Зашто је кућни телефон фиксни?

У науци о новим речима, или неологији, познати су различити начини на које настају нове речи, било да се ради о творби, позајмљеницама, комбинацији та два начина и др.

Међутим, понекад нова реч или ново значење постојеће речи могу настати као реакција говорника на неки појам који с том речју или тим значењем стоји у пару. Ако добро размислите, сетићете се да појам фиксне телефоније и фиксног телефона није ни постојао док се, заправо, није појавио мобилни телефон.

Као реакција на мобилни телефон, дакле телефон који се може носити са собом, појавила се потреба да се створи назив за класичан телефон, па је као супротност, односно антоним мобилном телефону створен – фиксни телефон или телефон који стоји, који се не помиче, не преноси (како каже дефиниција из Речника српскога језика).

Придев фиксан пореклом је из латинског језика (лат. fixus) и значи чврст, сталан, утврђен, тачно одређен, константан, односно фиксиран, причвршћен за неку површину (занимљиво је да би опсесивне мисли заправо требало да се зову фиксне идеје, иако се усталио скраћени назив фикс идеје).

Придев фиксан је тако у овом изразу добио нову функцију која пре није постојала јер друге врсте телефона није ни било, па смо поред неких уобичајених израза типа фиксна плата, фиксна протеза, фиксне цене добили и фиксни телефон, фиксна линија, фиксни оператер и сл.

 

Извор: Језикофил