Школа у Јеревану, час српског

Испливала фотографија из 2003, погледајте шта пише на табли

БЕОГРАД – Јерменин Бабкен Симоњан студирао је српски на Београдском универзитету и од онда воли Србе, српски језик, сторију и то не крије.

Симоњан је предавао српски језик на универзитету у Јеревану и члан је Савеза писаца Јерменије и Удружења књижевника Србије.

– На Филолошком факултету Лингвистичког универзитета у Јеревану од 2003. до 2006. године водио сам часове српског језика. Уз језик моји студенти слушали су занимљиве приче из историје српског народа, фолклора и књижевности, такође песме српских аутора, српску народну мелодију. Сви моји студенти знали су да је Косово колевка српског народа. Најбољи доказ је час српског језика – написао је на Реддиту и уз то приложио и невероватну фотографију са свог часа.

Професор Симоњан је велики пријатељ Србије и српског народа и често на друштвеним мрежама указује на све важне датуме и догађаје који су у вези са Србијом…



Поводом Дана државности Републике Србије, данас, 16. фебруара, у 15.оо у просторијама музеја књижевности и уметности „Јегише Чаренц“ у Јеревану одржаће се поетско-музичко вече у организацији Конзулата Републике Србије у Јерменији.

Հայաստանում Սերբիայի Հանրապետության հյուպատոսությունն ամեն տարի ավանդաբար նշում է պետականության օրը, որը հայ-սերբական դարավոր բարեկամությունը հաստատող լավագույն վկայությունն է:

Այս տարին ևս բացառություն չէ:

Այսօր, փետրվարի 16-ին, ժամը 15:00-ին, Եղ
фото Бабкен Симоњан, пре око две године
Дарко Танасковић (Фотографија: Бабкен Симоњан, пре око једне године
Հայաստանում Սերբիայի Հանրապետության նախաձեռնությամբ և առաջարկով, Կատարողական արվեստի համաշխարհային ասոցիացիայի որոշմամբ Մշակույթի վաստակավոր գործչի կոչում է շնորհվել նաև սերբ անվանի արևելագետ, գրող, թարգմանիչ, դիվանագետ, բանասիրության դոկտոր, Բելգրադի համալսարանի պրոֆեսոր Դարկո Տանասկովիչին՝ գիտության, գրականությյան և դիվանագիտության բնագավառում ունեցած մեծ ավանդի համար:
ВИСОКО ПРИЗНАЊЕ ДАРКУ ТАНАСКОВИЋУ
Фотографија: Бабкен Симоњан, пре око једне године

Извор: Курир
Ћирилизовао: Милорад Ђошић