Српске школе у Пећи

(Новица Коцић)

Срба, српске деце и српских школа у Пећи било је вековима уназад. Руски конзул у Сарајеву, историчар и путописац Александар Ф. Гиљфердинг који је посетио Пећ 1857. године записао је тада да је у Пећи било српских школа и пре и после сеоба Срба 1690. године. У турско време, у 19. веку је у Пећи основана српска школа 1817. године при цркви, а градска мушка српска школа основана је 1840. године. Српске школе су тада финансирали имућни Срби из Пећи , занатлије , трговци. Тада је Гиљфердинг записао да женску школу у Пећи похађа 40 девојчица, да такве школе „не постоје у целој Босни и Херцеговини” и да у Сарајеву српски богати трговци не желе женске школе, јер „девојка чим научи читати и писати, прво ће момцима слати љубавна писма”.

У Пећи, угледни занатлија Риста Аврамовић основао је у својој кући 1854. године прву српску женску школу коју је похађало 27 девојчица. Идуће године, Турци су спалили Ристову  кућу и школу, али их је Риста обновио, па је ова школа наставила са радом у 20. веку.

Српске школе у Северној Метохији детаљније је описао Михаило Ј. Бојичић у својим књигама „Школство у Метохији у 19. и 20. веку” (Београд, 2017.) и „Биографије српских наставника у Метохији у 19. и 20. веку” (Београд, 2016.) Ове књиге су од фундаметалног државног и националног значаја, као и доказ да је у Пећи и Метохији одувек било Срба и српске деце. Из Пећи су Срби протерани 1999. године, данас их тамо у граду нема, а има ево двадесетак година само прича политичара о повратку избеглих и расељених лица. То је резултат овог „демократског” и „цивилизованог” времена.

 

Проф. др Бранислав Николић

Извор: Политика