Турска Црна Гора

Саопштење о броју и структури субјеката у страном власништву у Црној Гори (линк) разјаснило ми је политичку ситуацију у овој бившој српској књажевини и краљевини.

Извор за илустрацију: Шатерсток

„ Broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu u Crnoj Gori u 2019. godini iznosio je 12 429, što u odnosu na 2018. godinu predstavlja povećanje od 47,8%. Najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu prema zemlji porijekla vlasnika bilo je iz Turske 3 652 odnosno 29,4%, Rusije 2 217 poslovnih subjekata odnosno 17,8%, zatim iz Srbije 1 627 odnosno 13,1% i Ukrajine 711 poslovnih subjekata odnosno 5,7%.

Posmatrajući 2019. godinu, najveći broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu zabilježen je u Podgorici i to 3 806 odnosno 30,6%, Budva 3 655 odnosno 29,4% i Bar 1 467 odnosno 11,8%. Po sektorima djelatnosti najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu bilo je u sektorima: Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala 23,9%, zatim u sektoru Stručne, naučne i tehničke djelatnosti 20,7% i Građevinarstvo 14,0%.“

Удео пословних субјеката из Русије смањен је са 38,1% у 2014. на 17,8% у 2019, а из Србије са 17%, на 13,1%, те је збирни удео ове две државе смањен са 55,1% на 30,9%.

Насупрот њима, из Турске је повећан удео са 1,5% на 29,4%, те је у 2020. сигурно надмашио збирни удео пословних субјеката из Русије и Србије.

Ови подаци не укључују вредност инвестиција, број запослених и додату вредност и промет пословних субјеката у страном власништву, као и уделе земаља према овим показатељима.

Ипак, саопштење ми је пробудило сећања на историју Црне Горе, вишевековну борбу за слободу. Свашта су чинили Срби по Црној Гори, Старој Херцеговини, брдима и крајинама, чак су се правили и људождерима да би утерали страх у кости Турцима.

И тако, вишевековни отпор окупацији и борба за слободу сада су поништени инвеститорима из Турске. Логично је да треба уништити СПЦ у Црној Гори, као заостатак из те јуначке прошлости. Треба и страх у кости утерати преосталим часним људима, посебно у Будви где треба контролисати пословање 3.655 страних фирми, што је на пет становника по један пословни субјект у страном власништву. Да нема (пореских) рајских острва Будва би била (а можда ће и бити) Рај на планети Земљи.

Док мислим на јуначку прошлост Црне Горе и ову турску садашњост, сетим се да има и у Србији неких бин зинова, и свакојаких других страних инвеститора. А и полиција није симбол нежности и милосрђа.

 

Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

Приредио, уверен да су за азбукоцид у Црној Гори ипак одговорнији Натогорци од Турака и турадије: Администратор

Задатак из завршног испита против здравог разума

Илустрација: Лајнартист

На комбинованом тесту из физике било је питање (број 4) колико ће прећи метара за 10 секунди жена која убрзава по 20 метара у секунди (линк). Мени познат младић је тачно одговорио на питање, а то је 1.000 метара, а затим се замислио над одговором и посумњао (упозорен је од родитеља да не буде брзоплет, и да има врема да свако решење и провери). Да ли је могуће да девојка/жена за 10 секунди претрчи 1.000 метара? Да ли је могуће да у последњој секунди трчи брзином од 190 метара по секунди, што је 684 километара на сат? Немогуће је да постоји таква суперсонична жена.

Младић прецрта тачан одговор и упише 200 метара, мислећи да је то разумно, мада је и даље два пута брже од мушког рекорда на 100 метара. Да је оно убрзање заправо просечна брзина.

И због сумње остаде без поена на комбинованом тесту.

У Србији је, очигледно, опасно и штетно водити се здравим разумом. Мислити, уопште.

 

Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

Откако се распала Југославија непознат је број магараца међу Србима

Да ли постоји особа на планети која би умела да да одговор на питање: по чему су слични САД и Албанија, Румунија и Француска, Бугарска и Швајцарска, Мађарска и Израел, и Хрватска и Аустралија? Сумњам. Приложена табела нам даје очигледан одговор: по броју магараца.

Осетио сам се прилично увређеним што српских података у бази ФАО нема. А онда сам посумњао у светску заверу, или спрегу међународних снага са нашим европејцима, јер не недостају само подаци Србије, нема их ни за Босну и Херцеговину ни за Црну Гору!

Разочаран, помирио сам се са могућношћу да погледам податке из бивше Југославије и да саберем све пописане магарце у свету.

Са графикона броја магараца у СФРЈ можемо видети да је њихов број нагло смањен са 130 хиљада у 1965 на 38,7 хиљада у 1966, па испада да су магарци били највеће жртве привредне реформе из 1965. Најмањи број био је у 1983, када се спустио на само 10 хиљада и нагли опоравак је наступио у 1990 и 1991 јер је број повећан са 13.360 у 1989 на 29.360.

Да ли су пред крај Југославије деловале неке пољопривредно подстицајне мере како би се спречио нестанак магараца или је дејствовао пробуђени предузетнички дух раног капитализма није ми познато.

У свету је пописано 45.798.364 магараца што даје само једног магарца на 164 хуманоида, и упозорава на озбиљну угроженост ове животињске врсте. Више од половине укупног броја налази се у само пет земаља: Етиопији, Пакистану, Кини, Мексику и Чаду.

Ипак, као екстремном индивидуалцу пажњу ми заокупља податак да су остала само два магарца у Белгији. Да ли су у пару, хомосексуалном или бисексуалном, или су ко зна где сами и осуђени на доживотну усамљеност. Сећам се магарца код Херцеговачке Грачанице који ми је угризао сина, мада сви Требињци тврде да је мирољубив, и питам се, да ли је још увек тамо као манастирска атракција?

Има ли још којег магарца у „кругу двојке“ или на ширем подручју Београда?

Без пописних података у Босни и Херцеговини, Црној Гори и у Србији излишно је постављати оваква питања.


Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија