Писмо подршке „Ћириличној баштини“

Ћирилична даровница додељена листу „Политика” у Бајиној Башти; Предавање „Глагољате ли ћирилицу“ (Фотографије: С. Јовичић)

Бајина Башта – Минулог викенда је у Бајиној Башти, упркос још увек неповољним приликама због епидемије, успешно настављена традиција одржавања манифестације „Ћирилична баштина”, посвећена неговању ћирилице. Тим поводом писмо подршке Бајинобаштанима упутио је министар културе и информисања Владан Вукосављевић, које је објављено и на сајту овог министарства.

„Министарство културе и информисања свесрдно поздравља напоре општине Бајина Башта на заснивању и одржавању `Ћириличне баштине`, манифестације произашле из бајинобаштанске Декларације о ћирилици усвојене прошле године, коју је Министарство културе и информисања такође подржало. Ако свему томе додамо околност да програми `Ћириличне баштине` почињу уочи Дана словенске писмености, Светих Ћирила и Методија, можемо осетити снажну симболичку поруку о значају борбе за очување и неговање нашег основног писма. У томе се разазнаје и дубоко зрачење манастира Раче и њених чувених писара и писаца Рачана, од Јеротеја до Гаврила Стефановића Венцловића, који су српско слово чували и пренели до северних панонских крајева после Велике сеобе.

Није први пут да такозвана унутрашњост укаже метрополи шта је најпрече за читаву културну заједницу. Прегнуће слично општини Бајина Башта чини и малено Баваниште у јужном Банату са `Данима ћирилице`. Надамо се да ће ваша `Ћирилична баштина` бити дуговечна и делотворна, подстрек и другим локалним срединама широм Србије да и саме обрате већу пажњу на значај очувања и промовисања ћирилице”, наводи се у овом министровом писму, и закључује:

„Нажалост, морамо и овог пута да приметимо и констатујемо како намера Министарства културе и информисања да Република Србија законски оснажи заштиту ћирилице и српског језика, путем више пута слате иницијативе за измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма, код законом предвиђеног предлагача није наишла на одговор, нити на разумевање. Зато нам ваше и деловање других средина, установа и институција које се активно залажу за заштиту нашег писма пружа додатни подстицај да истрајемо. Сви смо ми `ћирилична баштина`, по томе нас препознају и пријатељи и они други, а ваша упорност обавезује и нас и све друге који мисле добро Србији и свеукупној српској култури.

 

Извор: Политика

Напомена Администратора: Вашој пажњи препоручујемо и коментаре испод изворног чланка, посебно:

Али обратите пажњу и како се коментарише. Грешке у куцању у јавном обраћању и испод чланка о језику и писму…није лепо, најблаже речено.

Почетак писмености код Словена

(Фото Википедија)

У тексту „Селфи са Ћирилом и Методијем” („Политика”, 25. маја 2020.)  се спомиње сваке године понављана историјска догма како су „неписменим” Славенима писмо донела, створила или измислила двојица солунских Грка, Ћирило и Методије, које они до тада као нису имали.

Писменост код Славена сеже много хиљада година уназад. Наши преци су користили писмо црта-реза које се састоји од косих и попречних црта, а које се записивало на буковим дашчицама. Радило се о слоговном писму. Од тих давних времена остаде и назив за војну књижицу – буквица. Управо је ово старославенско писмо „црта-реза” користио руски научник Грињевич када је помоћу њега и старославенског језика дешифровао минојско писмо и доказао да се ради о античкој праславенској култури на Криту, а не старогрчкој како се до тада у историји утопистички истицало. Савремено старославенско писмо везује се за период од пре 7000 година и локалитет Винча. Ова, прва европска цивилизација, изнедрила је фонетско писмо по систему једно слово један глас са 26 знакова. Писало са десна на лево. Идентичних 26 знакова овог писма има и данас наша, српска ћирилица. После се ово писмо пренело у њену колонију Трипоље( Трипољска култура)на подручју данашње Украјине. Затим, после пар хиљада година ово писмо  налазимо у горе већ поменутом острву Криту (Минојска култура). Око 2000. године п.н.е. славенски преци Аријевци у Индији су створили писмо и језик звани санскрит на основу кога је настао данашњи хинду језик. Сличност у језику, речима, фонетици, синтакси и уопште граматици са српским језиком  је запањујућа. Око 700. године п.н.е. Антички Словени у Италији, Расени познатији као Етруршћани имали су писмо са идентичних 26 знакова као винчанско писмо, које се такође писало са десна на лево. Научници су установили да се ради о истом писму. Расени су имали неколико верзија овог писма а за све је карактеристично да су писали скраћенице. На пример реч „рал:” је скраћеница за реч „ралоб” где двотачка означава пропуштена слова читајући са десна на лево. Сама скраћеница односи се на реч „бољар” (кнез, војвода).

Наравно, ово писмо је као и остала, писано ћириличним знацима. Слично писмо и начин писања налазимо у 7. веку у Малој Азији у античким покрајинама Лици и Лидији. Споменик (обелиск) из Сирбина (грчки Xантос) је писан на наведеном писму.

И тако, мало по мало, чачкајући по словенској писмености дођосмо до 9. века нове ере када двојица солунских Грка, Ћирило и Методије донесоше писмо дотад „неписменим” Славенима. Онима који упорно понављају да су Словенима писменост донели Ћирило и Методије, да је први српски цар Стефан Немања као и да су Словени дошли на Балкан у 7. веку нове ере могу да поручим да хиљаду пута поновљена лаж неће никад постати истина.

Дејан Лукић,
Добој

Извор: Политика

Пером на пергаменту ћирилици у част

Изложба калиграфских радова на отвореном (Фото С. Јовичић)

Бајина Башта – Манифестација „Ћирилична баштина” отворена је прексиноћ у Бајиној Башти у галерији Установе „Култура”, уз маске и мере заштите у складу с приликама, а садржаји су представљени и у галерији и на отвореном, у шетачкој зони.

На оба места постављени су калиграфски радови Душана Мишића (Шабац) на пергаменту исписани ћирилицом, савремени уметнички пут у нашу давну прошлост. Мишић, који води школу калиграфије у Саборној цркви у Београду и који у Бајиној Башти током трајања манифестације одржава и јавни час калиграфије на отвореном за младе и друге зантересоване, у оквиру свог циклуса „Слика и реч” изложио је 20 радова. Са украсним орнаментима налик средњовековним, с текстовима који су молитве из богослужбених књига. Реч је о савременом приказу средњовековног начина писања, уметничкој оди нашем наслеђу и дугом културном трајању.

– У Србији је мало калиграфа, жар у мени да истражујем и стварам пробудио је додир са страницима јеванђеља и средњевековним рукописима. Моја животна жеља је да се у Београду, као што постоји галерија фресака, отвори и галерија средњовековних рукописа – изјавио је Душан Мишић.

Са литерарног, ликовног и интернет конкурса за младе о ћирилици представљени су најуспешнији радови. „Да ли би наша књижевност била овако развијена да немамо ћирилицу? Не, не би. Наше писмо, наш језик – наша Србија… Негујмо српски језик и волимо нашу ћирилицу, јер она је основ књижевности и постојања”, написала је Јована Гајић, ученица седмог разреда школе из оближње Рогачице и добила прву награду на једном од конкурса.

Милован Јездић, директор Установе „Култура”, говорећи на отварању манифестације подсетио је да је прошле године установљена „Ћирилична баштина” добила награду Министарства културе „Културни образац године”, те да је ова установа као организатор предузела све како би се и у овој ситуацији наставила традиција одржавања смотре.

Манифестација се наставља програмом поезије коју казују ученици и  мултимедијалним предавањем Анђелке Петровић „Глагољате ли ћирилицу”, а данас је у манастиру Рача беседа и разговор о нашем вековном писму.

 

Аутор: Бранко Пејовић

Извор: Политика     

Претходно:

Ћирилица се пише срцем у Бајиној Башти