Тражи се уметник да направи споменик невиним жртвама и понеком злочинцу

На списку невиних жртава 1944/45. налази се и име Јаноша Тота коме је пресуђено као ратном злочинцу због ликвидације петорице браће Јовандић у Новосадској рацији

Споменик жртвама рације (Фото С.К.)

Нови Сад – Град тражи академског вајара који ће направити оспоравани споменик „свим невиним жртвама”, страдалим у Новом Саду после ослобођења 1944. и 1945. године. Ко ће се прихватити посла, процењеног на око милион и по динара, требало би да буде познато на дан када град обележава своје ослобођење, 23. октобра.

Рок за јавну набавку уметничке услуге, коју је крајем септембра расписала градска управа надлежна за инвестиције, најпре је био 12. октобар, али су у међувремену објављене исправке и он је продужен.

Скулптура треба да буде постављена на Лиману 4, на углу улица 1.300 каплара и Иве Андрића. Прописано је да буде од белог мермера „у праоблику птице” на постаменту са текстом на српском, мађарском и немачком језику: у спомен свим невиним жртвама / minden ártatlan áldozat emlékérein / erinnerung an alle unschuldigen opfer / 1944/45.

Међутим, од градске власти поново се захтева да одустане од споменика. Последњи је моменат, каже новосадски радикал Ђурађ Јакшић, да се спречи скандал. Још пре две године, када је одлука о подизању споменика доношена на иницијативу СВМ-а, обелоданили су да на списку „невиних жртава” има и имена ратних злочинаца.

„Нисмо ми копали по архивама, па да смо дошли до сазнања ко је био припадник усташког покрета, ко је осуђени зликовац, него линк (из) иницијативе СВМ-а нас је упутио на меморијале тих људи”, каже.

Одборник СВМ-а Ђула Киш, с друге стране, позвао се на сајт комисије за тајне гробнице и међуакадемске комисије Србије и Мађарске.

Јакшић не сумња да је након ослобођења било невиних жртава којима је суђено најпре због идеологије и као припадницима крупног капитала. Међутим, држи да је прекрајање историје када се сарадници окупатора, нижи и виши официри, они који су обављали ликвидације за време окупације, сврставају у невине жртве. Према његовом, одлука је супротна закону о ратним меморијалима, и провокација коју пореди са спомен-обележјем Аћиф Ефендији у Новом Пазару и спомеником Јовану Дамјанићу у Ади.

Узгред, Дамјанић је био мађарски генерал у 19. веку, коме се приписује реченица да би истребио Раце, па су напредњаци после откривања спомен-рељефа 2011. тражили да се он уклони и били су спремни, како је наш лист тада известио из Аде, за протесте са хиљадама учесника.

У новосадском случају, на списку „невиних жртава” ’44-45, према подацима Јакшића, налазе се и имена: Јанош Аркаи (припадник мађарске окупационе војске), Јожеф Балаж (наредник полиције, осуђен као ратни злочинац), Ђула Балог (осуђен као ратни злочинац на смрт стрељањем), Јован Бауер (осуђен на смрт као ратни злочинац).

Истиче и име Јаноша Тота који је са „још тројицом мађарских хонведа брутално ликвидирао петорицу браће Јовандић” у Новосадској рацији.

На исто име указао је раније ове године, уочи обележавања јануарске Рације, покрајински одбор ДС-а: „Према правоснажној судској пресуди из 1945, Тот је био у групи четворице хонведа који су током злогласне Рације упали у кућу удовице Јелене Јовандић, извели петорицу њених синова у животној доби између 15 и 28 година и све их побили.”

И владика бачки Иринеј поменуо је овај злочин у прошлогодишњој беседи на обележавању Рације. Навео је да су наочиглед мајке синови редом убијани, а њој је наређено да не плаче. Међутим, како је казао епископ, када је од ње у послератно време тражено да укаже на убице своје деце, имала је духовне снаге и достојанства да каже да не жели слепу одмазду, да не зна ко су били људи који су побили њену децу.

По браћи Јовандић названа је једна улица у Новом Саду, која и данас постоји.


Аутор: Снежана Ковачевић

Извор: Политика

Покренута иницијатива да Вук Караџић добије улицу у Бечу

Зоран Илић (Фото Народна партија Аустрије)

БЕЧ – Шеф одборничког клуба Народне партије Аустрије (ОВП) у 22. бечкој општини Донауштат Зоран Илић покренуо је иницијативу да једна улица у том делу Беча добије име реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића.

Илић је, у свом захтеву поднетом општинским властима, указао да је Караџић био најважнији представник српске језичке реформе и да је провео већи део живота у Бечу.

Подршку за своју иницијативу Илић, који је кандидат за улазак у бечку скупштину на предстојећим изборима 11. октобра, добио је и од амбасадора Србије у Аустрији Небојше Родића, са којим се састао испред споменика Вуку Караџићу.

Први корак у правцу реализације иницијативе да једна улица у Донауштату добије име Вук Караџић већ је предузет.

У Комисији за културу Донауштата је Илићев захтев једногласно прихваћен, и он је прослеђен на даљу обраду у управу града.

„Веома ме радује што сам успео да покренем иницијативу за давање имена Вук Стефановић Караџић једној улици у Донауштату, као што сам то прошле године урадио предложивши да Диана Будисављевић добије своју улицу у овој општини”, рекао је Илић у изјави за Танјуг.

Иначе Илић, је кандидат ОВП на предстојећим изборима за скупштину Беча, заказаним 11. октобра.

Он се налази на другом месту листе ОВП за 22. бечки округ, а на 43. позицији покрајинске листе, али има добре шансе да буде изабран, јер на основу одлуке лидера странке канцелара Себастијана Курца, број добијених такозваних гласова предности, а не број на којем се налази на листи кандидата, одлучује о добијању мандата.


Извор: Политика

Да ли ће опстати Коларчева задужбина

Tрошкови се множе, зараде запослених сведене су на понижавајући ниво, а руководилац Центра за музику у задужбини, Мирјана Лазаревић, пронашла je ново радно место

Хол Коларца: коме данас припада ова значајна установа, кључно је питање за њен опстанак (Фотографије: В. Саватић)

Неизвесност је друго име за нову сезону и за будућност Коларчеве задужбине, чија је управница Јасна Димитријевић још у јуну у интервјуу за наш лист навела да се ова „наша културно-образовна институција суочава, први пут после 88 година рада у континуитету, с питањима опстанка”. Сада крајем лета решења и даље нема. Задужбинар Илија Милосављевић Коларац, посветио је личну имовину свом народу и намени која се остварује данас и управо та оснивачка независност, јер иза Коларца не стоји ни град ни република, има велику цену која се најбоље види у најтежим временима. Коме данас припада ова важна установа, кључно је питање за њен опстанак.

По свему судећи обећана помоћ Коларчевој задужбини почетком лета, за текуће трошкове и покривање губитака због отказивања програма, неће бити у целости покривена, како је недавно потврдила у београдским медијима управница Јасна Димитријевић. А приход од улазница и закупа простора биће преполовљен.

– Од тражене своте од три пута по шест милиона динара, до сада смо добили од донација, захваљујући интервенцији премијерке Брнабић; првих шест милиона динара. Са том свотом смо покрили текуће трошкове одржавања објекта и дела зарада запослених до краја јуна. Очекујемо да се испоштује остатак договора за још две рате од по шест милиона динара. Једино тако Коларац може да планира други део сезоне,  од септембра до краја ове године. А очекујемо и у међувремену трајно решење, а то је трајно буџетско финасирање Коларца – рекла је јуче за „Политику“ Јасна Димитријевић, управница ове задужбине.

Од управнице смо недавно чули и то да Закон о задужбинама дефинише пројектно финансирање. Закон о култури у два члана, издваја Коларац и наводи да он ужива посебну бригу, док други члан наглашава да, ако постоји основ, у континуитету у обављању делатности, постоји могућност финансирања до 45 одсто текућих и материјалних трошкова.

– Нама је потребан уговор, споразум, на основу овог законског оквира и уважавање свега што Коларац као институција јесте. Или свако друго правно решење којим ће се обезбедити редовно финансирање делатности. То значи да је наш захтев да се посебним правним актом, у складу са Законом о култури, надокнади Коларчевој задужбини неостварени планирани приход како бисмо наставили даљи рад – рекла нам је својевремено Јасна Димитријевић.

Обећања су ту, трошкови се множе. Да ли је оправдана бојазан да ова установа културе може бити угашена? У међувремену наводи се да Немања Радуловић, славни виолиниста наступа крајем септембра и почетком октобра у задужбинској дворани, потом следи циклус концерата „Коларац – твој свет музике” који је утемељила и осмислила руководилац Центра за музику у задужбини, Мирјана Мима Лазаревић. Она је креирала и онај некадашњи циклус „Великани музичке сцене” захваљујући ком смо у Београду слушали светске звезде пуних 17 година, али који је пре неку сезону укинут због несташице средстава. Није свеједно чути да је Мирјана Лазаревић одлучила да текући циклус испрати стручно до краја, али да је у међувремену пронашла ново радно место. Зараде запослених су сведене на понижавајући ниво. Тренутно у Коларац на пробе долазе РТС ансамбли, одржавају се музичке радионице, а организује се упис за течајеве страних језика и припрема се предавачка делатност. Али се не зна шта ће сутра бити.

Иван Карл: Иницирали смо састанак у влади

Иван Карл, београдски секретар за културу јуче је поводом помоћи Коларчевој задужбини рекао за „Политику”:

– Секретаријат за културу био је иницијатор састанка у Влади Републике Србије у вези са проблемима са којима се Коларац суочава, а на основу Закона о култури, који ову установу препознаје као задужбину од посебне бриге државе. Дакле, поставили смо ствари на своје место и један део помоћи је већ реализован, а други се очекује ускоро. Истовремено колеге из Коларца упутиле су могући документ који би после одговарајуће процедуре од Министарства културе и Скупштине Србије, могао да послужи као образац за дугорочно решење, односно одржив модел финансирања. Кад је реч о граду Београду, ми настављамо са организовањем манифестација у Коларцу, и поред Бемуса који је предвиђен за новембар, пре тога планирамо један специјалан програм као додатну финансијску подршку.

Како помоћи Коларцу

„Колумбија артистс” светска концертна агенција, иначе заступник око 400 врхунских уметника, угашена је, што довољно говори о кризи. У великим проблемима је и Карнеги хол и Метрополитен опера, у којој су запослени послати кућама. Тако је у великом свету. Али криза не треба да буде изговор да се не уради све како бисмо помогли опстанак једине праве концертне дворане у Београду. О томе да ли је могуће помоћи Коларчевој задужбини да опстане говориће у наредним бројевима „Политике” познати српски уметници и културни прегаоци.

 

Аутор: Биљана Лијескић

Извор: Политика