Промоција књиге „Дневник ратног хирурга” др Миодрага Лазића одржана у Официрском дому у Нишу

(Фотографије Министарство одбране Србије)

Промоција књиге „Дневник ратног хирурга” др Миодрага Лазића из едиције „Ратник”, у издању Медија центра „Одбрана” Министарства одбране, уприличена је у Официрском дому у Нишу на којој је присуствовао и министар одбране Александар Вулин, наводи се у саопштењу.

Скуп је почео минутом ћутања, чиме је одата пошта недавно преминулом хирургу др Миодрагу Лазићу.

Како је истакао министар Вулин на данашњој промоцији, овај догађај је прилика да се још једном сетимо истинских хероја наших живота – „свих оних тихих, стрпљивих, мирних људи које не приметите док ствари не постану заиста тешке и нерешиве, онда схватите да постоје људи који су толико храбри и вредни“.

„Доктор Лазић је човек који је својим животом задужио не само Ниш, него Србе где год да живе. Ово је наша прилика да му кажемо хвала. Његове дневничке забелешке објавили смо у Едицији ‘Ратник’ где се објављују успомене наших највећих ратника и команданата. Доктор Лазић је био један од њих, један од најбољих, најхрабријих, један од оних за кога пожелите да сте га познавали када слушате од људи који су живот провели са њим. Ово је начин да Војска Србије каже за какве се вредности залажемо, за какве људе се боримо, какве људе желимо заувек да памтимо. Ово је наш начин, а верујем да и сви остали и да Град Ниш има разлоге и начине да се још дуготрајније, још гласније, захвали свом суграђанину и да му каже колико цени његов живот и његову жртву”, рекао је министар Вулин.

На почетку промоције, уредник издања Мирослав Тохољ истакао је да је реч о књизи великог човека и родољуба, великог лекара спаситеља који је спасио животе многих цивила, рањеника и бораца Републике Српске. Тохољ је подсетио да је реч о 12. књизи из едиције „Ратник”, чији је идејни творац министар Вулин, а едиција се односи и на војску и на српску културу, које се прожимају.

Говорећи о др Лазићу, као и о околностима у којима је дневник настао, писац поговора проф. др Горан Максимовић, указао је на три димензије овог дневничког записа – историографску, која осликава догађаје који су обележили време у коме је као ратни хирург др Лазић радио, друга димензија је унутрашњи емотивни доживљај као човека који је био суочен са великим болом због страдања људи и саосећања са њиховим породицама и трећа димензија која се односи на сферу геополитике, односно о догађајима иза ратне сцене.

Говорећи о значају књиге, он је истакао да ово издање је с дистанцом од 25 година ново искуство читања и снажнији и аутентичнији доживљај рукописа дневника.

Он обухвата ратни период од августа 1991. године, када је др Лазић отишао као добровољац хирург на простор Републике Српске Крајине, затим пролеће 1992. године када активно почиње да пише дневник, до доласка на сарајевско ратишта када је до краја 1995. и почетка 1996. године водио дневник и описао више од 3.500 операција изведених у ратној војној болници код Сарајева”, рекао је др Максимовић и нагласио да је у књизи описан низ необичних судбина које је чине „густом, динамичном, емотивном и снажном“ и која представља др Лазића управо онаквим какав је он и био.

„Ово је његова књига дубоке оданости српском народу. Овај дневник у великој мери демистификује ону лажну ратну пропаганду против српског народа у Сарајеву и причу о лажној блокади Сарајева, јер ово је прича изнутра”, казао је др Максимовић и поручио да се читајући књигу „сазнаје много истина“.

Обраћајући се у име породице недавно преминулог лекара на данашњој промоцији, сестрић др Лазића Чедомир Љубисављевић, захвалио је на још једној прилици да се ода пошта чувеном доктору. Он је истакао да је опроштај од др Лазића био несвакидашњи, у јеку епидемије и забране кретања и окупљања, али и величанствен, јер појединац и друштво могу да нађу начина да се адекватно опросте од својих хероја који су их задужили.

„Књига је његов покушај да остави траг и да подигне још један споменик тим тихим, непознатим јунацима, али и да себи олакша. Тај папир је био његов пријатељ којем се он радовао у тешким тренуцима”, рекао је Љубисављевић.

Он је захвалио Војсци Србије и Медија центру „Одбрана“ на објављеној књизи и додао да је др Лазић изузетно поштовао војску и да је то научио као дете, јер је био син високорангираног официра.
Пред промоцију у Нишу, Нина Вујошевић, ћерка др Лазића, истакла је да јој веома значи што је књига и промоција новог издања прилика да се чује о тој књизи, као и о страдању српског народа и његовој жртви из прве руке.

Она је истакла да је и током његовог живота била свесна колико су га људи ценили на овим просторима, додајући да је чула да је „најоплакиванији и најпоштованији човек уз патријарха Павла у новијој српској историји“.

„Нисам очекивала баш толику тугу, да две државе у којима живи српски народ, као и српски народ широм света, жали за њим. Срби широм света су туговали са нама и његовим колегама. Драго ми је што је добио славу коју заслужује”, поручила је ћерка Нина Вујошевић.

У дневнику др Миодрага Лазића, недавно преминулог лекара из Ниша, чији су фрагменти прочитани окупљенима, описане су борбе за пробој посавског коридора, названог „пут живота“, у јуну 1992. године, а потом борба за спасавање живота рањених цивила и војника на сарајевском ратишту где је као ратни хирург провео четири године.

Промоцији у нишком Официрском дому присуствовали су и чланови породице Лазић, градоначелник Ниша Дарко Булатовић, председник Скупштине Града Ниша Раде Рајковић, представници Министарства одбране и Војске Србије и бројни грађани Ниша.

 

Извор: Политика

Српски мелод Љуба Манасијевић посветио песму др Лази

Осетио сам потребу да се придружим свим оним пријатељима и људима који су волели и поштовали доктора Лазу,  једном мојом пригодном песмом која носи назив ,,Дрино реко, водо валовита“.

За Српску историју, Љубомир Љуба Манасијевић, мелод српски

Поштовани брате Ђорђе,
Подржавам твоју племениту намеру и петицију да болница у Нишу понесе име великог, недавно преминулог дивног доктора и човека, часног Србина и нашег брата Миодрага Лазића.
Морам да кажем да нисам био упознат са делом и племенитим подвигом сјајног хирурга на спасавању многих живота у рату у Српској Крајини и Босни и Херцеговини деведесетих година.
Његов одлазак усред врхунца кризе које је проузроковала пошаст звана Корона је изазвала велику пажњу нас, који смо из куће пратили догађаје али и осветлила  лик човека који ће верујем бити заувек упамћен као симбол храбрости, пожртвовања, хришћанске љубави и хероја који је храбро и зналачки спасавао невероватним захватима, многе најтеже и безнадежне случајеве хируршке ратне праксе.

У времену пада свих људских, традиционалних и патриотских вредности кроз бизарне, ружне и  приземне антихришћанске и вулгарне до бола, прилоге и написе у медијима које гледамо и читамо сваки дан, изненада је просијало једно лице, прострујала је вест о одласку човека о коме се није писало  у свим  медијима као о што се пише о многим безвредним личностима и њиховим приватним животима а који је био лучоноша наше савести и учитељ човечности и патриотизма.

Међу нама живе многи људи који су ван домашаја медијске пажње а они су својим животом и многим људским вредностима и достигнућима као и преданим радом заслужили да се сваки дан пише о њима на понос и корист свих грађана Србије.

То такође, важи и за наше људе у свету који бележе сваки дан изванредна достигнућа и успехе за које ми  не знамо или пак дознајемо са великим закашњењем.
Утолико пре, уздиже се дело и име доктора Миодрага коме је и име одредило природу а  кога су од миља сви звали ,,Доктор Лаза“.

Испраћен је са песмом ,,Марш на Дрину“ према његовој последњој жељи у Републици Српској као и у његовом вољеном граду Нишу.

Осетио сам потребу да се придружим свим оним пријатељима и људима који су волели и поштовали доктора Лазу,  једном мојом пригодном песмом која носи назив ,,Дрино реко, водо валовита“.

 

Извор: Српска историја

Најава представљања књиге „Мој пут кроз балканске ратове и Први светски рат“ у Нишу и Врању