Данас је Спасовдан – зашто му народ придаје толики значај

Спасовдан спада у покретне празнике – пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса. Овога пута у Београду неће бити организоване литије због коронавируса.

Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као Крсна слава али и заветина за читаво село.

Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.

Ова слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.

Како ће Београд обележити своју славу 

Слава града Београда биће обележена данас, али због епидемије коронавируса, неће бити литије улицама престонице.

Патријарх Иринеј у 09.00 служити литургију у Вазнесењској цркви.

Након тога, обележавање градске славе биће настављено у здању Старог двора, ломљењем славског колача и паљењем свеће уз присуство мањег броја људи него што је уобичајено.

 

Извор: РТС

Данас су Свети Ћирило и Методије

Српска православна црква и верници данас славе успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Данас је и државни празник – Дан словенске писмености и културе.

Дан сећања на мисионарство и визионарство браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у другим словенским земаљама.

Ћирило и Методије остали су упамћени као „словенски апостоли“, који су створили глагољицу, прво писмо Словена.

Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.

Од прошле године 24. мај се обележава као државни празник – Дан словенске писмености и културе.

 

Извор: РТС

Данас је Млади Свети Никола

Српска православна црква и верници прослављају младог Светог Николу, дан када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу, пренете из Ликије у Бари. Славе га многа места и породице као малу славу, заветину или преславу.

Данашњи празник спомен је на пренос моштију Светог Николе из Мире, древног града у античкој Ликији у Бари, где и данас почивају.

Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чудеса. Исцелише се болесни, хроми и слепи, глуви и бесомучни.

То се, кажу, и дан данас дешава, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести.

Сматран свецем још за живота, скроман и честит, помагао је сиромашнима, кришом чинећи доброчинства. Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника…

Код нас овог свеца највише прослављају на Никољдан, 19. децембра по новом календару, у знак сећања на светитељеву смрт 343. године. Они који славе Никољадан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.

Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена на данашњи дан, празник се у народу назива и летњи Свети Никола, понегде и Николице.

Најчешће се спомиње како је свети Николај повратио вид слепом српском краљу, Светом Стефану Дечанском.

По обичајном календару, данас не ваља радити кућне послове. Понегде се, као и за зимски Никољан, дарују деца. Као градску славу обележавају га Кикинда и Шид.

 

Извор: РТС