Историјско откриће: Хрватски кнез Вишеслав је — Србин | Спутњик интервју

 

Гост Спутњка је археолог Марко Алексић, који својом књигом „Српске земље пре Немањића“ скида вео тајне са дела наше историје о коме се мало зна.

Мали број сачуваних писаних извора главни је проблем у стварању праве слике о доласку Срба на наше просторе и српским земљама између 7. и 10. века.

Алексић доноси резултате археолошких истраживања у земљама које нас окружују, нове крунске доказе о организацији живота Срба на простору Балкана и њиховом прихватању хришћанства.

Сазнајте ко је био први српски кнез Дерван и зашто је као историјска личност потпуно запостављен.

Где се налазила земља Бојки из које су словенска племена дошла на ове просторе.

Откривамо прву српску владарску палату из 8. века, најраније изграђен овакав објекат, који досад није био познат.

Алексић открива и истину о чувеној крстионици кнеза Вишеслава — дефинитивно је утврђено да је припадала српском кнезу, јер хрватски кнез Вишеслав није постојао.

 

Аузтор: Сенка Милош

Извор: Спутњик / Јутјуб

У припреми монографија о најславнијој српској војној формацији – Гвозденом пуку

Народни Музеј Топлице прикупља документацију о најодликованијој јединици српске војске икада. Грађани и потомци славних јунака доставили су Музеју фотографије, документа и предмете својих потомака, како би заувек били сачувани од заборава.

Србија је у ратовима који су се водили на просторима Балкана од 1912. до 1918.године мобилисала преко стотину пукова разних родова војске, али је само један добио почасни назив- Гвоздени пук! Топлица је чувена по јунацима Гвозденог пука и нема куће која није изгубила некога у Великом рату.

Зато је и велики одзив грађана, који доносе фотографије и одличја својих предака, за монографију која се израђује. Значајан допринос дало је и Удружење за неговање и очување традиције Кајмакчалан, које се бави проналажењем гробова српских ратника.

„На гробљу у селу Живојно пронашли смо гроб Љубомира Којовића, највећег јунака Гвозденог пука, а на гробљу у селу Добровени, пронашли смо гроб Јанаћка Јовића, четвртог на листи највећих јунака Гвозденог пука, иначе, познатог у јавности као пријатељ, или је имао можда романтичну везу, са Флором Сендс,” наводи Мирослав Величковић из тог удружења.

У другом пешадијском пуку Књаз Михајло мобилисано је 20 хиљада младића из Топлице и Јабланице, старости 20 до 30 година. Пук је учествовао у свим великим биткама које је Србија водила у Балканским ратовима, а после Брегалничке, због исказаног херојства и несаломиве одбране, добио је епитет гвоздени.

Дарко Жарић, директор Народног Музеја Топлица, подсећа да је 2018.године подигнут споменик Гвозденом пуку и отворен парк и да је у функцији мобилна апликација. Планирано је, каже, да у близини буде и спомен соба, а монографија ће заокружити причу о Гвозденом пуку.

До сада је објављена књига о јунацима Гвозденог пука, са именима свих који су погинули. Оно што је новина ,која ће се појавити у монографији , су имена и оних који су се живи и рањени вратили с фронта.

 

Аутопри: Биљана Поповић и Иван Миљковић

Извор: РТС

Данас је Спасовдан – зашто му народ придаје толики значај

Спасовдан спада у покретне празнике – пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса. Овога пута у Београду неће бити организоване литије због коронавируса.

Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као Крсна слава али и заветина за читаво село.

Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.

Ова слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.

Како ће Београд обележити своју славу 

Слава града Београда биће обележена данас, али због епидемије коронавируса, неће бити литије улицама престонице.

Патријарх Иринеј у 09.00 служити литургију у Вазнесењској цркви.

Након тога, обележавање градске славе биће настављено у здању Старог двора, ломљењем славског колача и паљењем свеће уз присуство мањег броја људи него што је уобичајено.

 

Извор: РТС