Само 12% ћириличних издања на београдском Сајму књига

    Од 166 анкетираних издавача на овогодишњем Сајму књига у Београду, само 12% је штампано на ћирилици. Поређења ради, један од највећих процената ћириличних књига у периоду од 145 година (1868-2013, Завод за проучавање културног развитка) у Загребу је био 19%. Дакле, празник књиге у Београду је очигледно и празник латинице, а треба подсетити да се у светској културној баштини све што је штампано латиницом аутоматски приписује хрватској културној баштини. Из овога се може закључити да Србија великодушно своју културну баштину поклања управо онима који прогоне ћирилицу (и не само њу) чекићима, пушкама и ножевима.

    Ову анкету је спровео Србски културни центар „Ћирилица“ Београд током Сајма књига. Од 166 издавача, 89 њих исписују свој назив ћирилицом, а од осталих 77, 33 имају стране називе, иако су српски издавачи. Треба споменути да нису анкетирани страни издавачи, као и да постоји доста издавача разних црквених епархија који су сви ћирилични, тако да они повећавају просек ћириличних назива, иако релативно мало књига издају.

   Такође, у великом проценту, 85,5% издавача одређује писмо на коме ће се штампати књига. Закључак је да су издавачи одлучујући и већински фактор који доприноси превласти латиничних књига над ћириличним у Србији.

   Ово су неки подаци који су изнети на Једном сату о ћирилици, у коме су учествовали професор са Филолошког факултета др Александар Милановић, виши научни сарадник на Институту за књижевност и уметност др Драган Хамовић, иначе бивши посебни саветник министра културе који је недавно дао оставку на то место због двогодишњег неспровођења Предлога закона о коришћењу језика и писма у скупштинску процедуру, као и председник Србског културног центра „Ћирилица“ Београд, пуковник Милорад Ђошић.

   О статусу ћирилице у Србији, у бившим југословенским републикама, као и о законима и пракси других земаља можете чути шта су говорили наши говорници у видео снимку.



Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
“Ћирилица” Београд

Градоначелник Вуковара бацио на под статут на ћирилици (видео)

Иван Пенава, градоначелник Вуковара, направио је инцидент на седници Градског вијећа када је на под бацио предлог градског статута на ћирилици. СДСС оцењује да је пропуштена прилика за дијалог. Председник хрватског Уставног суда Мирослав Шепаровић позвао на поштовање судских одлука.

Након одлуке Градског вијећа да се нису стекли услови за равноправну употребу ћирилице у Вуковару, српски одборници су Пенави предали предлог статута.

Наслов предлога је исписан ћириличким писмом, док је поднаслов на латиници, на којем пише “Да се боље разумијемо”, што је и наслов кампање Српског народног вијећа, која има за циљ скидање стигме са ћирилице, јавља загребачка телевизија Н1, преноси Индекс.

Предлог статута Вуковара

Пенава је у једном тренутку на седници Градског вијећа узео предлог статута на ћирилици и бацио га на под.

Потом, подигао је статут показујући га пред новинарима и изјавио да је то чин агресије Српског народног вијећа и Милорада Пуповца, па га поновно бацио на под.

“Вуковар клекнут и пасти у великосрпску реторику и агресију – неће. Била она отворена, ратна, с тенковима из Београда или увијена у целофан у режији Милорада Пуповца. Лијеп поздрав свима вама из Вуковара”, поручио је Пенава.

Иначе, реч је о статуту који је јуче јавности представило Српско народно вијеће у Загребу, а Пенави је покушао да га уручи председник Градског одбора СДСС-а и градски већник Срђан Колар, након што је рекао да је расправа кренула у погрешном смеру и позвао на дијалог.

Реагујући на потез Ивана Пенаве, посланик СДСС-а у Хрватском сабору и председник СНВ-а Борис Милошевић изјавио је да је на седници пропуштена прилика за дијалог и искорак, и да се сви боље разумеју без обзира на то који језик и писмо користе.

Страначка колегиница Бориса Милошевића, Драгана Јецков истакла је да је “још једном виђено како се градоначелник Иван Пенава “односи према пруженој руци одборника СДСС-а, као што се и до сада односио према одлуци Уставног суда, а сада и према Статуту сопственог града”.

Поводом инцидента, огласио се и председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта и оценио да је Пенавино понашање фашистичко, као и да је то још један отворен и организован позив на прогон преосталих Срба у Вуковару.

Из обраћања Ивана Пенаве на седници Градског вијећа

Burna sjednica vukovarskog Gradskog vijeća
Opširnije: https://bit.ly/2psru82

O догађајима на седници вуковарског већа говорили су и хрватска председница и премијер, Колинда Грабар Китаровић и Андреј Пленковић.

 

 

 

 

 

 

 

Извор: РТС

Арно Гујон: Лепо је видети да се и у Србији поштује ћирилица

“Ваљево, ћирилица, историја. То је Србија коју волим!” Фото: © facebook.com/arno.gujon

Француски хуманитарац и оснивач Фондације „Солидарност за Косово”, Арно Гујон објавио је видео снимак свог боравка у Ваљеву у којем је на неки начин позвао на поштовање српског писма – ћирилице и указао не њено неоправдано занемаривање, рекавши да “могу слободно да додам да га ваљевци најбоље пишу јер је овде све на ћириличном писму”.

“Ваљево, ћирилица, историја. То је Србија коју волим!”, навео је Арно Гујон.

У шетњи ваљевском калдрмом

Ваљево, ћирилица, историја. То је Србија коју волим!

Objavljuje Arno Gujon u Petak, 11. listopada 2019.

Јуче је саопштено да је Арно Гујон добитник Рачанског печата 25. Духовних свечаности „Дани Раче украј Дрине”. Признање Гујону је додељено у знак захвалности за сва дела којима, годинама уназад, хумано и несебично помаже живот и опстанак српског народа на Косову и Метохији. Захваљујући у име добитника који је због обавеза био спречен да присуствује догађају, његов асистент Стефан Марковић, рекао је да за Гујона ово признање представља још један пример да је све што је у протеклих 15 година радио на КиМ, цењено и препознато у Србији, а да његов труд представља искрену жељу да се помогне српском народу на Косову и Метохији.

Гујон је такође имао панел дискусију о останку младих у Србији са ваљевским гимназијалцима.


Извор: Восток