Мајевички сир Зарац: Очување традиције и подршка производњи (ВИДЕО)

Општина Лопаре, у оквиру Пројекта развоја тржишне пољопривреде “Фарма два”, почела је брендирање чувеног мајевичког сира Зарац. У току је и оснивање задруге, која би повезала индивидуалне произвођаче, и омогућила им сигуран пласман.

Фото: РТРС

Сиреви се на Мајевици производе традиционално. Рецепт се преноси с кољена на кољено. Љубица Продановић седмично направи око 150 комада сира зарца. Продаје их на кућном прагу.

За озбиљну производњу сира зарца заинтересовано је тридесетак жена са овог подручја.

– Надам се да ће задруга да заживи да би ми сви који производимо зарчеве на Мајевици, јер је то традиционалан производ на Мајевици и ако се оствари, сви би могли да продајемо – каже Раденка Тешић.

Општина Лопаре подржава идеју да се традиција претвори у посао, који би омогућио бољу егзистенцију лопарским домаћинствима.

– Мислим да је ово добра прилика за једну сигурну зараду а да истовремено један од мајевичких аутохтоних производа брендирамо, као што већ имамо брендирану ракију – истиче Радо Савић, начелник Општине Лопаре.

У Републици Српској сертификат географског поријекла имају невесињски кромпир и романијски сир-скоруп.

– Овај сир зарац, било би јако значајно, кад би био наредни производ који би добио сертификат географског поријекла који би јако помогао подручју Мајевице да постане препознатљивије и ван граница Српске и БиХ.

Богати пашњаци брдовитог крајолика и чист планински ваздух идеални су предуслови за развој сточарства којим се бавис скоро 90 одсто домаћинстава ове локалне заједнице. Брендирање мајевичког сира омогућиће развој газдинства у руралним подручјима и привреде цјелокупног краја.

 

Извор: РТРС

Први српски онлајн дућан на КиМ

Посредством интернет продавнице „Купуј са Космета” однедавно је могуће поручити храну, пиће, рукотворине и бројне друге артикле које су направили српски пољопривредници, занатлије и предузетници у јужној покрајини

Чувена вина из Велике Хоче, уметничке иконе из Горњег Кусца, џем и ајвар из Новог Брда и други производи Срба на Косову и Метохији сада су свакоме доступни кликом миша. Посредством онлајн продавнице „Купуј са Космета” на сајту kupujsakosmeta.rs, однедавно је могуће поручити храну, пиће, рукотворине и бројне друге артикле које су направили српски пољопривредници, занатлије и предузетници на КиМ. Куповином ових производа, свако може да помогне економски развој наших сународника у јужној покрајини и тако допринесе њиховом опстанку.

Овај својеврсни интернет дућан настао је на иницијативу хуманитарне организације „Косовско Поморавље” у сарадњи с ИТ организацијом „Дигитална Србија” и под покровитељством Канцеларије за КиМ. Будући да су српским предузетницима и занатлијама сва тржишта на Косову и Метохији затворена, намера је да им се продајом преко интернета омогући развијање приватног и породичног бизниса, као и самостално привређивање од сопственог рада. Према речима Николе Васића из хуманитарне организације „Косовско Поморавље”, одзив је за сада јако добар.

„Онлајн продавница је кренула с радом 7. августа и веома смо задовољни како је идеја прихваћена. Од почетка смо наишли на велику подршку медија али и наших познатих јавних личности као што су Милош Биковић, Александра Радовић и ’Београдски синдикат’. Око маркетинга нам је помогла Канцеларија за КиМ. Све је то резултирало да већ у првим данима имамо велики одзив купаца не само с Космета и из централне Србије већ и из дијаспоре”, каже Васић за наш лист.

У овој првој српској интернет продавници на Космету у понуди су, између осталог, сувенири с осликаним манастирима и ликовима светаца, крафт пиво из Грачанице, ручно рађени одевни и украсни предмети… Тренутно је у понуди око 150 артикала тридесетак произвођача, за сада махом јужно од Ибра, али планира се повећање асортимана.

„На самом почетку је било тешко доћи до многих произвођача. Пошто нема јединствене базе где можемо добити податке ко, где и шта производи, сами смо трагали за њима користећи своје контакте и пријатеље. Али, ево, сада се заинтересовани произвођачи сами јављају, па кад обрадимо све њихове артикле, имаћемо у понуди сигурно више од 200 производа из преко 50 предузетничких радионица”, каже Васић.

Према његовим речима, тренутно се највише продају органска храна и вино из Велике Хоче.

„Имали смо малу количину ајвара из села Јасеновик у општини Ново Брдо и све се то распродало за неколико дана, а сада су врло тражене и печурке из истог тог места. Што се тиче вина из Велике Хоче, оно је надалеко чувено и квалитетно а производи се само у Метохији, па не чуди да је и оно тражено”, наводи Васић.

Он додаје да је куповина у онлајн продавници „Купуј с Космета” практично једини начин да се помогне српским привредницима на КиМ.

„Они имају махом скромне капацитете које нису развијали будући да досад нису имали превелику продају ни могућности за пласман производа. Сада, с могућношћу онлајн продаје, могу да остваре приходе и евентуално повећају производњу. Осим тога, на овај начин се упошљавају и наши сународници из других струка. Тако је један дизајнер, који је био дуго без посла, ангажован да прави етикете и налепнице за производе који се нуде у онлајн продавници”, истиче Васић.

Овај подухват је само наставак активности хуманитарне организације „Косовско Поморавље”. Откако је у марту прошле године основана, осим пружања хуманитарне помоћи најугроженијим српским породицама на КиМ, ова организација се посебно бави економским оснаживањем привреде тамошњих Срба.

„Најпре смо осмислили да кроз донације за машине, стоку и остало што је потребно пољопривредницима, занатлијама и другим произвођачима, омогућимо нашим сународницима да имају од чега да живе. Некима од њих смо на тај начин обезбедили да сами производе, али пошто смо наишли на проблем тржишта, с организацијом ’Дигитална Србија’ смо размотрили како најбоље да им помогнемо да продају своје производе. Интернет продаја се испоставила као најбоље решење”, закључује Васић.

 

Аутор: Димитрије Буквић

Извор: Политика

Турска Црна Гора

Саопштење о броју и структури субјеката у страном власништву у Црној Гори (линк) разјаснило ми је политичку ситуацију у овој бившој српској књажевини и краљевини.

Извор за илустрацију: Шатерсток

„ Broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu u Crnoj Gori u 2019. godini iznosio je 12 429, što u odnosu na 2018. godinu predstavlja povećanje od 47,8%. Najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu prema zemlji porijekla vlasnika bilo je iz Turske 3 652 odnosno 29,4%, Rusije 2 217 poslovnih subjekata odnosno 17,8%, zatim iz Srbije 1 627 odnosno 13,1% i Ukrajine 711 poslovnih subjekata odnosno 5,7%.

Posmatrajući 2019. godinu, najveći broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu zabilježen je u Podgorici i to 3 806 odnosno 30,6%, Budva 3 655 odnosno 29,4% i Bar 1 467 odnosno 11,8%. Po sektorima djelatnosti najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu bilo je u sektorima: Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala 23,9%, zatim u sektoru Stručne, naučne i tehničke djelatnosti 20,7% i Građevinarstvo 14,0%.“

Удео пословних субјеката из Русије смањен је са 38,1% у 2014. на 17,8% у 2019, а из Србије са 17%, на 13,1%, те је збирни удео ове две државе смањен са 55,1% на 30,9%.

Насупрот њима, из Турске је повећан удео са 1,5% на 29,4%, те је у 2020. сигурно надмашио збирни удео пословних субјеката из Русије и Србије.

Ови подаци не укључују вредност инвестиција, број запослених и додату вредност и промет пословних субјеката у страном власништву, као и уделе земаља према овим показатељима.

Ипак, саопштење ми је пробудило сећања на историју Црне Горе, вишевековну борбу за слободу. Свашта су чинили Срби по Црној Гори, Старој Херцеговини, брдима и крајинама, чак су се правили и људождерима да би утерали страх у кости Турцима.

И тако, вишевековни отпор окупацији и борба за слободу сада су поништени инвеститорима из Турске. Логично је да треба уништити СПЦ у Црној Гори, као заостатак из те јуначке прошлости. Треба и страх у кости утерати преосталим часним људима, посебно у Будви где треба контролисати пословање 3.655 страних фирми, што је на пет становника по један пословни субјект у страном власништву. Да нема (пореских) рајских острва Будва би била (а можда ће и бити) Рај на планети Земљи.

Док мислим на јуначку прошлост Црне Горе и ову турску садашњост, сетим се да има и у Србији неких бин зинова, и свакојаких других страних инвеститора. А и полиција није симбол нежности и милосрђа.

 

Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

Приредио, уверен да су за азбукоцид у Црној Гори ипак одговорнији Натогорци од Турака и турадије: Администратор