Задатак из завршног испита против здравог разума

Илустрација: Лајнартист

На комбинованом тесту из физике било је питање (број 4) колико ће прећи метара за 10 секунди жена која убрзава по 20 метара у секунди (линк). Мени познат младић је тачно одговорио на питање, а то је 1.000 метара, а затим се замислио над одговором и посумњао (упозорен је од родитеља да не буде брзоплет, и да има врема да свако решење и провери). Да ли је могуће да девојка/жена за 10 секунди претрчи 1.000 метара? Да ли је могуће да у последњој секунди трчи брзином од 190 метара по секунди, што је 684 километара на сат? Немогуће је да постоји таква суперсонична жена.

Младић прецрта тачан одговор и упише 200 метара, мислећи да је то разумно, мада је и даље два пута брже од мушког рекорда на 100 метара. Да је оно убрзање заправо просечна брзина.

И због сумње остаде без поена на комбинованом тесту.

У Србији је, очигледно, опасно и штетно водити се здравим разумом. Мислити, уопште.

 

Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

Откако се распала Југославија непознат је број магараца међу Србима

Да ли постоји особа на планети која би умела да да одговор на питање: по чему су слични САД и Албанија, Румунија и Француска, Бугарска и Швајцарска, Мађарска и Израел, и Хрватска и Аустралија? Сумњам. Приложена табела нам даје очигледан одговор: по броју магараца.

Осетио сам се прилично увређеним што српских података у бази ФАО нема. А онда сам посумњао у светску заверу, или спрегу међународних снага са нашим европејцима, јер не недостају само подаци Србије, нема их ни за Босну и Херцеговину ни за Црну Гору!

Разочаран, помирио сам се са могућношћу да погледам податке из бивше Југославије и да саберем све пописане магарце у свету.

Са графикона броја магараца у СФРЈ можемо видети да је њихов број нагло смањен са 130 хиљада у 1965 на 38,7 хиљада у 1966, па испада да су магарци били највеће жртве привредне реформе из 1965. Најмањи број био је у 1983, када се спустио на само 10 хиљада и нагли опоравак је наступио у 1990 и 1991 јер је број повећан са 13.360 у 1989 на 29.360.

Да ли су пред крај Југославије деловале неке пољопривредно подстицајне мере како би се спречио нестанак магараца или је дејствовао пробуђени предузетнички дух раног капитализма није ми познато.

У свету је пописано 45.798.364 магараца што даје само једног магарца на 164 хуманоида, и упозорава на озбиљну угроженост ове животињске врсте. Више од половине укупног броја налази се у само пет земаља: Етиопији, Пакистану, Кини, Мексику и Чаду.

Ипак, као екстремном индивидуалцу пажњу ми заокупља податак да су остала само два магарца у Белгији. Да ли су у пару, хомосексуалном или бисексуалном, или су ко зна где сами и осуђени на доживотну усамљеност. Сећам се магарца код Херцеговачке Грачанице који ми је угризао сина, мада сви Требињци тврде да је мирољубив, и питам се, да ли је још увек тамо као манастирска атракција?

Има ли још којег магарца у „кругу двојке“ или на ширем подручју Београда?

Без пописних података у Босни и Херцеговини, Црној Гори и у Србији излишно је постављати оваква питања.


Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

Манастир Каленић и Милошева кобила

Манастир Каленић, 4. август 1823. година

Живко Шокорић кнезу Милошу-јавља о незадовољству мајстора у манастиру Каленић. Даље га обавештава да му шаље једну кобилу која је без власника већ годину дана.

Манастир Каленић, црква са звоником. Извор за фотографију: Википедија

Високо благородни Господару Намже милостиви здравствујте

Ваше почитајемо писмо примили јесмо и разумели што нам пишете за мајсторе у Ман. Каленић да нису задоволни с плаћом опредељеном. Ми смо по ваше заповести дошли у Ман. Каленић мајсторе призвали, ваше писмо пред њима прочитали и вашу заповест њима показали да нису задовољни по шест пара надница узети и они вашу заповест примају као и ви што заповедате надница по 60 пара а без ране. Такођер у Медвеђи имала је једна кобила има већ година дана без сајбије. Очекивао сам не били се сајбија нашао нико се не наоди. Сада ето шаљемо вама В прочем остајем и јесам ваш нижајши

У М. Каленићу Живко Шокорић 4 августа 1823 год.

Јагодинска нахија 1823-1830. 22


Оригинал, АС, КК XII, 288

http://www.arhivja.org.rs/images/nahija_1823-1830.pdf

Извор: Макроекономија