанизма и архитектуре – објашњава Зоја Бојић и наставља у неколико речи о онима чија ће бити учесници предавања:

– То су колеге, а незахвално је неког издвојити, од којих су многи на међународном нивоу веома цењени стручњаци у својим областима историје и теорије уметности и књижевности, историјских наука или мултидисциплинарних студија. Истовремено, овај скуп је и платформа за млађе истраживаче који су већ по избору својих тема дали допринос развоју даљих истраживања у тим областима. Зато бих поменула представљање др Александра Гришина, одликованог академика професора емеритуса, историчара уметности, са Аустралијског националног универзитета у Канбери који ће се првог дана, у 9.30, обратити скупу са темом о контексту значајних ликовних часописа ван тадашње Краљевине Југославије. Сагледавање садржаја „Уметничког прегледа”, анализа достигнућа рада његових сарадника, идентификовање његовог идејног спектра и најзад разумевање његовог значаја у нашој средини и у ширим размерама и јесте смисао скупа. Институт за књижевност и уметност припремиће касније ове године и зборник представљених радова.

На крају, она посебно наглашава да је цео програм пример одличне сарадње неколико институција, будући да су поред поменутих изложбених места и сарадника све странице часописа у власништву библиофила Николе Миркова скениране у Библиотеци Милутин Бојић у Београду и доступне у дигиталном репозиторијуму те библиотеке, при чему је медијски пријатељ изложбе Радио Београд.

 

Аутор: Милица Димитријевић

Извор: Политика