Деца воле ћирилицу

Велика заинтересованост: Наставница Бојана са ђацима

У порти Храма Васкрсења Господњег на Галусу у Франкфурту у суботу је отворено још једно место за наставу на српском језику у покрајини Хесен. Овај пројекат је реализован сарадњом Црквене православне општине Франкфурт и Генералног конзулата Републике Србије у Франкфурту и наставак је Мале школе ћирилице, која се у црквеним просторијама раније одржавала. Настава ће се радити по програму допунске школе на српском језику, а предаваће је наставница Бојана Ракоњац.

Никола Мишковић из Франкфурта је допратио два сина на наставу, Алексу (9) и Давида (10):

– Мислим да је ово изванредна идеја. Моји синови су и прошле године похађали Школу ћирилице. То је за сву нашу децу јако добра ствар, пре свега да науче да пишу и читају нашу ћирилицу, наше обичаје, да упознају другаре које можда и виде у школама а не знају да су Срби и на неки начин да се приближе цркви. Једва су чекали да поново крену на наставу.

Весну Јовановић је из Бад Филбела у школу довео њен син, седмогодишњи Петар Јовановић.

– Замисао је дивна јер немамо много времена да деци пренесемо све ово што ће да науче на настави, а не бих волела да ми дете буде неписмено на ћирилици. И термин ми одговара због посла. Имам још и старију ћерку Селену (14) са којом сам управо причала телефоном и договорили смо се да од следеће суботе и она крене на наставу. А врло је могуће да нам се придружи син једне моје пријатељице, па ће нас бити много следеће суботе – каже нам мама Весна.

Елена и Даниела Крсмановић

Наставница Бојана на првом часу у новој школској години имала испуњену учионицу, по новим правилима држања дистанце:

– Данас је било 10 ученика на часу, али их је било још неколико пријављених који су из оправданих разлога били одсутни. Очекујемо групу која ће имати више од 15 ученика. Први утисак је одличан. Деца су јако заинтересована и мотивисана су претходним часовима који су имали код учитељице Тање Недељковић, тако да је мој задатак да наставим оно што је она започела.

Весна и Петар Јовановић

Прве лекције

Деветогодишњу Елену Крсмановић чак из Бад Хомбурга довезла је мама Даниела због наставе на српском језику.

– Ишла сам у Бад Хомбург на интегрисану наставу (српски), али нисам баш много научила. Овде сам се боље прилагодила јер овде могу више да научим. Данас научила оно што сам писала на латиници да напишем на ћирилици. Наставница нам је супер јер је млада, љубазна, са нама лепо прича и можемо све да је разумемо. Следеће суботе сам сигурно опет на часовима – каже Елена.

Давид, Никола и Алекса Мишковић

Давидово обећање

– Свиђа нам се школа јер је све лако схватљиво и све што смо данас радили нам се допало. Наставница Бојана нам је све лепо објаснила. Правили смо Инстаграм на папиру и могли смо да пишемо и на латиници и на ћирилици. Ја сам писао на латиници јер писање ћирилице тек треба да научим, обећавам – рекао нам је Давид Мишковић.

 

Аутор: З. Вицеларевић

Фотографије: З. Вицеларевић

Извор: Вести онлајн

Говори турски да те цела Немачка разуме

Све је више немачких држављана, потомака турских усељеника, другог и трећег колена, рођених у Немачкој, који земљу у којој су одрасли не сматрају својом. Да ли се осећају дискриминисаним? Извештај истраживачког ТВ магазина „Репорт Мајнц“ дошао је до потпуно другачијег закључка
 
“Наша домовина је Турска”: Зашто се 90 одсто Турака другог колена у Немачкој не осећа као код куће? Скриншот: “Репорт Мајнц”
Фудбал је дуго сматран врстом спорта која најбоље повезује људе различитих народности. Међутим, сада се у самом Берлину догађа да се на фудбалском терену говори само турски језик – на пример у клубу „Анадолуспор“. Сви његови чланови одрасли су у Немачкој. Знају немачки, али не желе да га говоре.

Зашто је то такоодговорио је „Репорт Мајнц“ у својој последњој емисијиУ емисији је приказано како се 90 одсто Турака другог и трећег покољења усељеника жене и удају међу собом – и зашто они на питање коју земљу сматрају својом домовином, одговорају: „Турску.“ Да ли промена културе добродошлице сада утиче и на децу и унуке досељених Турака?

Антинемачка хајка на Интернету

Према извештају „Репорт Ма
јнца“, то наводно није због тога. Уместо тога, новинари су пронашли доказе да турски председник Ердоган користи посреднике треће стране да би утицао на младе немачке Турке. У Немачкој постоји 500 турских фудбалских клубова. Многе од њих основале су Дитиб џамије у последњих неколико година. Они су директно подређени Турској председничкој службиПримећено је да су њихови проповедници у прошлости више пута позивали вернике да гласају за Ердогана или да се моле за турску победу у инвазији на Сирију. Зато је баварски министар унутрашњих послова Јоахим Херман (ЦСУ – Хришћанско социјална унија) већ предложио да џамије надгледа Служба за заштиту Уставног поретка (немачка тајна полиција-прим.прев.).

Новост је чињеница да сада оснивају и спортске клубове како би привукли људе који не иду у џамију, а новост је такође и самопоуздање с којим неки фудбалери одбијају да причају немачки на терену. Један од њих је Сердар Челик, тренер Анадолуспора. Каже да не разуме зашто немачки фудбалски тренери овакво понашање сматрају непоштовањем. Стратешки, било би паметније да противници не разумеју његова упутства играчима на терену.

“Поштован
е нацистичке џукеле!”

Према извештају „Репорт Мајнца“, младе Турке у Немачкој, буквално распаљују, Ердогану одани блогери, попут Тугрула Селманоглуа. Недавно је упозорио својих 270.000 пратилаца на Фејсбуку да своју децу чувају од НемацаНа крају крајевавели Селманоглу, “Немци су, у Другом светском рату, убили 6 милиона људи у гасним коморама.”

Оваквим постом, блогер је очигледно погодио живац своје заједнице. “Поштоване нацистичке џукеле“, написао је пратилац његовог блога у наставку. Говорило се и о “свињским ђаволима који личе на људе.” Одговарајући на упозорење новинара о оваквој изјавиСелманоглу је тврдио да је мислио иронично. Али остаје чињеница “да свакодневно доживљавамо насиље и мржњу”.

 
Аутор: Антје Хилдебранд
Извор:
https://www.cicero.de/innenpolitik/integration-tuerkisch-ard-report-mainz