Пјесма о Тесли

Савремено доба дало нам је Теслу,
Горостасног творца јуначкога рода,
Што разагна тмину
Да живот обасја,
Од родног Смиљана до звјезданог свода.

Громовник је неба и космичких стаза
Који се родио из духовног царства;
Даривао људе
Новом енергијом
Да трајно свједочи свемоћ неимарства.

Генијалном снагом стваралачког ума
Открио је тајну коју Сунце крије,
Освијетлио Земљу
Вјештачким зрацима
Да нас вјечни пламен благотворно грије.

 

Војислав Гледић

Извор: ИН4С

Драган Хамовић: “Жетеоци”

Објављујемо једну изузетну песму нашег познатог песника Драгана Хамовића.

 

 

ЖЕТЕОЦИ


За М. О.


Беху једном, крај Липљана, главе мушке, пшеничне.

Свуд около безакоње и страх гуши, надима.

Упути их, безусловно, трпка душа радина

Ка њивама на којима отад ништа не ниче.


Нема друге, из свих сила жарки бого нагари

И пођоше класовима (сви сазрели класови)

Род винутих без повратка да се још омасови.

Откинути од телеса, архангели аграрни


Можда вршу пшеничицу врта првосаздана,

Изван ствари, илузија, понад људског парлога,

Четрнаест жетелаца села Грацка Старога,

Посејани око снопља, у крвавим браздама.


Ко могаше, покапану, ту летину понети

Да је чисту, самлевену, у хлебац уобличи?

Ко да збрише призор тако сурово симболични:

Ловци никад уловљени, жетеоци пожњети.

 


Познати српски песник, есеjиста, историчар књижевности и књижевни критичар Драган Хамовић,  рођен је у Краљеву где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао, магистрирао и докторирао на групи за српску књижевност и језик Филолошког факултета у Београду.

Био је главни и одговорни уредник часописа Повеља, покретач и уредник више књижевних едиција и серије зборника радова о песницима добитницима награде Жичка хрисовуља. Од 2001-2003– године био је директор Библиотеке “Стефан Првовенчани” у Краљеву. Радио је и као уредник у Заводу за уџбенике у Београду, а сада је виши научни сарадник на Институту за књижевност и уметност у Београду.

Од 2016. до 2019. био је на дужности посебног саветника у Министарству културе и информисања Републике Србије и на ту функцију је дао оставку после упорног игнорисања Предлога закона о језику и писму који би требало да се усагласи са Уставом.

Био је члан Удружења књижевника Србије (1994–2001) и Српског књижевног друштва (2001–2009). За књижевну критику добио је Награду „Милан Богдановић“ 2006, а за песничку збирку Матична књига Награду САНУ из фонда Задужбине Бранка Ћопића 2008 године. Објављује радове у књижевним часописима недељницима,  и зборницима.

 

Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центр

Међућириличка сарадња: Стихови Андрије Радуловића стигли до Ростова на Дону

Фото: ДАН

Седам пјесама Андрије Радуловића отвара познати руски часопис за књижевност и културу „Рукопис” бр.33, који излази у Ростову на Дону. Посебно признање представља чињеница да је Радуловићеве стихове на руски језик препјевао пјесник Игор Јелисејев, иначе главни уредник овог престижног часописа, који објављује актуелне прилоге из свијета књижевности, умјетности и културе, пише Дан.

Андрија Радуловић је један од најпревођенијих наших писаца, чија је поезија преведена готово на све европске језике, али и на арапски и хебрејски језик. Његова поезија заступљена је у великом броју антологија, избора, панорама и атласа поезије код нас и у свијету.

Позната грчка пјесникиња, критичарка и преводилац Клеопатра Либери записала је о Радуловићевој поезији, између осталог:
– Усвојивши елементе модернизма, успио је да да свој лични печат једном занимљивом умјетничком стваралаштву. Његово стваралаштво упућује на питања о савршености и хармоничности, која је сасобом донијела европска чиста поезија – навела је она.

 

Извор: ИН4С