Горан Врачар: Праштајте српски синови, јер Бог нам опростити неће!

Хвала ствараоцима Републике Српске 15 милиона пута а правим ствараоцима могу само поново да кажем

Праштајте синови српски

Што смо вашу младост уградили у ровове и грудобране. Што смо од ваших мртвих тијела подигли војничка гробља, а од откинутих удова границе српске правили. Што смо вашом крвљу пошкропили свету земљу прадједова и што смо вас заборавили. Што смо ваша имена уклесали на споменике које не облазимо. Што смо преживјели тамо гдје сте ви заувијек пали.

Праштајте мртва браћо

Што смо дозволили да нас побједе издајници и дезертери. Што смо пустили да нас гори од нас купују за мале паре, а онда да продају и распродају све што је српско. Што више вјерујемо ратним профитерима него својим очима. Што се кунемо у нељуде, дупеувлакаче и сјецикесе. Што постојимо овакви какви смо на земљи коју сте ви створили. Што се клањамо фукарама вјерујући да су бољи од нас. Што се склањамо с пута гњидама и вашкама и кунемо се у њих за биједну кору хљеба. Што смо дозволили да нас покраду и направе од нас сиротињу. Што смо постали овакви никакви.

Праштајте мајке јединака

Што су ваши синови својим тијелима и крвљу нахранили ову проклету земљу на којој више није свето Србин бити. Што их се сјећамо само кад нама треба и што сте остале саме у свијету вуцибатина и нељуди који су њихове животе добрано уновчили. Што им на гробље доводимо шверцере о Видовдану и што их оплакујемо само кад их се ви сјетите. Праштајте нама који смо остали живи и који све то гледамо и не говоримо ништа. Што ћутимо пред неписменима и склањамо се пред лоповима. Што мирно посматрамо како крчме и ово мало што је остало крстећи се тек о крсној слави. Што постојимо док ваших синова нема.

Праштајте српски синови

Што смо вас узидали у заборав и што вас никада неће бити у уџбеницима историје. Што сте погинули да би живјели они који образа немају. Што у ваше име лажу и куну се само кад то њима треба. Што су нас зајахали и не силазе са грбаче, а ми им све то допуштамо. Што смо слаби, јадни и престрашени. Што се више бојимо српских главешина него ви метака на које сте јуришали. Што сте погинули два пута, једном од метка а други пут у нашим успоменама. Што смо вас издали ми који смо преживјели и што смо се на вашим костима опет и поново подијелили на наше и њихове. Што су нас завадили они које сте бранили да би натрпали своје дубоке џепове. Праштајте и ви који нисте иза себе оставили никога и ви чији потомци служе и кулуче код фукара. Што вас никада нико неће оплакати онако и онолико колико сте заслужили. Што сте узалуд погинули. Што сте ви то што јесте а ми ово што јесмо.

Праштајте српски синови јер Бог нам опростити неће.

 

Аутор: Горан Врачар

Извор: Слободна Херцеговина

„Стање ствари“ поклања књигу „Хашки трибунал, Сребреница и побачај правде“

Ова књига ставља тачку на четврт века фарсе на „крвавом, крвавом Балкану” – и проглашавања моралних победника и уклетих зликоваца, пише у поговору Петер Брок

Четири есеја:
Кристофер Блек
Стефан Каргановић
Вишеслав Симић
Јован Милојевић

Предговор: Џејмс Бисет, канадски амбасадор у Југославији (1990–1992)

Поговор: Петер Брок

Завршна реч: грофица Џин Тоши Марацани Висконти

Преузмите целу књигу (PDF)

 

Извор: Стање ствари

Дан старости: Није слика из Ефбиха

Плакат је залијепљен на унутрашњу страну стакла просторија „Удружења Јосип Броз Тито“ у Бањој Луци, те четрдесет година након његове смрти, у Републици (замало) Српској и даље оличава суштину овог режима у односу према српском народу.

У равноправности писама, чиме се Фронтал.РС једини бави у Српској, док у Ефбиху државна телевизија већ десет година наставља са азбукоубиственим кршењем Устава државне заједнице Српске и Ефбиха, Срби су увијек били други по реду, без обзира што су били најбројнија нација СФРЈ.

Не само да је (искључиво) латиницом, већ и извјесна госпођа Вела Хуремовић не може чак ни претраживањем по интеренту получити у првим резултатима ишта више, до Фејсбук профила са исто тако патетичним и лажним фотографијама, у којим је српско писмо не само „доње“ већ и наопачке.

Надаље, поменуто удружење и даље добија бенефициране просторије од Града Бања Лука, који је из непознатих разлога увео двописмене ознаке градских улица на предратно плавој боји, док се у Сарајстану и даље сеире зелене табле само на писму прописаном као једино законито од стране Анте Павелића, међу којима је и улица Јосипа Броза.

Данас, кад је јасно да је то недвосмислени злочинац против српског народа, ова фотографија је најподеснији епитаф држави, која заступа такву политику. Југоносталгија је искључиво српска болест, много опаснија и далекосежнија од корона грипа.

Сретан вам Дан старости!

 

Извор: Фронтал