Бибилиотека цркве Лазарице – већ две деценије привлачи пажњу читалачке публике (ВИДЕО)

Библиотека цркве Лазарице, са традицијом дугом два века, оснивањем Духовног центра са амфитеатром – већ две деценије привлачи пажњу читалачке публике.О вредним књижевним делима, богослужбенима книгама из половине 19. века, које су стигле из Москве, српским и руским класицима, светоотачкој литератури, савременим историјским насловима и књижевним часописима – стара се књижевница и библиотекарка Љубица Петковић.

Једна од најбогатијих у Српској православној цркви, 200 година стара библиотека цркве Лазарице, савремену културно-просветну ноту добија пре две деценије – освештавањем Парохијског дома са новим Духовним центром, амфитеатром и Библиотеком у поткровљу.

Уз вредне иконе, раскошна јеванђеља и богослужбене књиге, полице су испуњене књижевним делима, српским и руским класицима и светоотачком литературом.

Да савремени наслови буду доступни свима – нарочито после недељне и празничне Литургије – стара се књижевница и библиотекарка Љубица Петковић.

– Сарадња је одлична и имамо доста читалаца – каже старешина Цркве Лазарице свештеник Жељко Марковић.

Аутор неколико књига поезије, научних текстова, књижевних рецензија и монографије “ Библиотека Цркве Лазарице“, богато библиотечко знање дарује више од 2 деценије.

Изузетна драгоценост је јеванђеље из Русије, дар Стојана Симића, сина првог старешине Крушевца, Ђорђа Симића. Ово је једна од 24 књиге које је наручио из Москве за цркву Лазарицу и све су сачуване.

На почетку су потписи патријараха, митрополита и епископа, јединих са правом потписа на богослужбеном Јеванђељу.

На сајту цркве Лазарице и у „Расинским аналима“објављен је рад „Записи на богослужбеним књигама“, са свим белешкама које се на њима налазе, од средине 19. века до нашањих дана.

У част јубилеја – 3 деценије рада – у припреми је дугоочекивана Монографија Хора „Свети Кнез Лазар“.

Духовна везиља, добитница „Светосавске награде“ Града Крушевца, учесница „Јефимијиних дана“, члан жирија литерарног конкурса „Света Кнегиња Јелена Балшић“, уобличавајући духовни лик – доприноси усавршавању младих и развоју културне баштине Града.

Извор: ЈП Радио Телевизија Крушевац

Данас је Млади Свети Никола

Српска православна црква и верници прослављају младог Светог Николу, дан када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу, пренете из Ликије у Бари. Славе га многа места и породице као малу славу, заветину или преславу.

Данашњи празник спомен је на пренос моштију Светог Николе из Мире, древног града у античкој Ликији у Бари, где и данас почивају.

Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чудеса. Исцелише се болесни, хроми и слепи, глуви и бесомучни.

То се, кажу, и дан данас дешава, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести.

Сматран свецем још за живота, скроман и честит, помагао је сиромашнима, кришом чинећи доброчинства. Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника…

Код нас овог свеца највише прослављају на Никољдан, 19. децембра по новом календару, у знак сећања на светитељеву смрт 343. године. Они који славе Никољадан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.

Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена на данашњи дан, празник се у народу назива и летњи Свети Никола, понегде и Николице.

Најчешће се спомиње како је свети Николај повратио вид слепом српском краљу, Светом Стефану Дечанском.

По обичајном календару, данас не ваља радити кућне послове. Понегде се, као и за зимски Никољан, дарују деца. Као градску славу обележавају га Кикинда и Шид.

 

Извор: РТС

Србији у Сутону

Драг ми је Платон, али дража ми је истина.

(Аристотел, „Етика“)


У данима менопаузе короне, сви владари света и даље нису спустили лопту,тог смешног вируса, како рече др Несторовић на почетку циклуса. Скривајући се у том циклусном завршетку на Балкану се фашистички вампир измигољио из ђавоље рупе и заједно са њим зове у госте цртаче надримапа и издаваче поштанских марака какве се нису појављивале још од 1933. године. Као и увек ту су помахнитала милогорска служинчад која намерно зову певача са надимком пљуцавца којег је мрзео чак и Лаки Лучијано, јер није могао да добаци ни 30 метара. Ипак један човек ту негде, не тако далеко од нас, по ко зна који пут доказује да се не плаши баука који кружи светом и поносно каже: „Да, ми смо победили фашистичког баука пре 75 година.“

Велики Батко и Велики Друг Александар Лукашенко је данас у Минску одржао Заједничку тактичку вежбу љубави према отаџбини. У вежби су учествовале Народне снаге, како можемо да назовемо гледаоце и Белоруску војску. Колики је Друг Лукашенко прави Срби никад неће заборавити када је једини од државника света дошао у Србију 1999. године и понудио нам помоћ. Батка хвала Ти.

пуковник авијације у пензији                                09.05. 2020.године, Београд
Милорад Ђошић