Покренута иницијатива да Вук Караџић добије улицу у Бечу

Зоран Илић (Фото Народна партија Аустрије)

БЕЧ – Шеф одборничког клуба Народне партије Аустрије (ОВП) у 22. бечкој општини Донауштат Зоран Илић покренуо је иницијативу да једна улица у том делу Беча добије име реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића.

Илић је, у свом захтеву поднетом општинским властима, указао да је Караџић био најважнији представник српске језичке реформе и да је провео већи део живота у Бечу.

Подршку за своју иницијативу Илић, који је кандидат за улазак у бечку скупштину на предстојећим изборима 11. октобра, добио је и од амбасадора Србије у Аустрији Небојше Родића, са којим се састао испред споменика Вуку Караџићу.

Први корак у правцу реализације иницијативе да једна улица у Донауштату добије име Вук Караџић већ је предузет.

У Комисији за културу Донауштата је Илићев захтев једногласно прихваћен, и он је прослеђен на даљу обраду у управу града.

„Веома ме радује што сам успео да покренем иницијативу за давање имена Вук Стефановић Караџић једној улици у Донауштату, као што сам то прошле године урадио предложивши да Диана Будисављевић добије своју улицу у овој општини”, рекао је Илић у изјави за Танјуг.

Иначе Илић, је кандидат ОВП на предстојећим изборима за скупштину Беча, заказаним 11. октобра.

Он се налази на другом месту листе ОВП за 22. бечки округ, а на 43. позицији покрајинске листе, али има добре шансе да буде изабран, јер на основу одлуке лидера странке канцелара Себастијана Курца, број добијених такозваних гласова предности, а не број на којем се налази на листи кандидата, одлучује о добијању мандата.


Извор: Политика

Да ли ће опстати Коларчева задужбина

Tрошкови се множе, зараде запослених сведене су на понижавајући ниво, а руководилац Центра за музику у задужбини, Мирјана Лазаревић, пронашла je ново радно место

Хол Коларца: коме данас припада ова значајна установа, кључно је питање за њен опстанак (Фотографије: В. Саватић)

Неизвесност је друго име за нову сезону и за будућност Коларчеве задужбине, чија је управница Јасна Димитријевић још у јуну у интервјуу за наш лист навела да се ова „наша културно-образовна институција суочава, први пут после 88 година рада у континуитету, с питањима опстанка”. Сада крајем лета решења и даље нема. Задужбинар Илија Милосављевић Коларац, посветио је личну имовину свом народу и намени која се остварује данас и управо та оснивачка независност, јер иза Коларца не стоји ни град ни република, има велику цену која се најбоље види у најтежим временима. Коме данас припада ова важна установа, кључно је питање за њен опстанак.

По свему судећи обећана помоћ Коларчевој задужбини почетком лета, за текуће трошкове и покривање губитака због отказивања програма, неће бити у целости покривена, како је недавно потврдила у београдским медијима управница Јасна Димитријевић. А приход од улазница и закупа простора биће преполовљен.

– Од тражене своте од три пута по шест милиона динара, до сада смо добили од донација, захваљујући интервенцији премијерке Брнабић; првих шест милиона динара. Са том свотом смо покрили текуће трошкове одржавања објекта и дела зарада запослених до краја јуна. Очекујемо да се испоштује остатак договора за још две рате од по шест милиона динара. Једино тако Коларац може да планира други део сезоне,  од септембра до краја ове године. А очекујемо и у међувремену трајно решење, а то је трајно буџетско финасирање Коларца – рекла је јуче за „Политику“ Јасна Димитријевић, управница ове задужбине.

Од управнице смо недавно чули и то да Закон о задужбинама дефинише пројектно финансирање. Закон о култури у два члана, издваја Коларац и наводи да он ужива посебну бригу, док други члан наглашава да, ако постоји основ, у континуитету у обављању делатности, постоји могућност финансирања до 45 одсто текућих и материјалних трошкова.

– Нама је потребан уговор, споразум, на основу овог законског оквира и уважавање свега што Коларац као институција јесте. Или свако друго правно решење којим ће се обезбедити редовно финансирање делатности. То значи да је наш захтев да се посебним правним актом, у складу са Законом о култури, надокнади Коларчевој задужбини неостварени планирани приход како бисмо наставили даљи рад – рекла нам је својевремено Јасна Димитријевић.

Обећања су ту, трошкови се множе. Да ли је оправдана бојазан да ова установа културе може бити угашена? У међувремену наводи се да Немања Радуловић, славни виолиниста наступа крајем септембра и почетком октобра у задужбинској дворани, потом следи циклус концерата „Коларац – твој свет музике” који је утемељила и осмислила руководилац Центра за музику у задужбини, Мирјана Мима Лазаревић. Она је креирала и онај некадашњи циклус „Великани музичке сцене” захваљујући ком смо у Београду слушали светске звезде пуних 17 година, али који је пре неку сезону укинут због несташице средстава. Није свеједно чути да је Мирјана Лазаревић одлучила да текући циклус испрати стручно до краја, али да је у међувремену пронашла ново радно место. Зараде запослених су сведене на понижавајући ниво. Тренутно у Коларац на пробе долазе РТС ансамбли, одржавају се музичке радионице, а организује се упис за течајеве страних језика и припрема се предавачка делатност. Али се не зна шта ће сутра бити.

Иван Карл: Иницирали смо састанак у влади

Иван Карл, београдски секретар за културу јуче је поводом помоћи Коларчевој задужбини рекао за „Политику”:

– Секретаријат за културу био је иницијатор састанка у Влади Републике Србије у вези са проблемима са којима се Коларац суочава, а на основу Закона о култури, који ову установу препознаје као задужбину од посебне бриге државе. Дакле, поставили смо ствари на своје место и један део помоћи је већ реализован, а други се очекује ускоро. Истовремено колеге из Коларца упутиле су могући документ који би после одговарајуће процедуре од Министарства културе и Скупштине Србије, могао да послужи као образац за дугорочно решење, односно одржив модел финансирања. Кад је реч о граду Београду, ми настављамо са организовањем манифестација у Коларцу, и поред Бемуса који је предвиђен за новембар, пре тога планирамо један специјалан програм као додатну финансијску подршку.

Како помоћи Коларцу

„Колумбија артистс” светска концертна агенција, иначе заступник око 400 врхунских уметника, угашена је, што довољно говори о кризи. У великим проблемима је и Карнеги хол и Метрополитен опера, у којој су запослени послати кућама. Тако је у великом свету. Али криза не треба да буде изговор да се не уради све како бисмо помогли опстанак једине праве концертне дворане у Београду. О томе да ли је могуће помоћи Коларчевој задужбини да опстане говориће у наредним бројевима „Политике” познати српски уметници и културни прегаоци.

 

Аутор: Биљана Лијескић

Извор: Политика

Подсетник на Кашанинов „Уметнички преглед”

У Педагошком музеју у Београду отворена је изложба посвећена том угледном часопису, а на истом месту ће се од сутра до 5. септембра одржати и научни скуп истим поводом

Милан Кашанин, „Рембрантов Квинт Фабије Максим”, „Уметнички преглед” год. I, број 4, Београд 1937, стр. 100

У Београду се одржава ових дана врло занимљив програм – изложба и научни скуп посвећени угледном часопису „Уметнички преглед”, који је од јесени 1937. до пролећа 1941. излазио у издању Музеја кнеза Павла (данас Народни музеј у Београду), а чији је главни уредник био др Милан Кашанин, директор поменуте музејске институције. Својеврстан визуелни омаж публикацији може се од јуче па у наредна два месеца погледати у галерији Педагошког музеја у Београду, на изложби „Ликовни простори часописа `Уметнички преглед`” коју је приредио Институт за књижевност и уметност у Београду, док ће се скуп под називом „Ликовно и књижевно у часопису `Уметнички преглед` (1937–1941)” дешавати путем интернета и уживо и трајаће од сутра до 5. септембра на истом месту, тачније у башти музеја домаћина поставке.

Идејни творац, др Зоја Бојић, историчарка уметности, за „Политику” открива детаље овог пројекта чију реализацију није зауставила ни пандемија, а који ће се одржати по свим тренутним епидемиолошким здравственим правилима. Она најпре наглашава да су за „Уметнички преглед” писала еминентна имена наше културне сцене као што су Јован Дучић, Исидора Секулић, Бранко Лазаревић, Владимир Вујић, Светозар Радојчић, Павле Васић, Тодор Манојловић, Ђорђе Ораовац, Предраг Милосављевић, Мило Милуновић и други и додаје да посетиоци на изложби имају прилику да се упознају са педесетак табли одабраних увећаних страница часописа.

– Изложба се састоји из две целине: „`Уметнички преглед`, један универзум ликовног живота”, чији сам аутор, и „Критика архитектуре у стручном часопису `Уметнички преглед’” чији су аутори др Иван Марковић, историчар уметности и Ана Михаиловић, архитекта. Поставка је део научног програма Института за књижевност и уметност у сарадњи са Установом СКЦ у Новом Саду, којa је и продуцент изложбе, и после Београда видеће је и публика у том граду, у Културној станици Свилара. Институт ће током трајања изложбе објавити обиман каталог који садржи две монографске студије аутора поставке и оне представљају једну врсту научног пејзажа у оквиру којег је замишљен и сам скуп – каже наша саговорница.

На њему ће се окупити више од тридесет учесника, презентације ће почињати од десет ујутро (осим првог дана када је старт у девет сати) и трајаће до 14 часова, а сваки пријављени учесник било где у свету и у било ком радном или кућном окружењу добиће приступ телеконференцији преко интернета па ће се презентације смењивати на исти начин као и на свакој научној конференцији.

– У башти музеја постављен је екран на коме ће се током трајања скупа емитовати цео ток интернет телеконференције. Свако ко жели да прати представљање може да дође, слуша и посматра предавања учесника. Једна компјутерска станица у музеју биће намењена учесницима који своје презентације желе да представе одатле. Тематски је све подељено у неколико области, првог дана то ће бити поглавља „Контексти”, „О часопису”, „О теорији уметности и естетици”, и „О уредништву”. Другог дана одржаће се разговори о две веома богате теме: „О историји уметности” и „О ликовној критици”, док је трећи дан посвећен темама музеологије и музеографије, урбанизма и архитектуре – објашњава Зоја Бојић и наставља у неколико речи о онима чија ће бити учесници предавања:

– То су колеге, а незахвално је неког издвојити, од којих су многи на међународном нивоу веома цењени стручњаци у својим областима историје и теорије уметности и књижевности, историјских наука или мултидисциплинарних студија. Истовремено, овај скуп је и платформа за млађе истраживаче који су већ по избору својих тема дали допринос развоју даљих истраживања у тим областима. Зато бих поменула представљање др Александра Гришина, одликованог академика професора емеритуса, историчара уметности, са Аустралијског националног универзитета у Канбери који ће се првог дана, у 9.30, обратити скупу са темом о контексту значајних ликовних часописа ван тадашње Краљевине Југославије. Сагледавање садржаја „Уметничког прегледа”, анализа достигнућа рада његових сарадника, идентификовање његовог идејног спектра и најзад разумевање његовог значаја у нашој средини и у ширим размерама и јесте смисао скупа. Институт за књижевност и уметност припремиће касније ове године и зборник представљених радова.

На крају, она посебно наглашава да је цео програм пример одличне сарадње неколико институција, будући да су поред поменутих изложбених места и сарадника све странице часописа у власништву библиофила Николе Миркова скениране у Библиотеци Милутин Бојић у Београду и доступне у дигиталном репозиторијуму те библиотеке, при чему је медијски пријатељ изложбе Радио Београд.

 

Аутор: Милица Димитријевић

Извор: Политика