У уторак почиње Сајам књига у Подгорици

На овогодишњем сајму представиће се и мањи број издавача – њих 51, а радно вријеме сајма је од 10:00 до 21:00 часова

Шести сајам књига почеће у уторак 29. септембра и трајаће до 3. октобра, а Бемакс арена ће и ове године бити мјесто сусрета писаца и дружења са књигом, саопштено је из ПГ Биро-а.

Како су казали, овогодишње издање сајма организује се у знатно другачијим условима, па су организатори предузели неопходне мјере како би се поштовале прописане мјере у циљу заштите јавног здравља.

Секретарка Секретаријата за културу и спорт Ана Медиговић је говорећи о измијењеним околностима у којима се организују догађаји истакла да се ни у једном тренутку није довело у питање одржавање сајма, већ да су тимови Секретаријата за културу и организациони тимови сајма вриједно радили како би догађај био прилагођен новонасталим околностима.

„Са правом можемо да кажемо да у календару културних дешавања сајам заузима посебно мјесто, ако не и најзначајније. Сајам је посвећен књизи, промоцији књижевног стваралаштва, културно- развојних друштвених и актуелних тема из области књижевности и ово ће бити прилика да представимо црногорске издаваче, црногорске ауторе, да актуелизујемо питање црногорског издаваштва, да пружимо прилику да се аутори и институције културе и земаља региона повежу и остваре сарадњу“, истакла је Медиговић.

Она је додала да ће се, у односу на претходну годину, на овогодишњем сајму представити и мањи број издавача – њих 51, а радно вријеме сајма је од 10.00 до 21.00 ч, јавља РТЦГ.

 

Извор: ИН4С


СКЦ “Ћирилица” Београд: Да подсетимо…

Београдски сајам књига се одлаже за децембар

Могу ли београдске улице и тргови спасити Сајам књига? /видео/

© Sputnik / Радоје Пантовић

Октобар у Београду за многе је радостан месец, јер се тада одржава једна од најзначајнијих манифестација културе у Србији – Сајам књига. Да ли ће ове године, први пут у историји дужој од пола века, београдски празник књиге потпуно изостати? Да ли се решење крије у београдским улицама и трговима и шта је све потребно да се таква идеја оствари?

У околностима које је донела пандемија вируса корона тешко је замисливо одржавање Сајма књига у халама Београдског сајма. Гужва, лоше проветрен сајамски простор, безброј сусрета читалаца, издавача, писаца не уклапају се у представу о здравствено безбедном понашању.

Истовремено, слабија посета која се с правом очекује због страха људи од заразе, изостанка међународних гостију и других мера условљениих пандемијом, не иду у корист издавачима, посебно оним мањим, којима би учешће на таквом Сајму књига, у финансијском смислу, донело више штете него користи.

Ипак, да ли су ово довољно јаки разлози да се Сајам књига у Београду не одржи? Могу ли добре идеје, добра воља и љубав према књизи бити довољан покретач и за издаваче, и за писце, и за све оне који учествују у организацији Сајма књига у Београду, да се он одржи и ове године, да задовољи и здравствене, и финансијске потребе свих учесника, а можда чак и да донесе читаоцима нека нова искуства? Може ли Београд у октобру бити „Град књиге“?

О томе смо разговарали с издавачима Дејаном Папићем, власником издавачке куће „Лагуна“ и председником Удружења издавача и књижара Србије, директором „Чигоја штампе“ и представником самосталних издавача Жарком Чигојом, као и са Зораном Хамовићем, власником “Клија” и председником Удружења професионалних издавача Србије.

Новац као главни непријатељ књига и читања

Као датум када се очекује коначна одлука о томе да ли ће Сајам књига ове године бити одржан означен је 15. септембар. У протеклим месецима представници репрезентативних издавачких удружења неколико пута су се састали са члановима Одбора за организацију Сајма књига у Београду, предузећа „Београдски сајам“, Града Београда и Министарства културе Србије.

Томе је претходило писмо издавача надлежнима поводом учешћа на Сајму, у којем су тражили, пре свега, ниже цене закупа сајамског простора и ниже цене улазница за посетиоце, као и да улаз на Сајам буде бесплатан за пензионере и ђаке. Затражили су, такође, да се представници издавача врате у Одбор за организацију Сајма књига.

Из Одбора је поручено да постоји разумевање за потребе издавача, али да би испуњење њихових захтева предузеће „Београдски сајам“ довело до банкрота.

„Јасно нам је да ове године Сајам књига неће имати ни приближно једнаку посету претходним годинама, а ако томе додамо и економску кризу која је већ наступила, сасвим је јасно да је немогуће за издаваче да наступе на Сајму под истим економским условима као и прошле године, односно да цене закупа сајамског простора не буду прилагођене новонасталој ситуацији. Ми то очекујемо од ‘Београдског сајма’, али нисам сигуран да смо наишли на довољно разумевања. Оно у шта сам сигуран јесте да се о томе није довољно разговарало“, каже у разговору за Спутњик Дејан Папић.

Сајам књига у децембру – последња сламка спаса

Коментаришући један од предлога који се могао чути током протеклих петнаестак дана, а то је да се Сајам књига ове године одржи у децембру, пред новогодишње празнике, Дејан Папић оцењује да је то само „последња сламка спаса“ ако се има у виду да се у том периоду очекује сусрет два вируса – сезонског грипа и ковида.

„На први поглед рекло би се да је крај децембра, период када се иначе одржава Новогодишњи вашар, можда и прави тренутак за куповину књига. Нисам сигуран, ипак, да би по таквим временским приликама, уз мноштво књижара које већ постоје и близу су већини купаца и читалаца, људи ишли до Сајма. Можда је боље не радити ствари на силу, него сачекати боља времена, односно следећу годину, и организовати Сајам књига како доликује – ако говоримо о простору на којем смо га до сада организовали“, констатује Папић.

Без здравља се не може, с новцем се мора, а шта је културом?

Жарко Чигоја се категорички противи одржавању Сајма књига у традиционалној варијанти уколико се епидемија потпуно не стиша у октобру. Ипак, наглашава он, здравствени и финансијски критеријум нипошто не треба да буду једини када је реч о Сајму књига.

„Нико не говори о културолошком аспекту. Шта ћемо с оним издавачима који нису комерцијални, то су важни пројекти, малотиражни, али битни да се покажу јавности Србије, Балкана и Европе управо на тај начин, на Сајму књига“, каже Жарко Чигоја.

Он подсећа да су за време Велике депресије у Америци у прошлом веку преживеле само три привредне гране – графичка индустрија, индустрија забаве (односно синемаскоп) и индустрија брзе хране.

„Дакле, човек мора да чита, да се забави и да једе. Мислим да ће се сценарио развијати у сличном правцу, с тим што сада имамо нове технологије које се могу искористити за одбрану књиге“, каже Жарко Чигоја.

Виртуелни сајам књига – да ли је то могуће?

Зоран Хамовић указује на то да је данас најинтезивнија врста промоције електронска, која се може искористити и када је реч о одбрани књига и читања.

„Данас не морате да идете у Франкфурт да бисте видели издаваче, агенте и потписали уговор, то се све завршава електронски. Када је реч о културним програмима, виртуелни простор је много креативнији, интересантнији, провокативнији, нуди нове видове комуникације, представљања књига, трибина, професионалног усавршавања“, напомиње Зоран Хамовић.

Ипак, наш саговорник сматра да је то само помоћно средство и да никако не треба да постане примарно.

„То може да буде протеза, нешто што нам омогућава да превазиђемо тренутне проблеме, али никада не може да замени људски контакт уживо. Стога је Сајам важан као могућност да се људи састану на једном месту, и ако им то укинете, укинули сте им не само љубав према књизи него и једну врсту културне провокације коју таква атмосфера даје“, наглашава Хамовић.

И Дејан Папић сматра да онлајн презентовање и продаја књига, иако одавно функционишу и код нас, не могу бити замена за Сајам књига.

Љубитељи књиге се радују Сајму, дружењу с писцима, издавачима. Било је идеја да се направи сајт Сајма књига, али нема времена за то до краја октобра. Како би изгледао тај виртуелни сајам и да ли би заиста сви читаоци ишли и гледали књиге на том сајту? То не може бити замена! Сајам какав смо навикли треба да постоји, као и сви други сајмови у свету. Он је добар, иако се може радити на његовом побољшању“, оцењује Папић.

Интернет би, ипак, могао послужити као платформа за сусрете читалаца с иностраним писцима, преводиоцима и издавачима, као и за трибине које су један од заштитних знакова Сајма књига.

„И ако будемо имали Сајам књига, а не будемо имали странце, онда је нужно управо то. Ова ситуација ће потрајати и натераће многе да преобликују активности, ма колико оне минимизирале и обарале приходе“, наглашава Жарко Чигоја.

Фестивал књиге на улицама и трговима

Наши саговорници се слажу да би одржавање Сајма књига изван сајамских хала могло бити једно од добрих решења за ову годину, па можда чак и смерница за развијање ове манифестације у будућности.

Према мишљењу Жарка Чигоје, Београд је идеалан град за одржавање фестивала књиге на улицама и трговима, а сличног мишљења је и Зоран Хамовић који каже да би један од узора за такву манифестацију могао бити и модел Франкфуртског сајма књига који је, у жељи да „изађе из сопствене кутије“, одабрао разне тачке свог урбаног простора као места за окупљање аутора, издавача и публике.

Дејан Папић каже да његова издавачка кућа и ланац књижара већ припремају активности за период када се традиционално одржава Сајам књига, али се слаже с тим да би укључивање и других ланаца књижара и издавача у Србији у организовање својеврсног фестивала књиге могло да буде спасоносно за овогодишњу манифестацију.

За реализацију такве идеје је, како истиче наш саговорник, неопходна, пре свега, подршка Града Београда, као оснивача Сајма књига.

„Град би могао да зна које просторе може да понуди за то, на који начин да организује да та дешавања буду безбедна за публику. У то, наравно, треба да буду укључени и издавачи, јер они ће изнети све те идеје, они дочекују писце, знају шта публика жели. У сваком случају, нити ми сами можемо без града, нити град може без нас. За сада, та комуникација није успоствљена, било би веома добро да се успостави“, каже Папић.

На питање шта ће се догодити уколико ове године потпуно изостане Сајам књига у Београду Жарко Чигоја упозорава:

„Ако не одбранимо књигу, имаћемо судбину главног јунака књиге Жила Верна ‘Париз у 20. веку’. Књига је ту главни јунак и нестала је у Паризу. Београд – град књиге, можда је то и парола којом треба бранити књигу овде. Град има стратешки интерес, Сајам књига је њихова највећа манифестација, нема ништа ни боље, ни веће, ни гламурозније од тога. Имамо и огроман потенцијал интелектуалаца и писаца, људи с универзитета. Постоје и њихове идеје, видећемо шта можемо урадити и како можемо укључити те институције да бисмо омогућили читаоцима у Србији да се радују књигама“, закључује Жарко Чигоја.

 

СКЦ “Ћирилица” на 64. Међународном сајму књига из дана у дан

Србски културни центар “Ћирилица” Београд наставља са успешним гостовањем на Међународном сајму књига у Београду. Као и прошле године били смо на истом штанду у Хали 4 у улици Владике Велимировића. Сајам је отворио Милован Витезовић, овогодишњи Први витез књижевника сајма.

Милован Витезовић отвара Сајам књига

Сваког дана гост удружења био је по један књижевник или песник из Србије. Првог дана у организацији почетка, за штандом са домаћинима била је књижевник и иницијатор доласка књижевника за наш штанд, Наташа Радуловић са пријатељима

Наташа Радуловић и Милорад Ђошић

Пријатељи Дејана и Слоба

Ове године на Сајму књига наступили  смо са књигом “Мој пут кроз Балканске ратове и Први светски рат” Радована Радовановића коју је професор Пршић  у свом обраћању прогласио за врхунско дело сведочења те врсте.


За нашим штандом се нашао и син нашег хероја пуковника Миленка Павловића-пилота коме смо са задовољством даривали књигу.

Са младим Павловићем

21. октобар `19
На нашем штанду  Сајам је отворио Владимир Радовановић Чачанин са своим делима “Недовршено”, “Таштина празнине” и ” Плес жене лептира”.

22. октобар. `19
Душан Крстић из Чачка и његова књига под насловом “Пут љубави лавиринтом живота” која је по причи посетилаца проглашена за најлепше дизајнирану књигу Сајма `19, био је гост нашег штанда.

Душан Крстић и моја маленкост

23. октобар `19.
Дан песникиње, приповедачице, човекољубца, организатора, дан мајке храбрости 90-их и мајке четворо деце Наташе Радуловић, која је Удружењу слепих које води Лука Јоксимовић Барбат поклонила 100 књига са ЦД-ом.

Исти дан је био и увод представљања нашег удружења. Миле Бјелајац и професор Пршић означили су издаваштво наше књиге врло добром оценом, а професор Пршић је дело сврстао у врхунску књигу сведочења.
Професори Пршић и Блелајац у средини

24. октобар. 19.
Дан песника Душана Генца из Црепаје који је знао како да почне својим делом “Не знам како да почнем”.

Душан Генц

Такође смо се представили у салама “Васко Попа” где смо били организатори гостовања писца Винка Ступара као и  у сали “Добрица Ерић” где смо се представили предавањем “Један час о ћирилици”, а гости су били господа професори Александар Милановић и Драган Хамовић, уз нас двоје из СКЦ “Ћирилица”, Весну Арсић и потписника ових редова (фотографија – професори у средини). Филип Тодоровић и његови млади другари обишли су сајам и издаваче. Предавање и истраживање које је подстакла Весна Арсоћ погледајте у чланку Само 12% ћириличних наслова на Београдском сајму .


25. октобар. `19. 

 Гост је био Владимир Петровић књижевник из Ваљева са делом “Анђели сломљенигх крила”. Па рече, “да ли сте се некада упитали шта нас може учинити трајно срећним….” Прочитајте.

Владимир Петровић из Ваљева десно

Штанд су посетили и наши пријатељи професор Срето Танасић председник Одбора за стандардизацију српског језика као и пуковник Стевица Карапанџин директор Медија центра „Одбрана“.


Професор Срето Танасић у средини

Са пуковником Стевицом Карапанџино

26. октобар. `19.

Дан хуманости који је организовао песник Бојан Илић из Београда, а кад је то чуо наставио је и Владимир Радовановићиз Чачка.

Књижњевница Нада Дринска, Габријела Ђошић, Бојан Илић и пуковник Владимир Бабошин из Русије

Сав приход од продаје уплаћен је за лечење малог Матије.


Сајам је прошао, а утисци се своде. Можемо да кажемо да су сви били задовољни.

Придружите се драги пријатељи

Милорад Ђошић