СКЦ “Ћирилица” на 64. Међународном сајму књига из дана у дан

Србски културни центар “Ћирилица” Београд наставља са успешним гостовањем на Међународном сајму књига у Београду. Као и прошле године били смо на истом штанду у Хали 4 у улици Владике Велимировића. Сајам је отворио Милован Витезовић, овогодишњи Први витез књижевника сајма.

Милован Витезовић отвара Сајам књига

Сваког дана гост удружења био је по један књижевник или песник из Србије. Првог дана у организацији почетка, за штандом са домаћинима била је књижевник и иницијатор доласка књижевника за наш штанд, Наташа Радуловић са пријатељима

Наташа Радуловић и Милорад Ђошић

Пријатељи Дејана и Слоба

Ове године на Сајму књига наступили  смо са књигом “Мој пут кроз Балканске ратове и Први светски рат” Радована Радовановића коју је професор Пршић  у свом обраћању прогласио за врхунско дело сведочења те врсте.


За нашим штандом се нашао и син нашег хероја пуковника Миленка Павловића-пилота коме смо са задовољством даривали књигу.

Са младим Павловићем

21. октобар `19
На нашем штанду  Сајам је отворио Владимир Радовановић Чачанин са своим делима “Недовршено”, “Таштина празнине” и ” Плес жене лептира”.

22. октобар. `19
Душан Крстић из Чачка и његова књига под насловом “Пут љубави лавиринтом живота” која је по причи посетилаца проглашена за најлепше дизајнирану књигу Сајма `19, био је гост нашег штанда.

Душан Крстић и моја маленкост

23. октобар `19.
Дан песникиње, приповедачице, човекољубца, организатора, дан мајке храбрости 90-их и мајке четворо деце Наташе Радуловић, која је Удружењу слепих које води Лука Јоксимовић Барбат поклонила 100 књига са ЦД-ом.

Исти дан је био и увод представљања нашег удружења. Миле Бјелајац и професор Пршић означили су издаваштво наше књиге врло добром оценом, а професор Пршић је дело сврстао у врхунску књигу сведочења.
Професори Пршић и Блелајац у средини

24. октобар. 19.
Дан песника Душана Генца из Црепаје који је знао како да почне својим делом “Не знам како да почнем”.

Душан Генц

Такође смо се представили у салама “Васко Попа” где смо били организатори гостовања писца Винка Ступара као и  у сали “Добрица Ерић” где смо се представили предавањем “Један час о ћирилици”, а гости су били господа професори Александар Милановић и Драган Хамовић, уз нас двоје из СКЦ “Ћирилица”, Весну Арсић и потписника ових редова (фотографија – професори у средини). Филип Тодоровић и његови млади другари обишли су сајам и издаваче. Предавање и истраживање које је подстакла Весна Арсоћ погледајте у чланку Само 12% ћириличних наслова на Београдском сајму .


25. октобар. `19. 

 Гост је био Владимир Петровић књижевник из Ваљева са делом “Анђели сломљенигх крила”. Па рече, “да ли сте се некада упитали шта нас може учинити трајно срећним….” Прочитајте.

Владимир Петровић из Ваљева десно

Штанд су посетили и наши пријатељи професор Срето Танасић председник Одбора за стандардизацију српског језика као и пуковник Стевица Карапанџин директор Медија центра „Одбрана“.


Професор Срето Танасић у средини

Са пуковником Стевицом Карапанџино

26. октобар. `19.

Дан хуманости који је организовао песник Бојан Илић из Београда, а кад је то чуо наставио је и Владимир Радовановићиз Чачка.

Књижњевница Нада Дринска, Габријела Ђошић, Бојан Илић и пуковник Владимир Бабошин из Русије

Сав приход од продаје уплаћен је за лечење малог Матије.


Сајам је прошао, а утисци се своде. Можемо да кажемо да су сви били задовољни.

Придружите се драги пријатељи

Милорад Ђошић

 

 

 

 

Само 12% ћириличних издања на београдском Сајму књига

    Од 166 анкетираних издавача на овогодишњем Сајму књига у Београду, само 12% је штампано на ћирилици. Поређења ради, један од највећих процената ћириличних књига у периоду од 145 година (1868-2013, Завод за проучавање културног развитка) у Загребу је био 19%. Дакле, празник књиге у Београду је очигледно и празник латинице, а треба подсетити да се у светској културној баштини све што је штампано латиницом аутоматски приписује хрватској културној баштини. Из овога се може закључити да Србија великодушно своју културну баштину поклања управо онима који прогоне ћирилицу (и не само њу) чекићима, пушкама и ножевима.

    Ову анкету је спровео Србски културни центар „Ћирилица“ Београд током Сајма књига. Од 166 издавача, 89 њих исписују свој назив ћирилицом, а од осталих 77, 33 имају стране називе, иако су српски издавачи. Треба споменути да нису анкетирани страни издавачи, као и да постоји доста издавача разних црквених епархија који су сви ћирилични, тако да они повећавају просек ћириличних назива, иако релативно мало књига издају.

   Такође, у великом проценту, 85,5% издавача одређује писмо на коме ће се штампати књига. Закључак је да су издавачи одлучујући и већински фактор који доприноси превласти латиничних књига над ћириличним у Србији.

   Ово су неки подаци који су изнети на Једном сату о ћирилици, у коме су учествовали професор са Филолошког факултета др Александар Милановић, виши научни сарадник на Институту за књижевност и уметност др Драган Хамовић, иначе бивши посебни саветник министра културе који је недавно дао оставку на то место због двогодишњег неспровођења Предлога закона о коришћењу језика и писма у скупштинску процедуру, као и председник Србског културног центра „Ћирилица“ Београд, пуковник Милорад Ђошић.

   О статусу ћирилице у Србији, у бившим југословенским републикама, као и о законима и пракси других земаља можете чути шта су говорили наши говорници у видео снимку.



Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
“Ћирилица” Београд

Радован Радовановић: “Мој пут кроз балканске ратове и Први светски рат”

 

 

                 „Случај је хтео да се 2001. године  сретнем са Миливојем-Мишом Радовановићем, очним лекаром из Београда, који је пожелео да му урадим родослов његове породице, а чији је отац био Радован Радовановић (1881-1957), официр Краљевске војске.“ Ово су уводне речи Милете Симића у поговору књиге Радована Радовановића Мој пут кроз балканске ратове и Први светски рат, чија је промоција одржана на 64. Међународном сајму књига у Београду, 23. октобра у сали „Добрица Ерић“.

                О књизи су говорили историчари др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије и др Милоје Пршић, пуковник и бивши начелник Војног архива, као и пуковник авијације Милорад Ђошић и Весна Арсић, и уме издавача, Србског културног центра „Ћирилица“ Београд.

                О једном од најславнијих периода српске војске врло мало се зна и изучава, а мало је и научних текстова у односу на Други светски рат, тако да су овако аутентични доживљаји изнети у дневничким записима једног официра реткост и драгоценост. Због тога је издавач, Србски културни центар „Ћирилица“ Београд, одлучио да штампа друго издање ове књиге (прво издање 2014. године), у чему је финансијски помогла Општина Раковица.

                Поднаслов књиге – Један, ипак, успели живот – који је дао аутор, човек који је најлепши део свог живота провео у ослободилачким ратовима, упечатљив је доказ да се славни период наше војске заснива на њеним високим моралним стандардима.


Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
“Ћирилица” Београд