САНУ: Свечана академија ” 800 година Законоправила Светог Саве”

Поводом обележавања 800 година откако је Свети Сава сачинио Зборник световних и црквених правила, тзв. Законоправило Светог Саве, у петак, 30. октобра, у 11 сати, у Свечаној сали САНУ биће приређена свечана академија под називом „800 година Законоправила Светог Саве”. Наведено Законоправило било је у употреби од 1220. године па све до 19. века, а у Србији и неким земљама са православним становништвом и до почетка 20. века. Вишевековно коришћење Светосавског Законоправила у свакодневном животу Србије, као и чињеница да је оно сачувано у 11 преписа, сведочи о његовом значају. Увођење Законоправила у Србију једна је од највећих заслуга Светог Саве на раду у организовању српске државе и српске цркве.

Обавештење: Присуство ће бити омогућено ограниченом броју лица, а све у складу са капацитетом простора, епидемиолошким препорукама и ограничењима.

Директан пренос може се пратити путем линка
https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/


Извор: САНУ

Конкурс Задужбине Николе Коњевића и Ружице Грегорић Коњевић

Управни одбор Задужбине Николе Коњевића и Ружице Грегорић Коњевић, при Српској академији наука и уметности, расписује конкурс за доделу једне студентске стипендије за студенте акредитованих академских студија физике за школску 2020/2021. годину.

КОНКУРС ЗАДУЖБИНЕ НИКОЛЕ КОЊЕВИЋА И РУЖИЦЕ ГРЕГОРИЋ КОЊЕВИЋ
СТАТУТ ЗАДУЖБИНЕ НИКОЛЕ КОЊЕВИЋА И РУЖИЦЕ ГРЕГОРИЋ КОЊЕВИЋ
ОБРАЗАЦ 1
ОБРАЗАЦ 2
ОБРАЗАЦ 3
ОБРАЗАЦ 4


Извор: САНУ


Из истог извора: Филозофија и наука

ДР ЂОРЂЕ РАДИЋ (1839 – 1922) – ПОЉОПРИВРЕДНИ ПРОСВЕТИТЕЉ И НАУЧНИК

ОД 23. СЕПТЕМБРА ДО 17. ОКТОБРА 2020. ГОДИНЕ

Аутори изложбе: Драган Драшковић  и Оливера Ћосовић
Oрганизација: Савез инжењера и техничара Србије и Академијски одбор за село САНУ

Др Ђорђе Радић (1839-1922), пољопривредни просветитељ и научник, први доктор пољопривредних наука код нас и почасни члан Српске Краљевске академије.

Он је био први Србин који је на Бечком универзитету положио докторат из филозофије с пољопривредном расправом. Име Ђорђа Радића је постало познато и потребно Србији, те га је Кнез Михаило Обреновић више пута позивао и ангажовао, први пут 1864. године.

Оснивањем Друштва за пољску привреду 1869. године, др Ђорђе Радић је дошао у Србију и тада започиње нови период његовог живота и рада. Знање које је стекао школовањем, као и практична знања стечена обиласцима и проучавањем пољопривредних достигнућа већине европских земаља (од 1862–1869. обишао је Аустрију, Чешку, Француску, Немачку, Италију, Швајцарску, Холандију и Белгију) стављено је у функцију просвећивања и напретка српског сељака.

О значају и доприносу др Ђорђа Радића у утемељењу српске пољопривреде најбоље говоре његова дела: преко 40 објављених књига и више од 500 објављених чланака, уредништво у листовима СељакТежакДомаћинЦветарство, затим чланство у 67 пољопривредних и културних друштава (од којих су три америчка).

Међу његовим бројним научним достигнућима можемо поменути хибридизацију кукуруза коју је започео пре него што је то учињено у САД-у, добијање разних сорти кукуруза и кромпира, као и нових врста поврћа. Заслужан је за производњу првог памука у Угарској, увођење племенитије расе стоке и извођење укрштања. Изводио је огледе са узгојем свилене бубе, а захваљујући њему су и набављене, за оно време, нове справе и алати – гвоздени плугови и вршалице са витлом. Радио је на оснивању пољопривредних школа у Пожаревцу, Даниловграду и Краљеву, обављао послове секретара у Српском пољопривредном друштву и сарађивао са свим релевантним именима пољопривредне науке у Европи и свету.

Такође, др Ђорђе Радић је био редовни члан Српског ученог друштва и почасни члан Српске Краљевске академије.

 

Извор: САНУ