Изашао јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске”

    Објављен је јулско-августовски двброј „Летописа Матице српске” (год. 196, књ. 506, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Јовице Аћина, Предрага Марковића, Гојка Божовића, Ранка Павловића, Душка Бабића, Виктора Радуна Теона и Та-Нехаси Коутса. Посебан одељак посвећен је књижевној награди „Бескрајни плави круг” установљеној у част Милоша Црњанског, а која је први пут додељена 2019. године за 2018. и то Слободану Мандићу за роман „Панонски палимпсести” (у издању Агоре из Новог Сада – Зрењанина и Градске библиотеке „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина). У оквиру овог блока објављени су текстови Александра Јовановића, Слободана Мандића и Јелене Марићевић Балаћ. Рубрика „Есеји” доноси други део текста Тање Крагујевић о Стевану Раичковићу. Рубрика „Сведочанства” посвећена је дубровачкој књижевности кроз текст Ивана Негришорца: „ Матица српска и књижевност старог Дубровника: између српске потребе за разумевањем и хрватске страсти за поседовањем”. Рубрика „Разговор” доноси причу Јовице Аћина о предосећању написаног и ненаписаног (разговор је водила Радмила Гикић Петровић). Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Драгана Бошковић, Никола Живановић, Александар Дунђерин, Маја Белегишанин, Срђан В. Тешин, Срђан Орсић, Горан Максимовић и Владан Бајчета.

    Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

 

Извор: Матица српска

Српска књижевност муслиманског културног кода

Зборник радова
Српска књижевност муслиманског културног кода
2020, 358 стр.
ISBN 978-86-7946-304-3
цена: 500,00 дин.

СКЦ “Ћирилица” Београд: На извору имате и образац за поручивање књиге.

Извор: Матица српска

Објављена је књига „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина“ Митрe Рељић

    „С молитвеним сећањем на посмртно убијане, и без гробосклона остале бебе из колевке, девојчице и дечаке, младиће, девојке, старце. На давно и недавно уснуле наше очеве и мајке, браћу и сестре, кћери, синове, пријатеље, на оне, само Вишњем познате, који леже под безименим хумкама и које нема ко да помене. На, за Отаџбину пале војнике, жандаре, пилоте, свештенике, студенте, ђаке, учитеље, лекаре, песнике, болничарке, зидаре, домаћице, шумаре, тежаке, рударе… На све Радмиле и Радомире, Миланке и Миловане, Добрије и Добринке, Стојане и Стојанке, Јаблане и Ковиљке, Јеремије, Јефимије, Пантелије, Ристосије…“ – гласи посвета у књизи проф. др Митре Рељић.

    У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина“. Рецензенти књиге су: академик Предраг Пипер, проф. др Марта Вукотић, проф. др Софија Милорадовић и мр Живојин Ракочевић. У склопу књиге објављен је и резиме на руском, енглеском и немачком језику. Монографија представља резултат вишегодишњег прикупљања и обраде споменичких натписа са порушених камених белега, као и података са поломљених или ишчупаних дрвених крстова, уништених спомен-чесми подигнутих на гробљима, лимених плочица постављаних (уместо крстова) изнад глава упокојених и убијених Срба и неидентификованих страдалника током и након ратних сукоба 1999. године. Мисао о потреби бележења надгробних текстова пре него што их „прогута” земља, јавила се недуго по изгону приштинских Срба 1999. године.

    У првом делу књиге разматра се сакрални и национално-културни значај надгробних споменика уопште, а посебна пажња посвећује се српским гробљима на Косову и Метохији и надгробним споменицима у нестајању. Други део књиге представља емпиријску подлогу навода и закључака датих у првом делу. Чини га корпус пуних или непотпуних натписа преузетих са оштећених, срушених и (или) поломљених (неретко здробљених) споменика на српским гробљима широм Косова и Метохије. Грађа је у књизи представљена по областима и местима, а презентованом корпусу натписа претходи текст који садржи кратак подсетник на историју насеља и на оно што се, почев од 1999. године, догађало са његовим становништвом, црквом (црквама) и месним гробљем (гробљима). Поред писане, монографија садржи и фотографије као додатну врсту грађе. Сет фотографија са сваког од, књигом обухваћених, гробаља прати споменичке натписе са дате гробљанске локације.

    Анализом се утврђује да, ма колико оскудни, споменички натписи на гробљима Косова и Метохије пружају довољно података о историјском усуду, вечитим, насиљем изазваним миграцијама и тегобном животу косовскометохијских Срба, о патријархалној везаности породице, свагдашњој скромности, вери и праштајућој природи Косовца и Метохијца. Такође се долази до закључка да споменички натписи на српским гробљима Косова и Метохије представљају, између осталог, драгоцену језичку грађу која пружа обиље података, како за опште сагледавање социолингвистичке, етнолингвистичке и лингвокултуролошке мапе покрајине, тако и за изучвање бројних појединачних питања из области српскога језика – антропонимије, дијалекатских и других специфичности. Њиховим нестајањем у контексту организованог затирања српског културноисторијског и духовног наслеђа, нестаје и могућност да се у овом погледу било шта учини.

 

Извор: Матица српска