Мора да је љубав: Азбучни формулар, латинични рукопис

Странка од ПДП одијељеног Зорана Талића на друштвеним мрежама редовно пише као што је Јосип Броз Тито заповиједао, али није радио – и ћирилицом, и латиницом.

Но, исто то данас проповједају и Бакир Изетбеговић и (као) Жељко Комшић и (још више као) фолиранти типа Наша странка, који хине да су „стварно мултиетнични“, док заправо слиједе азбукоубиствену и србомрзачку идеологију још из доба самоуправног социјализма.

Ову фотографију је предајући ћагета за изборе у ЦИК, направиши себић да се идентификују бирачима и нама као одговорна лица, поставио сам Талић. Дакле при процесу фотографисања, учитавања и објаве на два писма, није им палона памет да је њихов чин чисто азбукоубиство и културни геноцид над сопственим народом.

Срби су вјероватно једини народ на свијету, којем његово писмо изумире због тога што је у вријеме комунизма неко успио убиједити исте да је оно „назадно“.

Сами даље радимо на културном геноциду против самих себе, а који је Анте Павелић прописао још 1941. године, као један од првих закона које је његова Независна Држава Хрватска донијела.

Потпуно је јасно куда води овакво заступање „равноправности писама“ које заступа Полиграф, будући да у Загребу данас то не постоји, али из неког разлога српска политичка партија има потребу да његује традицију Јосипа Броза Тита, који је настављач Павелићеве политике.

Ако ништа, сазнали смо да се „равноправност писама“ заговара алатком за пресловљавање са латинице на ћирилицу, обзиром да је лични избор ових људи латиница. То је у реду, али више из ове политичке опције не би смјеле долазити било какве националне, односно српске патриотске изјаве.

 

Извор: Фронтал

Прочитајте и…

Видовдан: Паралелна правописна стварност Градског одбора СДС Бања Лука

Сарајево срамно прекраја историју: Циљ је да се прикрије геноцид над Србима

© AP Photo / Дарко Бандић

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције о поштовању жртава фашистичких режима и покрета, приступио је срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама којима је циљ уопштавање и маргинализовање страдања Срба у Другом светском рату.

Др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње, каже да је јединство које су по овом питању показали сви посланици Скупштине РС, позиције и опозиције, довољан показатељ да је свима засметало – исто.

Сарајево релативизује геноцид над Србима

„У Резолуцији се не помињу жртве геноцида НДХ – Срби, Јевреји и Роми. Резолуција је са позиције срспке стране требало да има облик који би био у складу са декларацијом која је већ донета о страдању Срба, Јевреја и Рома НДХ, а коју је усвојила Народна скупштина РС 2015. Године. Њу су написали историчари, док су Резолуцију коју је усвојио Председнички Дом Парламента БиХ написали људи који нису историчари и то су претворили у политичку тему што не би требало да буде,“ сматра др Деђански.

Друга ствар која је за РС била нерпихватљива је део у Резолуцији где се испред НДХ налази епитет такозвана, што она ни у ком случај није била, већ се радило о државном пројекту чији је циљ био да се Срби , Јевреји  и Роми иселе и побију, а да се део Срба покатоличи.

„То су кључне ствари које су засметале у Резолуцији да би се уопште о њој озбиљно разговарало. У Резолуцији се, такође, само говори о антифашистичким жртвама  које су настале као плод антифашистичке борбе, што није спорно, али се не помињу жртве које су то постале само због националне и верске припадности. Нико сем нас нема јаме. То су места на којима су убијани само Срби, Јевреји и Роми, не зато што су били антифашисти, већ што су неподобни по националној и верској основи,“додаје саговорник Спутњика.

За Сарајево су жртве само антифашисти

Историјски су познате ситације из Старог Брода где су жене српске националности скакале у реку да не би биле силоване или убијене пред најездом припадника НДХ, подсећа Деђански, уз напомену да Сарајево негира чињеницу да је злочиначка НДХ направила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Деђански сматра да је  Резолуција покушала да релативизује наше жртве не желећи да их прикаже као главне жртве НДХ.

„Друго, ако би се усвојила Резолуција у којој би се тврдило да су жртве само антифашисти онда не би могло да се каже да је НДХ била геноцидна држава,“ закључак је др Деђанксог.

Историчар Драгомир Анђелковић, директор Форума за одговорну политику и и оснивач Центра за стратешку сарадњу из Републике Српске подсећа да за време Другог светског рата у БиХ као и на читавом простору тадашње НДХ над српским народом није извршен геноцид, због идеологије, већ због националноти и вере.

Бакир изједначава анифашистичку борбу са борбом Бошњака

„Хрватски и Бошњачки комунисти врло чето су деловали антисрпски као и припадници фашистичких структура НДХ јер се просто радило о национаној мржњи и жељи да се максимално ослаби српски фактор. Свођење онога што се дешавало у БиХ током Другог светског рата на фашистичке злочине је смешно, јер тако нешто би морало да буде конкретизовано. Односно, да се каже да су то фашистички злочини муслиманских и хрватских фашиста над српским цивилима и да је то класичан геноцид,“ наводи Анђелковић.

Форма у којој се каже „жртве фашизма“, а не дефинише се ни ко су били жртве ни ко су били фашисти – криви историјску слику. По Анђелковићевим речима, Сарајево је свесно донело ову Резолуцију јер покушава, као уосталом и Хрватска да изокрене истину из периода Другог светског рата у коме је Српски народ био на страни антифашистичке борбе док је већина припадника и хрватског и муслиманског народа подржавала нацистичку Немачку.

„Ми смо имали рат против нацизма и фашизма  у коме су Срби били на страни борбе против фашизма и то у два антифашситичка покрета Равногорском и Партизанском у коме су такође доминатни били Срби. Сарајево то жели да релативизује. Недавно смо имали, могу слободно да кажем безобразну изјаву Бакира Изетбеговића, који је рекао да борба Бошњака из девдесетих година има континуитет са антифашистичком борбом из Другог светског рата, што је лаж,“ напомиње Анђелковић.

Није узета у обзир грађа из Јасеновца

Српска борба у отаџбинском рату деведесетих, додаје он, има континуитет са антифашистичком борбом из периода Другог светског рата против фашизма.

Народна скупштина Републике Српске, сматра да није реално очекивати да надлежне институције Босне и Херцеговине и Републике Хрватске у догледном времену усвоје законске акте којима би се установио исти дан за сећање на жртве геноцида Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата. У Резолуцији Представничког дома БиХ, која ће бити упућена Европском парламенту, осуђено је предавање оригиналне музејске јасеновачке грађе из Бањалуке у Музеј холокауста у Вашингтону, за време првог премијерског мандата Милорада Додика, уз подсећање да је та грађа одатле предата Хрватској. Народна скупштина РС, наводи  у закључцима, сматра да је у сарадњи са Музејом Холокауста у Вашингтону значајан део документације из Јасеновца снимљен и на савремени технички начин обезбеђен путем микрофилмовања и конзервације.

Парламент РС је закључио да ће формирати парламентарну делегацију која ће посетити Музеј Холокауста у Вашингтону и уверити се у стање дела јасеноваче грађе која се тамо налази. Владајућа већина тврди да се јасеновачка грађа налази у Архиву Републике Српске у савременој техничкој обради и да је доступна јавности.

 

Аутор: Бранкица Ристић

Извор: Спутњик

САРАЈАСТАНСКА ЈЕДНАЧИНА: ИМА РАВНОПРАВНОСТИ С-ПОЛОВА, АЛИ НИПОШТО ПИСАМА

Агенција за равноправност сполова БиХ, досјетила се, као и многи други, да оправдају своју беспосленост слањем алтруистичког саопштења без икаквог смисла и крајње дискриминаторске и противуставне суштине.

уторак, 31 марта, 2020 / 10:00

Док, рецимо, Предсједништво БиХ шаље редовно три иначице саопштења на истом језику (у којем је најзабавније тражити разлике између хрватске и муслиманске варијанте новоговора), министарства и агенције из, да простите, заједничких органа, шаљу искључиво латинична приопћења. Примјерака један.

Када им Фронтал.РС скрене на то пажњу, њихово служење народу се демонстрира тако што нас скину са листе прималаца саопштења. То је, ако ништа друго, сасвим сигурно јасан однос према равноправости српског народа.

Предсједништву „Три У Један“ се дешава да шаље једноалфабетска саопћења, али искључиво када су два муслиманска члана предсједништва (Џаферовић и Комшић) негдје на путу, па немају ваљда на располагању службу судских тумача за српски језик. Српски члан предсједништва никад не шаље искључиво на азбуци, што исто доста говори о свему.

Даље, у случају Агенције за равноправност сполова БиХ, није јасно што се не зове Агенција за женска права, јер ово звучи као то што се „Министарства рата“ по свијету, након Другог свјетског зову „Министарства одбране“.

Можда је то тако у Ефбиху, али ми имамо већ другу (директно изабрану) предсједницу од завршетка рата до данас. При том се у Ефбиху предсједник бира у парламенту.

ХОМОСЕКСУАЛНА ЈЕЗИЧКА ЗАЈЕДНИЦА БИХ

Из саопштења, које машински пресловљавамо на српско писмо, испада да жене код нас у кућама доживљавају крајњи терор. Толики, да се и они морају огласити саопштењем, које при том неће у њиховом положају промијенити ама баш ништа. Много би више постигли за права жена, када би укинули ту агенцију и плате искориститли за запошљавање угрожених жена, сигурне куће и бесплатну правну заштиту.

Осим да читав један (српски) народ није равноправан да од њих добија саопштења на писму чију равноправност, као и полну, гарантује устав, никада још нисмо чули да ова агенција упозорава због редовних огласа „издајем собу студенткињама“, „тражи се радница“, „посао за дјевојке – чување дјеце у иностранству“, „улаз и пиће добродошлице за даме – бесплатни“, „Дочек Нове године – мушкарци 20 КМ – жене 10 КМ“, итд…

Женама ускраћена права треба заштити на сваком мјесту, али не звати се Агенција за равноправност (с)полова и то још и некакве БиХ, уколико не само да се бавите готово искључиво женским полом (и то у вијеку кризе мушкости у Европи), већ не можете обезбједити ни базичну уставну равноправност народа у чије име је основана агенција. И то поред истих таквих, са истим таквим задацима у РС и Ефбиху!?

На све то треба додати да ова „хљеба преко погаче агенција“ више води рачуна о енглеском, него о српском језику и његовој равноправности у државној заједници Српске и Ефбиха. Званична мрежна страница ове агенције не посједује варијанту на српском писму, лого министарства и агенције су латиницом, али зато постоји превод на енглески језик (?!).

Не само да је енглески језик повлаштенији од српског писма (пошто је језик свеједно исти), него и документ који су послали носи име: „200327_Press-release COVID 19 kr“, што је прес-рилиз пракса коју смо видјели само још код Транспаренси интернешнел. Но, они су страни агенти и то се зна. Није јасно онда за коју државу у којој је англосаксонски званични језик, раде запослени у Агенцији за равноправност сполова БиХ?

Ево сад и саопшћења:

ЈЕДАН ТОПЛИ АПЕЛ КОМШИЛУКУ ПОВОДОМ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

Агенција за равноправност сполова БИХ Министарства за људска права и избјегице Босне и Херцеговине ових дана је објавила саопштење у којем се истиче да у времену беспоштедне борбе против пандемије вируса ЦОВИД-19 не смијемо изгубити из вида да тренутна криза додатно погађа жене и дјевојчице. Из поменутог саопштења, доносимо најважније дијелове:

У ситуацији ограничавања кретања и самоизолације, постији ризик од повећања насиља у породици. Службе подршке жртвама, као што су сигурне куће, тренутно наилазе на додатне изазове у свом дјеловању а постоји опасност да жртве из страха од заразе, оклијевају да потраже неопходну подршку. Зато је сигурним кућама потребно пружити додатну подршку, а комшилук, родбина и друге грађанке и грађани могу имати кључну улогу у контактирању полиције у случају сумње на опасност од породичног насиља, посебно у ситуацији ако је жртва онемогућена да се обрати за помоћ.

Жене су на првој линији заштите и превенције од заразе, а медицинска професија је, истовремено, и недовољно плаћена и недовољно цијењена. Један од малих, али значајних, начина препознавања кључне улоге жена у борби против пандемије би био да званичнице и званичници, као и медији, у својим обраћањима и саопштењима, осим “здравствених радника, доктора, грађана…” спомену и “здравствене раднице, медицинске сестре, докторице, грађанке…”.

Неплаћени и “невидљиви” рад у кући, који код нас традиционално претежно обављају жене, у ситуацији самоизолације се интензивира. Неопходно је да брига за дјецу и за старије, спремање хране и брига за чистоћу буду равномјерно распоређени између партнера, а једнородитељским заједницама окружење и систем морају се наћи на услузи.

Успоравањем економских активности у друштву најприје су погођене неке од дјелатности у којима преовладава женска радна снага, и жене несразмјерно више остају без посла. Апелујемо да доношење мјера подршке и економских подстицаја нужно буде засновано на гендер-анализи ефеката постојеће кризе.

Због чињенице да тренутна криза додатно погађа жене, нужно је да надлежни органи и друштво у цјелини приликом доношења и реализације мјера у борби против пандемије воде рачуна о ефектима које њихове активности имају на стање равноправности сполова и положај жена и дјевојчица у нашем друштву.

АГЕНЦИЈА ЗА РАВНОПРАВНОСТ СПОЛОВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине
Дубровачка 6, 71000 Сарајево


Извор: Фронтал