ФИЛМ И КЊИГА О ДЈЕЧАКУ: Споменко Гостић – примјер љубави према животу

Књига „Споменко и Озрен“ (Фото СРНА)

На Сокоцу је вечерас, у присуству великог броја посјетилаца, приказан четрдесетпетоминутни документарни филм „Споменко на вјечној стражи“ и промовисана књига „Споменко и Озрен“, аутора Милета Савића – о најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу.

Савић је рекао Срни да је, након документарног филма о четрнаестогодишњем дјечаку са Озрена – српском борцу, одлучио да напише и књигу, која има антиратну поруку.

– Кроз тешку судбину Споменка указује се на то да је рат велика несрећа у којој страдају и млади, сиромашни и незбринути, какав је био и овај дјечак, и шаље порука да треба учинити све да рата никада више не буде – истакао је Савић.

Он је нагласио да главни јунак његовог документарног филма и књиге може бити примјер љубави према животу, људима, свом селу и дјечака у којем, иако је имао тешко дјетињство, нема мржње.

Савић је подсјетио да је најмлађи српски борац у протеклом рату новинару рекао да је њему добро са војском, да има гдје да спава и да једе, истовремено апелујући да добри људи у Србији и широм свијета пошаљу помоћ дјеци на Озрену у одјећи, храни и лијековима, свјестан да од сваког зла има горе.

– Управо та љубав према свему што га окружује и нада да ће доћи срећнији дани у мени је пробудила инспирацију да снимим документарни филм и напишем књигу, односно да отргнем од заборава Споменка, његову судбину и жељу за животом – наводи Савић.

Он каже да је податке о Споменковом животу у родном селу Горњи Улишњак и засеоку Јовићи и тешкој судбини дјечака, који је остао без мајке, а у рату и без крова над главом и баке сакупљао од родбине, пријатеља, комшија, кумова и сабораца који имају само ријечи хвале о веселом и послушном дјечаку – борцу.

Савић је рекао да је након Бањалуке, Бијељине и Добоја, промоцију књиге и приказивање филма о Споменку Гостићу прије неколико дана почео и на подручју Сарајевско-романијске регије.

Он је подсјетио да су документарни филм и књига о животу најмлађег српског борца промовисани и у препуној сали Амбасаде Србије у Москви 2017. године.

Савић је истакао да је циљ да буду прикупљена средства за постављање споменика Споменку Гостићу у кругу манастира Озрен код Петрова, по благослову свештенства овог храма.

Организатор вечерашње промоције је соколачка Установа за културу „Перо Косорић“.

Рецензенти књиге су пјесник и књижевник Боро Капетановић и пјесник и новинар Милан Ракуљ.

Споменко Гостић рођен је 1978. године, а страдао је 20. марта 1993. недалеко од родног села на планини Озрен, након што се прикључио Војсци Републике Српске, те са коњима развозио храну и извлачио рањенике.

Миле Савић већ 22 године ради у медијима као сниматељ, реализатор, монтажер, бави се документарним филмом и пише, иако за себе каже да се не сматра књижевником, већ документаристом који биљежи вријеме и људе у њему.


Извор: РТРС
Пренето са: Искра

МОСТАР ЕВОРПСКИ ГРАД: ШТА БИ БИЛО ДА СУ „АНТИФАШИСТИ“ ПИСАЛИ ЋИРИЛИЦОМ?

Мања група хулигана данас је у Мостару бакљама, каменицама и боцама гађала велику групу антифашиста који су се окупили на Партизанском гробљу.

Фронтал је већ писао о „антифашистичким“ Невладинићима, који су финансирани из сличних средстава као и сви расни Невладинићи, односно о њиховој доказаној полуписмености.

Када је само њихово присуство људи оваквих схватања (у Бањој Луци редовна појава), оправдано можемо поставити питање шта би се тек десило да смију да користе српско писмо, које традиционално презиру и истребљују по програму Јосипа Броза и његове диктаторске, недемократске власти?

Донедавно, име улице у Мостару носило име усташког кољача

У остатку можете испратити како се догађај прати у Ефбиховским медијима, који сасвим другачије, може се рећи са позиције ових које називају „хулиганима“, третирају када Амбасада Руске Федерације у Сарајеву организује изложбу о борби против фашизма у Другом свјетском рату.

ФАШИСТИЧКИ И УСТАШКИ СИМБОЛИ (НЕМА ЧЕТНИЧКИХ, ПРИМ. ПРЕВ.)

Приликом изласка са Партизанског гробља близу 2.000 чланова антифашистичких удружења из БиХ и регије дошло је до немилих сцена када су са супротне стране улице полетјеле стаклене боце, каменице и бакље.

Брзом интервенцијом специјалне полиције хулигани су растјерани и ситуација се смирила, а чланови удружења и даље стоје испред аутобуса на улици, јавља репортерка портала Клиx.ба.

Хулигани су прије напада скандирали разне пароле, а оштећено је неколико аутобуса којим су стигли чланови антифашистичких удружења.

Антифашисте су и данас на улазу у Партизанско гробље дочекали графити са фашистичким и усташким симболима.

Иначе данас се око 2.000 чланова антифашистичких удружења из БиХ и регије окупило се у Мостару на централној свечаности манифестације Дани антифашизма у Мостару.

Иако је било планирано да поворка са судионицима манифестације пропјешачи дионицу од Мусале до Партизанског гробља, полиција је одлучила да се судионици на мјесто одржавања средишњег програма пребаце аутобусима.

Секретар покрета Југословенски центар Тито Београд Борис Петковић казао је како је данас на овим просторима више фашизма него што га је било у вријеме Другог свјетског рата.


Извор: Фронтал

 

Авантура азбукоубиства: вријеме тотемиста

Примјетите да да Туристичка организација Града Бања Лука, пише латиницом како би их разумјели странци и то као Туристичка организација Бања Лука. А и уз грб Града Бања Лука је потпис латиницом и енглеским.

Наступило је вријеме неких људи којима уопште не смета да баш оно што је карактеристично за овај град, што нема другдје, што је ендемично и ријетко, а то српско писмо свакако јесте, намјерно они сами потиру.

Туристичка организација Града Бања Лука – такође међу свјесним азбукоубиственицима.


Извор: Фронтал