Кивот Стефана Дечанског и вредни рукописи у Историјском музеју

Кивот краља Стефана Дечанског (Музеј Српске православне цркве) (Фото: ИМС)

У оквиру изложбе „Краљеви и светитељи српски” у Историјском музеју Србије до краја августа посетиоци могу да се упознају са кивотом краља Стефана Дечанског, који се износи пред јавност само у посебним приликама, и рукописима од изузетног значаја, попут Синтагме Матије Властара из Зете, из средине 15. века и Житија Стефана Дечанског са службом Стефану Дечанском од Григорија Цамблака из 16. века. Ови предмети ће након тога бити враћени матичној институцији – Музеју Српске православне цркве.

Изложба „Краљеви и светитељи српски”, ауторке Вање Вуксан, биће отворена до 20. новембра, а посетиоци могу да виде бројне драгоцености које сведоче о најзначајнијој српској средњовековној династији Немањић и епохи која јој је претходила. Међу највреднијим предметима је печатњак кнеза Стројимира, владара преднемањићке епохе, део каменог трона цара Душана из манастира Студеница, парапетна плоча из Дежеве, део збирке Музеја „Рас” у Новом Пазару, прва Дечанска хрисовуља, оснивачка повеља манастира Дечани из 1330, која се чува у Архиву Србије и многи други важни предмети.

Публика може да посети изложбу сваког дана, осим понедељка, од 12 до 20 часова. Из музеја подсећају да је мерама здравствене превентиве предвиђен ограничен број посетилаца и обавезно коришћење заштитне маске, уз одржавање физичке дистанце.

 

Аутор: Милица Димитријевић

Извор: Политика

Србија и Српска заједно ће штитити ћирилицу

 

Делегације министарстава културе Србије и Републике Српске данас у у Београду дефинисале полазне основе за усаглашавање законских регулатива о српском језику и ћириличном писму у Српској и Србији.

Делегације су предводили министри Владан Вукосављевић и Наталија Тривић, , која је навела да је на састанку усаглашен заједнички став да су језик и писмо идентитетско право сваког народа, па тако и српског који живи са обе стране реке Дрине.

„То смо претходно дефинисали заједничком декларацијом. , потписаном у марту прошле године у Сремски Карловцима, о српском културном простору рекла је Тривић новинарима после састанка у Београду.

Она је напоменула да и Европска Унија, такође, декларативно подржава статусне измене које регулишу статус и писмо сваког народа, па тако и српског.

Тривићева је рекла да то никако не угрожава остале конститутивне народе у Републици Српској, односно БиХ.

„Сваки народ, па тако и српски, има право да има регулативу која јаче и снажније позиционира у смислу очувања српског језика и писма као дела националног идентитета”, рекла је Тривићева.

Вукосављевић је навео да је састанак био веома конкретан и да су усаглашене основе о српском језику и ћириличном писму.

„Надам се да ће законске основе о српском језику и ћириличном писму бити идентичне у Републици Српској и Србији. Сигуран сам да ће на техничким детаљима законске регулативе радити стручњаци оба министарства, као и Министарства просвете Србије. Одредбе које се тичу заштите и начина коришћења језика и писма већ постоје. Министарство културе већ скоро две и по године инсистира на изменама и допунама закона о језику и писму и верујемо да ће управо ово усаглашавање са Републиком Српском да све норме о језику у обе земље буду идентичне”, казао је Вукосављевић.

Он је додао да су политика очувања и заштите ћириличног писма као традиционалног израза културног идентитета српског народа ма где он живео, као и културна политика унапређења језика, питања од најважнијег значаја за Српски народ у Србији и Републици Српској.

„Основали смо данас координационо тело које ће се бавити тим питањима и очекујемо прве резултате већ половином септембра. Очекујемо да ће законска решења и две државе бити иста и да ће та решења допринети принципима за која смо се заложили у декларацији о културном простору у Сремским Карловцима у марту прошле године”, казао је Вукосављевић, преноси Танјуг.

 

 

IИзвор. Политика

Приче о задужбинама

Капетан Мишино здање (Фото Д. Јевремовић)

Задужбина је српска реч, која се првобитно изговарала „задушје“ што је значило за помен душе оне особе, која поклања имање, зграду или новац свом народу на коришћење.

Овим речима Сања Ђаковић, туристички водич, уводи посетиоце у причу о задужбинама и задужбинарима у престоници, на почетку обиласка задужбина у центру града. Ђаковићева подсећа да је континуитет задужбинарства у српском народу прекинут само два пута у историји. То је било за време владавине Османског царства на овим просторима, и после Другог светског рата.

(Фото: С. Ђаковић)

Са пуно разлога, каже Сања Ђаковић, може се рећи да је задужбинарство можда и једна од највећих врлина нашег народа.

 

Аутор: Александра Куртеш

Извор: Политика