Из Архива Југословенске кинотеке: Свадба у Тополи

Кад погледате филм биће вам и без објашњења јасно зашто га вреди пренети.

И не, не противречимо сами себи и правилу да не ширимо латиничење. Натписи у филму су на српском писму, без обзира што су назив и опис филма и назив странице на Јутјубу не само на латиници него је назив странице и правописно наказан – “Jugoslovenska Kinoteka” (кинотека, погрешно, великим словом).

Хоћемо ли реаговати? ХОЋЕМО! Отуд и ова објава. Архив Југословенске кинотеке је централна установа заштите културних добара – филмске грађе и не сме бити мимо закона.

Приредио: Администратор


СКЦ “Ћирилица” БеоградТекстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

Учионица из прошлих времена с магарећом клупом, део нове поставке музеја у Руми

Период који је обележила корона у Завичајном музеју у Руми искоришћен је за уређење музејских просторија и депоа, а захваљујући средствима Општине Рума, посетиоце дочекује нова стална поставка. Иако у разгледање збирки улази по пет особа, индивидуалних посета више је него раније.

У музејској згради подигнутој далеке 1772. године у Руми, средствима барона Марка Пејачевића, у оквиру нове поставке преплићу се историјске, уметничке и етнолошке збирке.

Уз причу о оснивачима и имену Руме до кућерка у Срему, новина је ентеријер војвођанске куће с краја 19. века са спаваћом собом од пуног дрвета из Голубинаца.

Пажњу привлачи и клавир из Кулпинског дворца, који је припадао породици Стратимировић, касније дому Дунђерских, да би потом био продат у Сремске Карловце породици Сомборац.

“Породица Мандић из Руме за потребе своје кћерке и учења свирања на клавиру купује од њих тај клавир и  доспева у Руму 60-тих година 20. века, а ево, прошле године је клавир дошао да буде експонат, поклоњен од стране госпође Мандић уз неку малу надокнаду, прича Бранислав Коњевић, директор Завичајног музеја у Руми.

Каже да је у згради која је најпре била школа за потребе властелинства грофа Пејачевића, постављена и учионица из прошлих времена. Део скамија донет је из сеоских школа а ситни предмети поклон су Педагошког музеја.

Деца радо долазе а у оквиру радионица могу много да науче.

“Наши сународници, сигурно исто памте, наше баке и деке, овакав начин функционисања школског система. У учионици је постојала и магарећа клупа и прибор за васпитање деце, типа шибе”, подсећа Коњевић.

У објекту који је јединствен пример “граничарске архитектуре” у Руми чува се и музејско благо из општина Инђија, Стара Пазова и Пећинци, а грандиозни експонати смештени су у двориште на отвореном простору.

Осим римског саркофага, посебан украс дворишта музеја у Руми је овај моноксил, тј чамац из једног комада дрвета који потиче из 17. века. Пронађен је у Сави код Сремске Митровице пре две године и донет овде на сушење и остаће као део сталне поставке.

Иако су због опасности од ширења вируса сви летњи програми одложени, овде се надају да ће укидањем ванредне ситуације заинтересованих за разгледање историјске ризнице бити више уз поштовање свих мера заштите здравља.

 

Аутор: Гордана Мањенчић

Извор: РТС