Како нам уче децу: “Хрватска се граничила са Византијом”

Образовање деце у српским школама доведено је озбиљно у питање после бројних гафова, а најновији је забележен у уџбеницима за четврти разред за предмет Природа и друштво, где човеку само остаје да се пита: докле више?

Наиме, у лекцији “Настанак српске државе” постоји одељак да је прва српска држава настала у деветом веку, да је добила име Рашка по граду Расу.

Међутим, онда се долази до ситуације која може да одговара рубрици “веровали или не”. Јер, у овој лекцији се налази и карта у време настанка прве српске државе, где се наводи да се Рашка, Византија и Бугарска граниче са Хрватском?! Невероватно!

Хрватска држава у том деветом веку није ни постојала, као ни много година касније, па ни о граничењу са Византијом није могло да буде речи.

Децу нам уче да се Хрватска у деветом веку граничила са Византијом, иако тада није постојала (Фотографија: Принтскрин)
Јасно је да су они који су израђивали уџбеник за четврти разред основне школе, у незнању или због неког другог разлога, направили велику грешку, те су на делу показали дилентантизам.

Да напоменемо и то, издавач уџбеника је Логос, а аутори су Александар Кандић, Гордана Субаков-Симић, Жељко Васић, Дамир Живковић и Иван Матејић.

Извор:Директно

Аустрија: Позив Србима да изађу на изборе, а дјеци да се укључе у српску школу

Српска допунска школе Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” у Аустрији већ осму годину наставља рад и позива сву дјецу српког поријекла у овој земљи да се укључе.

Беч (Фото: Novosti.rs)

Упис у српску школу биће могућ цијелог октобра на свим пунктовима у Аустрији, а због актуелне ситуације продужиће се до краја мјесеца, саопштено је из СПКД “Просвјета” у Аустрији.

Предсједник аустријске “Просвјете” Срђан Мијалковић позвао је све људе српског поријекла у Бечу и Аустрији да подрже школу, да се укључе у њен рад и пошаљу своју дјецу да уче српски језик, јер ово је школа за сву дјецу српског поријекла у Аустрији, као и за све оне који желе да науче српски језик на прави начин.

Он је позвао Србе да 11. октобра изађу на изборе и гласају, јер је и то начин да покажу да су важан дио овог друштва, који мора да добије иста права као и сви други грађани, међу којима је право на свој, српски језик и културу међу најважнијима.

– Овај комплексни пројекат допунске наставе није лако одржавати, али ипак постоји подршка многих, Епархије аустријско-швајцарске, значајних институција, између осталог и од Управе за дијаспору и Србе у региону Министарства спољних послова Владе Србије, наше амбасаде, Представништва Републике Српске у Бечу и других који разумеју да је добро знање свог језика најважнији предуслов за очување културног и националног идетитета у расејању, а истовремено и снажан импулс нашој заједници у Аустрији у настојању да се изборимо за право на српски језик као матерњи, као и бољи целокупни друштвени и културни статус у овој земљи – истакао је Мијалковић.

Мијалковић је похвалио тим “Просвјете” на вредном раду у овом тешком периоду, а посебно је захвалио Његовом преосвештенству епископу аустријско-швајцарском Андреју, свештенству и свим храмовима Српске православне цркве у Бечу и Аустрији који подржавају овај пројекат од самог почетка.

Полазници “Школе српског језика” свечано су започели упис у нову школску годину, а у осмој години по реду, осим ђака, родитеља и грађана Беча радују се и сви “Просвјетини” педагози на челу са оснивачем, предсједником “Просвјете” Срђаном Мијалковићем.

– Настављају се сви разреди у просторијама у нашим црквама у другом, трећем и шеснаестом округу, као и у Линцу и Сент Полтену! Почиње и предшколска Мала причаоница за најмлађе. Наравно и Мали хор `Просвјете`, под вођством Вере Симић наставља са пробама – наведено је у саопштењу.

Сви учесници, педагози и дјеца ће се савјесно и одговорно придржавати свих предвиђених законских и хигијенских мјера које су неопходне. Додатне информације могу се наћи на сајту www.просвјета.ат, а могу се користити нове мејл адресе са инфо-плаката, као и office@prosvjeta.at.

Уз остале педагоге, наставнице српског језика Александра Танасковић, Весна Шпирић и Сузана Миловановић, организовале су и започеле упис у школу. Дочекале су нове ђаке и уредиле учионице, заједничким радом успјеле да припреме нову школску годину и да са дјецом подијеле радост јер се њихова мисија наставља и ове године упркос тешкоћама.

Истовремено ће почети и настава предшколског разреда – Мале причаонице, која успијева да дјеци од четири до шест година кроз игру и на креативан начин приближи српски језик.

– Почетни ниво учења српског језика веома је важан јер се деца упознају са основама језика и писма од малих ногу. Зато наставнице Јована Митић, Ивана Миловановић и Босиљка Крстић са задовољством приступају деци овог узраста. Према приликама, наставиће се и Ликовни разред `Просвјете`, а припрема се отварање нових разреда широм Аустрије – наведено је у саопштењу СПКД “Просвјете” у Аустрији.


Извор: СРНА

Преузето са: РТРС

Дани ћирилице у Баваништу – од литерарних радова до лутака у народној ношњи (ВИДЕО)

Дечији сабор “Дани ћирилице”, који негује српско писмо и калиграфску уметност, одржан је 19. пут у Баваништу код Ковина. Ученици основних школа код нас и у иностранству писали су и сликали о љубави, што је била овогодишња тема. Најбољи су награђени књигама.

Светосавски дом у Баваништу красе дечији радови, пристигли на конкурс манифестације “Дани ћирилице”. Има ту цртежа, калиграфије, прича и песама, веза, лутака у народној ношњи, а неке од њих имају и маске, што је у складу са ситуацијом у којој тренутно живимо.

“Написала сам песму за коју сам освојила треће место. Писала сам о томе како сви треба да се воле и међусобно помажу једни другима”, каже Јована Станковић из Баваништа.

Сергеј Јовић из Ниша каже да је писао о љубави и да је главна љубав његова породица.

“Ја сам везла своје почетно слово имена, али сам осмислила да то буде као лептир. Требао ми је цео дан за то, није било тешко и мислим да свако треба да покуша”, рекла је Жељана Рацић из Гаја.

Обично је на конкурс пристизало око 6.000 радова, али ове године само 1.100, због короне и наставе код куће. Најбољи су представљени у зборнику.

“Највише је било литерарних радова, јер је њих било могуће слати мејлом, док је најмање било лутака, јер су оне могле бити послате само редовном поштом, које нису радиле”, каже Вера Секулић, организатор манифестације.

У претходне две деценије, на “Данима ћирилице” учествовало је 66 хиљада деце, са скоро свих континената. Осим о српском писму, они су учили и о неким правим вредностима обрађујући теме као што су : вера и нада, доброта, светиња. Следеће године ће размишљати о слободи.


Аутор: Даница Јовановић

Извор: РТС