Открили непознато о лози Немањића

ЗАНИМЉИВО ПРЕДАВАЊЕ: Димитри Пасковски и Ивана Марчета

Нове мере предострожности у Швајцарској нису обесхрабриле вредну екипу Сербика кафеа да се у малом али одабраном кругу поново састане не губећи континуитет свога програма и на тај начин служи као пример да је чак и овим кризним временима могуће бавити се културом. У прелепом амбијенту кантоналне библиотеке у Фрауенфелду одржано је још једно дружење. За разлику од бројних претходних, ово је имало мало другачији карактер и садржину јер су на тему „Немањићи у књижевном стваралаштву“ предавање одржали Ивана Марчета и Димитри Пасковски. Ивана је професор мастер српске књижевности и језика, а Димитри је доцент за немачки језик и књижевност и ради на Педагошком факултету у Берну.

– Ивана и Димитри су све професионално и маестрално припремили на чему им од срца захваљујем, а сигурна сам да ћемо оваква предавања наставити и убудуће – рекла нам је Драгана Зимоњић из Сербика кафеа.

Занимање посетилаца било је велико и у току предавања постављена су бројна питања, а сваки одговор двоје зналаца је пропраћен је како доказима, тако и објашњењем које буди интересовања. Посетиоци су и после предавања били под утиском.

Божица Недељковић оцењује да је вече одисало посебним шармом и топлином.

– Уз предаваче томе смо допринели и ми који смо слушали двоје компетентних људи. Они су нам несебично пренела своја знања о књижевности и култури Срба у доба Немањића, али и шире о историјским приликама које су утицале на стварање српског језика од тада до данас. Много је историјских непознаница и баш су ме оне подстакле да и после званичног дела поставим више питања. Одговори су још једном доказали да су нам баш ту историју бивши моћници намерно избрисали из уџбеника. Најлепше и највредније делове су избрисали, али неко увек сачува отету историју. Лично мислим да све истине вековима грабе да испливају – каже Недељковићева.

Она предавачима захваљује на непосредности, а домаћици Драгани на правом одабиру теме и одличној организацији.

– Већ је увод наговестио изузетно вече и уживала сам слушајући историјске чињенице о делима Немањића за које до сада нисам знала. Приметила сам да су и остали без даха пратили предавање. Поучно је било и сазнање о писмености Словена у периоду Немањића у односу на остале народе тога времена. Утисак је да и данас од Немањића можемо да учимо -рекла је Јелена Костић.

Нису само они који су слушали предавање задовољни. Ивана Марчета је срећна што је предавање о Немањићима и додатак о погледу на историју средњег века наишао на велико интересовање.

– Присутни су изразили занимање за наведене садржаје и изразили жељу да овај вид предавања постане традиционалан. Захвална сам људима на одзиву и на њиховој жељи да се подсете давно научених садржаја, као и да чују и науче нове ствари. Разговор после предавања је показао колико културни садржаји обогаћују свакодневни живот и инспиришу нас да живимо на квалитетнији начин, оплемењујући и нас саме и све чиме смо окружени – истакла је Марчета.

После свега још дуго се остало у пријатном разговору уз мандарине и домаће колаче.

Старословенски уз грчки и латински

Димитри Пасковски за „Вести“ каже да су у предавању наведени књижевно-историјски и историјско-лингвистички разлози и аргументи за преиспитивање постојећег погледа на српску књижевност и на културну баштину средњег века на нашем простору.

– Тако се систематски запоставља чињеница да се старословенски језик у IX веку користи за превођење верских списа (који бива уважен од стране римског папе као језик за богослужење и тиме равноправан са јеврејским, грчким и латинским) и на коме се већ у X веку преводе и филозофски антички текстови – и све то у доба када ниједан од западних језика не постоји као писани или књижевни језик већ тамо писменост постоји само на латинском језику. Ова чињеница се овде не истиче ради величања јужнословенске културе већ да се покаже колико је игнорисање и умањивање њене историјске важности неоправдано. На то указује и недавно откриће Стројимировског печата из друге половине ИX века на ћирилици који захтева преиспитивање претпоставки о настанку ћирилице.

СВИ ЖЕЛЕ НОВИ СУСРЕТ: Предавачи са делом публике

Живот иде напред

– Окупли смо се иако сви знамо какви су услови и колико је тешко у оваквим околностима било шта организовати. Маске су као и свуда обавезне, али смо се трудили да размак између гостију буде прописом дозвољен и да не морамо цело вече провести под маскама. Велика је одговорност, али ипак жеља да и у овом времену живот, колико је то могуће, иде напред је јача. Интересовање за предавање је било велико јер је тема о славној српској лози више него интересантна, али нажалост нису могли сви да присуствују због ограниченог броја посетилаца – наводи Драгана Зимоњић.


Аутор: В. Алексић

Извор: Вести онлајн


СКЦ “Ћирилица” Београд: Текстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

Уз језик деца заволе Србију

Учесници дружења у Сербика кафеу

У просторијама Кантоналне библиотеке у Фрауенфелду одржано је још једно културно вече Сербика кафеа, сада већ популарног окупљалишта где се разговара о образовању, суживоту наших људи са земљом домаћина и често представљају радови уметника и научника. Овог пута присутни су упознали Ивану Марчету, професорку књижевности, а песникиња Јелена Костић најавила је своју нову збирку.

Још једно дружење и пријатељски сусрети с пуно позитивне енергије, нових познанстава и размене идеја о неким будућим сусретима. Присутне госте поздравила је Драгана Зимоњић која је истакла да јој веома ми је драго што и у овим временима у којима су културна збивања сведена на минимум Сербика кафе одржава континуирано своје сусрете.

– Тиме померамо неке границе кад су културна збивања у Швајцарској у питању.

Ивана Марчета, професор књижевност и српског језика, представила је пројекат онлајн школе „Сава“ за неговање српског језика, културе и традиције деци жељној знања широм света.

– Наравно да су Српске допунске школе непроцењиво благо и извор знања нашој деци у дијаспори, али нажалост постоје земље у којима таква настава није могућа, а и у онима у којима постоји, ово је нека врста допуне знања. Ово што ми радимо има велику важност за српску заједницу. Јединствена, нова понуда која помаже да наша деца не само науче језик већ и да открију богатство и интересантност српског културно-историјског наслеђа – истакла је Марчета.

Она је навела да деца могу уз помоћ бака и дека и повремених одлазака у Србију преко распуста да савладају језик.

– Али није битан само језик као лингвистичка категорија, већ се кроз њега развија љубав и наклоност према Србији, он је спона за разумевање културног простора и боље разумевање родитеља који потичу одатле. На тај нацчин њихови одласци у Србију неће бити „туристички“, већ ће им помоћи да заволе своју земљу и корене. Имамо и благослов Српске православне цркве.

Јелена Костић, члан Удружења писаца Швајцарске из Ст. Галена, најавила је почетком новембра промоцију нове збирке песама, а из збирке песама за децу „Мали враголани“ рецитовала је песму „Машта“.

О историји Срба

Најављујући будуће догађаје Драгана Зимоњић споменула је и предавање с тематиком Историје Срба,планирано за крај октобра, као једну од тема која је веома интересантна нашим људима у дијаспори.

Ускоро част

Први пут у Сербика кафеу били су Гордана и Денис Зуровац, који однедавно живе у Фрауенфелду. Одушевљено су констатовали да нису ни сањали да ће за једно вече и на једном месту упознати толико драгих људи са позитивном енергијом.

– Пронашла сам информацију о одржавању Сербика кафеа у Кантоналној библиотеци и рекла мужу: „Идемо да видимо шта се то дешава.“ Драго ми је што смо дошли. Наставићемо да се дружимо, а пошто почетком октобра спремам докторат, можда се и почастимо – рекла нам је Гордана Зуровац.

 

Текст и фотографија: В. Алексић

Извор: Вести онлајн

 

Да нам нису ти опанци…

Са абориџинским музичарима на Кружном кеју у Сиднеју

Велика аустралијска турнеја Културно-уметничког друштва „Краљевачка ризница“ приводи се крају. Ове суботе у Српском клубу у Мадингтону у Перту, где им је домаћин Српско друштво „Крајина“, сјајни српски ансамбл одржаће последњи у низу концерата током четворонедељног пропутовања које је почело у Мелбурну, наставило се посетама Голд Коусту,  Вулонгонгу, Канбери и Сиднеју, а сада се завршава у Западној Аустралији.

За већину наших чланова који су допутовали на овогодишњу турнеју ово је био први пут боравак у Аустралији. Мени није први долазак, али сваки пут кад дођем је посебан и увек постоји доза узбуђења и еуфорије. Посета сваком граду је доживљај за себе и цела земља је изузетно лепа, поготово у летњем периоду. Нарочито нас радује што смо бар на кратко оставили иза себе зиму, мраз и снег који су уобичајени у Србији у овом периоду – каже кореограф „Ризнице“ Игор Гудић.

Млади Краљевчани ће у ризницама својих сећања заувек имати минуле четири недеље, које су – како кажу – биле незаборавне.

Сви ће понети кући много лепих утисака и успомена. Сваки град нуди нешто посебно и заиста смо уживали. Деца су имала прилику не само да пропутују и упознају једну сасвим другачију земљу, већ су упознали и много нових људи и стекли нова пријатељства. Томе је нарочито допринела чињеница да смо били смештени при нашим културно-уметничким друштвима, српским центрима и црквама, па су наши чланови углавном боравили код својих вршпњака и незаборавно се провели.

Игор не издваја посебно ниједан град, али каже да се цела група нарочито одомаћила у Сиднеју где су провели највише времена и имали врхунац турнеје учлешћем на Српском фестивалу у луци Дарлинг.

С обзиром на даљину и јако скупе авио-карте, потрудили смо се да турнеју организујемо тако да буде разноврсна и квалитетна. Сходно искуству од раније, повезали смо готово све велике градове у Аустралији, почевши од Мелбурна. Сиднеј нам је био база током већег дела боравка овде и одатле смо ишли у Вулонгонг, Дапто и Канберу, где смо имали веома леп концерт. Ипак, круна нашег боравка у Аустралији био је Српски фестивал – каже Гудић.

Кореограф „Ризнице“ имао је привилегију да учествује на Фестивалу и 2018. године, па смо га замолили да упореди два догађаја.

Очигледно је да Фестивал напредује из године у годину, пре свега организационо. То се види по бројности ансамбала који наступају, као и по њиховој уиграности. Сваки наредни пут изгледају све боље на сцени. Зато све похвале мојим колегама у Аустралији, који се труде да овако далеко од отаџбине очувају српску традицију и наслеђе. Такође, Фестивал је напредовао и у свим осталим аспектима, што доказује и број посетилаца који расте из године у годину. И то не само Срба који се окупљају, већ и много људи другог порекла, што је за нас Србе велики плус, јер други могу да виде наше наслеђе, али и да науче нешто о нашој историји, да пробају нашу храну и пића. Хвала свим нашим домћинима и организацији СОYА за част да учествујемо на овако великом и значајном догађају.

Турнеја „Ризнице“ оставила је зиста јак утисак на све наше људе широм Аустралије који су имали прилику да их гледају. После два доласка у три године, да ли ћемо у блиској будућности поново видети феноменалне Краљевчане на Петом континенту?

Било би ми жао да овим младим људима ово буде једини долазак у Аустралију, али је то врло могуће. Прво, тешко се добијају визе, а авио-карте су веома скупе. За овогодишњу турнеју су финансијски једним делом учествиовали родитељи, а једним ми као друштво. Овде смо се сналазили, продавали сувенире, а неки наши центри су нас помогли делом прихода од улазница, како бисмо смањили наше трошкове. На жалост, новац диктира много тога и остаје нам само да се надамо да ћемо једног дана поново доћи уз ову лепу земљу и међу наше дивне људе – прижељкују Игор и његова дружина.

За крај, даровити кореограф „Ризнице“ има и посебну поруку за све Србе у Аустралији, а нарочито за оне који се баве фолклором или намеравају да крену тим путем.

– Свестан сам да овде млади морају да се прилагоде животу у Аустралији, а истовремено желе да сачувају своје српско порекло. Најбољи начин за то је да се прикључе раду културних центара и цркава. Данас кад је култура сведена на минимум и кад се неке друге вредности више поштују, сви треба да будемо упорни и да истрајемо. Пре свих родитељи и омладина у дијаспори, који треба да се укључе у рад српских центара и културно-уметничких друштава јер је то једини начин да остану повезани и упућени једни на други, да комуницирају на српском, да прослављају славе, друже се, путују заједно… Фолклор је један од одличних начина да се очувамо као народ, или како често имам обичај да кажем – И ми бисмо били странци да нам нису ти опанци – закључио је Игор Гудић из „Ризнице“.

Уживали у Тамбалонг Парку

Наклон колегама у Аустралији

Игор Гудић се добро познаје са већином кореографа и организатора у културно-уметничким друштвима у Аустралији и одаје им велико признање за све што раде на очувању српске традиције и културе.

– Њихов подвиг је већи кад се зна да раде у отежаним условима. Наравно, не мислим притом на финансије, већ на чињеницу да је скоро 90 одсто деце која играју и певају у ансамблима рођено у Аустралији и многи од њих почели су да се баве фолклором на наговор и по жељи својих родитеља, с циљем да се друже са српском омладином и очувају културу и језик. Ипак, моје колеге успевају да те младе људе анимирају и привуку их да остану дуго у фолклору што је заиста велика ствар. Верујте, у Европи је далеко лакше, пре свега због близине Србије.

Бројнији него у Европи

Игор Гудић, као и многи други кореографи из Србије, често путује по Европи и сарађује са ансамблима српске дијаспоре. Зато је и позван да упореди стање фолклорних друштава у Аустралији и на Старом континенту.

– У уметничком смислу Аустралија је мало испод Европе. Главни разлог је што је много удаљена од матице, па кореографи овде не могу да добију помоћ нас из Србије, као што је то случај са европским ансамблима. Ми из Србије скоро сваки други, трећи викенд идемо по Европи и заједно са кореографима у Аустрији, Немачкој, Шведској и другим земљама, одрадимо неколико проба, поставимо нове кореографије, консултујемо се око ношњи. Зато су ти ансамбли уз раме онима у матици. Овде је другачије, јер даљина утиче да се моје колеге сналазе уз помоћ штапа и канапа, али успевају да пренесу своје богато знање стечено у Србији. Међутим,. Аустралија је по бројности младих у културно-уметничким друштвима испред европских ансамбала – каже Игор.

Ризница широм отворена

Краљевчани су већ сада спремни да узврате гостопримство пријатељима из Аустралије. Нека од овдашњих друштава већ су гостовала у Србији, а има и оних кој исе спремају да то учине у блиској будућности.

– Српски центар Бонириг је већ два пута долазио у матицу и оба пута смо ми били суорганизатори њихове турнеје и боравка у Краљеву. Обилазили смо заједно Београд, Нови Сад, Копаоник, Сарајево, Требиње… Сада није било конкретних договора о гостовању овдашњих друштава у Србији, али је свуда било помена те теме. Са „Шумадијом“ из Кизбороа и колегиницом Жељком разговарали смо да дођу догодине, а Натали и „Ђердан“ из Голд Коуста планирају да кроз две године први пут дођу на турнеју по Србији, као и Бонириг и Круг. Врата „Ризнице“ широм су отворена за све – поручио је Гудић.


Аутор: Б. Цветојевић

Извор: Вести онлајн