ПРОФЕСОР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ: „Остани код куће“, студирај српски језик и књижевност на Палама

Милош Ковачевић (Фото: T. Ћоровић)

#студирајсрпскикодкуће

Живимо у времену вируса корона. И не знамо колико дуго ће трајати посљедице. И хоће ли се вирус поново вратити међу нас. Живот са вирусом корона био је под паролом „Остани код куће“ вратио нас је кући. Да бисмо живјели – било је неопходно држати дистанцу. Само је кућа била и остала мимо дистанце. Као да је поука „остани код куће“ призивала ону народну – најбоље је кад си свој на своме! И тога сада треба да будеш свјестан.

Пред тобом је избор – на који факултет да се упишеш. И шта да упишеш. Јеси ли размишљао/ла да упишеш оно по чему знаш да јеси. Оно по чему се један народ препознаје, што је његово главно национално обиљежје. А то је српски језик. Српски језик је твој основни идентитетски знак. Преко њега знамо да припадамо српском народу, њиме преносимо истину о свом народу. Сва култура коју имамо на њему је исписана. Готово све чиме се поносимо везано је за српски језик, и на њему написану српску књижевност.

Зато си, кад студираш српски језик, још једном, иако на други начин, везан за своју кућу. Остани код куће и у својој кући – то значи упиши српски језик на факултету који ти је код куће – на Филозофском факултету у Палама. Твоја диплома са овог факултета једнако је вриједна као да си је добио на факултету у Београду. Зато „остани код куће“ и студирај српски језик и књижевност код куће – на Филозофском факултету у Палама.


Аутор: Проф. др Милош Ковачевић
Извор:

Овако ђаке мотивише српска наставница која је међу 50 најбољих на свету

Србија опет има наставника међу 50 најбољих на свету. Ивана Ковачевић, наставница ОШ „Др Драган Херцог“, пласирала се на такмичење Глобал тичер прајз. Ове године номиновано је 12.000 наставника из 140 земаља. Циљ такмичења је да се пронађу најбољи наставници и покажу да је њихова професија значајна за друштво. Ковачевићева за РТС открива како мотивише ђаке и зашто су били спремни за учење на даљину.

Ивана Ковачевић предајете српски језик и књижевност у школи где се настава одвија у болницама и домовима ученика. Када су сви због ванредног стања хитно прешли на онлајн наставу њени ђаци нису имали никаквих проблема када је реч о учењу на даљину.

„Иако нас је ова ситуација све затекла, спремно смо дочекали прелазак на рад на даљину. Поред одређених алата за сарадњу и дељење, у настави користимо и већи број платформи и других препоручених образовних средстава“, истакла је Ковачевићева.

Према њеним речима, Литерарна секција којом руководи, више од 10 година ствара и ради у виртуелном окружењу због територијалне удаљености ђака школе.

За 12 година, колико ради, Ивана Ковачевић је освојила је велики број награда, учествује у националним пројектима, тренинзима, обукама.

Наставник који инспирише

Светско такмичење Глобал тичер прајз организује Фондација „Варки“ у сарадњи са Унеском, а национални партнер је Удружење „Живојин Мишић“, које и врши селекцију наставника према различитим критеријумима.

„Надам се да ћу оправдати поверење и да ћу нашу земљу и своју школу представити онако како заслужује. Један од циљева такмичења је да се прикаже наставник који инспирише и мотивише све они који желе да се баве учитељским занимањем, да се истакне изузетан посао који обављају сваког дана широм света што се посебно претходних дана показало као значајно где сви наши наставници раде на прави начин и показују да образовање треба да буде доступно сваком детету и пружити могућност да развије своје потенцијале чак и у овим условима када је континуитет наставе на неки начин прекинут“, објаснила је Ковачевићева.

Најважније је открити начин на који ђак учи

Мото наставнице која је међу 50 најбољих у свету је: Свако дете учи и изражава се на свој начин, и у томе је магија наше професије. У свакодневном раду са ученицима, како каже, труди се да ослушне њихове жеље, интересовања, да утврди на који начин најбоље уче.

„Неки уче док слушају, неки док посматрају, неки док пишу, цртају, праве одређене шеме… У складу са тим користим методе да би учење било успешно“, навела је Ковачевићева која је са стручњацима са Математичког факултета у Београду креирала платформу „Завршни испит“ за учење на даљину.

„Платформа је награђена на светском такмичењу у Бечу и сада је предложена од стране Завода за унапређивање васпитања и образовања за остваривање образовно-васпитног процеса учења на даљину“, навела је награђивана наставница српског језика.

Међу топ 50, планирано је да се десет набољих изабере у јуну, а проглашење најбољег у октобру у Лондону. Уколико коронавирус не буде рекао другачије.


Извор: РТС

Сурдуличко одељење међу првима у Србији формирало виртуелну учионицу – прави пример добре организације учења

Три дана је било потребно да учитељ Синиша Миленковић организује ђаке и њихове родитеље и да наставу из школе трансформише и прилагоди је новонасталој ситуацији. Тако је његово одељење међу првима у Србији формирало виртуелну учионицу и наставило са учењем од куће. Иако су одлично осмишљена, предавања путем РТС канала и платформе нису била довољна, па је искусни учитељ одлучио да уведе интеракцију и осмислио прави начин да ђацима омогући несметано учење.

Преко савремених апликација које, пре свега омогућавају комуникацију путем видео позива, настава се одвија двосмерно, тако да учитељ несметано прати ђаке, готово као да се налазе сви у једној учионици. Осим тога, овом методом се развија и дисциплина, јер су ђаци у обавези да прате наставу и буду у договорено време у виртуелној учионици. Ђацима се овакав вид наставе свиђа и делује да брзо превазилазе проблеме који се јављају у почетку. Њима ће ово ново искуство несумњиво користити у будућности, јер ће бити богатији за један другачији облик учења, али и комуникације. Важно је да се стечене вештине касније и примене у школовању и раду, а учитељ Синиша ите како зна да код ученика развије ту способност.

Ванредно стање може да потраје, па је свака досетљивост и креативност пожељна. Важно је да деца имају континуитет у школовању и да процес образовања функционоше, јер се на тај начин перманентно обликује свест деце и врши надоградња знања.