Српски језик осми језик којим “говори” град Солун

У циљу постављања темеља за развој и унапређење туризма 2021. године између Грчке и Републике Српске, а водећи се чињеницом да је туризам један од главних стубова економског развоја, Представништво Републике Српске у Грчкој превело је званичне веб странице Туристичке организације Солуна на српски језик, односно Туристичке организације Републике Српске на грчки језик.

Веб портал (фото: thessaloniki.travel)

Након потписивања меморандума о сарадњи између ове двије организације на 35. Међународном сајму туризма у Солуну 2019. године уз присуство званичника Грчке, али и Републике Српске, ове двије организације настављају са динамичном сарадњом као и међусобном промоцијом.

Као што је познато, огроман број Срба сваке године посјети Централну Македонију, самим тим превод веб странице Туристичке организације Солун на српски језик пружиће корисне информације српским туристима, док ће се истовремено грчки туристи моћи упознати са туристичким дестинацијама у Републици Српској.

На овај начин не само да улажемо у дугорочне и одличне односе грчког и српског народа, али истовремено повезујемо и помажемо туристима обје земље.


Извор: РТРС


Приредио, све мислећи на Срђу Новаковића: Администратор

Непрактичност азбукоубиства: Б или В?

Неко је, некада, у Бањој Луци дионио одлуку да произвођачи лимених табли беспотребно зараде, промјеном азбучних у азбучно-латиничне табле са именима улица.

У Сарајеву су и даље само латиничне и непредратно зелене, док је ова са наше фотографије очигледно од приватног предузимача. Осим што је српско писмо на другом мјесту, није баш најјасније да ли се мисли на Б или В, али код оних којима је латиница на првом мјесту сигурно нема дилеме.

Најтужније је у таквом свијету име које носи ова улица – Српска…

 

Извор: Фронтал

Мајевички сир Зарац: Очување традиције и подршка производњи (ВИДЕО)

Општина Лопаре, у оквиру Пројекта развоја тржишне пољопривреде “Фарма два”, почела је брендирање чувеног мајевичког сира Зарац. У току је и оснивање задруге, која би повезала индивидуалне произвођаче, и омогућила им сигуран пласман.

Фото: РТРС

Сиреви се на Мајевици производе традиционално. Рецепт се преноси с кољена на кољено. Љубица Продановић седмично направи око 150 комада сира зарца. Продаје их на кућном прагу.

За озбиљну производњу сира зарца заинтересовано је тридесетак жена са овог подручја.

– Надам се да ће задруга да заживи да би ми сви који производимо зарчеве на Мајевици, јер је то традиционалан производ на Мајевици и ако се оствари, сви би могли да продајемо – каже Раденка Тешић.

Општина Лопаре подржава идеју да се традиција претвори у посао, који би омогућио бољу егзистенцију лопарским домаћинствима.

– Мислим да је ово добра прилика за једну сигурну зараду а да истовремено један од мајевичких аутохтоних производа брендирамо, као што већ имамо брендирану ракију – истиче Радо Савић, начелник Општине Лопаре.

У Републици Српској сертификат географског поријекла имају невесињски кромпир и романијски сир-скоруп.

– Овај сир зарац, било би јако значајно, кад би био наредни производ који би добио сертификат географског поријекла који би јако помогао подручју Мајевице да постане препознатљивије и ван граница Српске и БиХ.

Богати пашњаци брдовитог крајолика и чист планински ваздух идеални су предуслови за развој сточарства којим се бавис скоро 90 одсто домаћинстава ове локалне заједнице. Брендирање мајевичког сира омогућиће развој газдинства у руралним подручјима и привреде цјелокупног краја.

 

Извор: РТРС