Језик се брани у школи, медијима и библиотеци

Друштво у којем се не цене књиге него му се потурају прапорци и лажи нема будућност, упозорава проф. др Александар Јерков

Александар Јерков (Фото лична архива)

Опстанак српског језика доводи се у питање ниском културом и јадним обликом говора у јавном животу, упозорава др Александар Јерков, професор Филолошког факултета и управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, истичући да је и наша култура слабо представљена у свету, да је мало превода с нашег на стране језике, а и све мање преводилаца, мада је посебан проблем и то што смо недовољно присутни у дигиталној сфери.

Овај професор Српске књижевности 20. века појашњава да је српски угрожен епидемијом нових језика на простору некадашње српскохрватске језичке заједнице и потискивањем ћирилице из равноправне употребе наша два писма. Зато смо, каже, сви одговорни, али не подједнако. Према професору Јеркову, најодговорнија је држава када, како тврди, допушта дискриминацију српског језика и тако не поштује себе и своју културу.

Ко нас спречава да водимо рачуна о нашем језику, зашто у школама и ми не бисмо имали онолико часова матерњег језика колико их имају Французи и Руси, пита Јерков. Уместо тога млади су, сматра он, у друштву спектакла и скандала засути лажним узбуђењима, сензационалистичким најавама и пуким простаклуком.

– Зато се дешава да пренадражени добро упакованим глупостима почну да одустају од рада на себи и радије прате вести о убиству неког криминалца него да читају Достојевског и Поа, Мешу Селимовића и Милорада Павића, па да уз уметнички смисао схвате чак и злочин и његово разрешење. Иде омладина у библиотеке, али друштво не награђује такав труд. Нашим светом не владају фини, образовани и паметни људи већ они грабежљиви. То ништа добро неће донети овој земљи и народу, премда то није нека нова појава. Сетимо се упозорења Арчибалда Рајса, изречених баш нама, ако не оних општих Сократа, Диогена и Епикура. Данас је боље него деведесетих, па ипак се све више људи исељава из Србије. То је смртна пресуда, тако се нестаје из историје. У први разред основне школе уписало се мање од седамдесет хиљада ђака, а број исељених из Србије је најмање половина тога. Дакле, нестаћемо. Ко о томе заиста брине – упозорава Јерков и додаје да друштво у којем се не цене књиге него му се потурају прапорци и лажи нема будућност.

Решење види у друштвеном препороду и енергичној акцији сузбијања некултуре и простаклука свим моралним средствима. За почетак, он би на све медије применио законе људскости и пристојности који се, каже, крше свакога дана, што нипошто није случајно.

Сматра да је бесмислено и непотребно рећи „лајковати”, „анфрендовати”, или „бити у проблему” и да до тих омиљених израза омладине воде незнање и воља за опонашањем „до границе обичног мајмунлука”. Они који користе те изразе руже наш говор и показују да заиста имају проблема не само с језиком, већ и с мишљењем. Ипак, „србинглиш” којим све више комуницирају млади у Србији, према Јеркову, није главни узрок кварења нашег језика јер „цивилизације продиру”, па сада кажемо компјутер и фајл, као што су наши очеви говорили шрафенцигер и ауспух (германизми), а дедови улар и камџија (турцизми)…

– Језик се озбиљно квари када не умемо да се лепо изразимо и не поштујемо довољно оно где он достиже апсолутни симболички врхунац – а то је књижевност. Људи читају стално, али је проблем шта читају. Све мање вредне ствари. Време не посвећују правим мислима, уметничким делима, стиховима, већ прате простачке, рекламне и политичке приче. Штета. Где год вам поглед падне нешто је исписано, од реклама по улицама до такозваних принтова на доњем вешу, а све глупост до глупости. Погледате у људе, а они не гледају једни друге већ свако у своју справицу у којој се, осим фотографија, налази и море сувишних, непотребних текстова. Од вести ни о чему, до лажних јунака стварних ријалитија и политичких узурпатора времена, пажње и живота – указује на суштину проблема професор Јерков.

Најтеже је руководити државом и васпитати дете

Присећајући се пријатељских разговора с проф. др Владетом Јеротићем, који му је једном приликом рекао да је најтеже управљати државом и васпитати дете, професор Јерков наглашава да нема лаког одговора на питање како да у друштву спектакла, о коме говори, родитељи васпитају децу.

– Али има један једноставан и савршено ефикасан тест: да ли сте се заиста трудили да ваше дете буде образован, фин и пре свега добар човек, или сте, да умирите себе, само глумили – одговор на питање проф. Јеркова крије и решење за најтеже занимање.

Учитељи су најпотцењенији, а основни део друштва

На питање да ли би наставници, па и министар просвете, могли да ублаже кризу у којој је српски језик, Јерков каже да су учитељи најпотцењенији иако су, заправо, основни слој друштва. Уместо да буду врло заинтересовани с ким њихова деца проводе половину свог дана док су тако мала, родитељи би, како каже, желели да тај „потлачени слој људи” исправи све оно где они сами, и цело друштво, греше, да им врате из школе анђеле док они у свакодневици од њих праве будуће преваранте.

– Учитељи би могли и морали да брину о деци као да све на свету од тога зависи. Господин министар треба, по цену политичке крви до колена, да се бори за другачији буџет. Наш буџет за просвету и науку је минијатуран, мањи него у свим нoрмалним земљама. У борби за просвету бисмо без оклевања сви помагали здушно, без обзира на политичке прилике или разлике – наглашава Јерков.


Зашто су села шпанска, а посао Сизифов

Oгранак Градске библиотеке у Заблаћу и ОШ „Владислав Петковић Дис” организовали су јавни час под називом „Језичке заврзламе” у четвртак 30. јануара 2020. у трпезарији Школе. Догађају су присуствовали ученици, просветни радници, али и публика заинтересована да сазна више о сопственом језику и грешкама у свакодневном говору.

У програму су учествовала 24 ученика старијих разреда –  чланови заједничке библиотечке секције Школе и Огранка, коју воде Зорица Ђаковић, наставник српског језика и Дубравка Илић, библиотекар у Огранку. Идеја о одржавању оваквог часа настала је током одржавања бројних едукативних радионица у Огранку (на теме промоције читања, препоручивања књига вршњацима, правилног говора и писања) и са жељом да што више младих сазна овакве информације. Осим видео-презентације на којој су приказане најчешће грешке у писању или изговарању појединих речи: радио, авион, одељење и др, публици су на занимљив начин, у петнаестак скечева, представљене устаљене фразе које се свакодневно користе, а мало ко зна како су настале.

Зашто су села „шпанска”, посао „Сизифов”, сузе „крокодилске” а слама „Алајбегова”, како  Давид побеђује Голијата и то баш у „нашој школи”, када кажемо да је  некоме „упала секира у мед” или му је неко учинио „медвеђу услугу”, зашто баш „Ахилова пета” или је неко збуњен, као да је „са крушке пао”…

Објашњења су дали ученици у занимљивим дијалозима и уз одличан сценски наступ, који је изазвао смех и бурне аплаузе публике, која је одлично оценила час, а многи су пожелели да још једном чују где се и како греши и како се правилно говори и пише.

Мото овог и неких будућих програма на сличне теме су речи наше познате књижевнице Исидоре Секулић: „Развијен језик, то је биће и крв народа, то је максимала онога што једна култура оставља и даје”.

Јавни час у Заблаћу показао је колико се успешно и на занимљив начин, осим у школским клупама може учити и у Библиотеци, и колико је сарадња ове две установе важна за образовање младих.

Извор:

Нови људи на челу Народне библиотеке Србије и Музеја савремене уметности

  Избори челника институција културе у Србији су понекад вишеструко неиуспешни, а понекад изненађујуће брзометни.

  Данас су објављене вести о изборима два управника – Народне библиотеке Србије и Музеја савремене уметности.

  Конкурси за управника Народне библиотеке Србије су више пута поништавани, мењали се управни одбори, Статут, тако да бирање траје већ другу годину. Управник је коначно изабран, али остаје још једна неизвесност о коначности.

  Што се тиче избора диртектора Музеја савремене уметности, познатог најпре по деценији реконструкције и због тога затворености за јавност, а прошле године по контроверзној изложби и гостовању исто тако контроверзне перформанс уметнице Марине Абрамовић, нови челник ове установе је именован уместо претходног вршиоца дужности.

  О детаљима ова два избора објављујемо прилоге из Вечерњих новости.

Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра

„Ћирилица“ Београд


Управни одбор Народне библиотеке Србије одлучио: Вукићевић добио предност

Њихов предлог и образложење до краја радног времена није стигао у Министарство културе, због чега није дат на увид јавности

Вук Вукићевић Фото Фејсбук

ПОСЛЕ вишечасовног дводневног заседања, чланови Управног одбора Народне библиотеке Србије у четвртак су одлучили, како „Новости“ незванично сазнају, да од шесторо кандидата за управника ове националне институције предност дају Вуку Вукићевићу (1977), садашњем директору Завода за проучавање културног развитка Србије. Њихов предлог и образложење до краја радног времена није стигао у Министарство културе, због чега није дат на увид јавности.

После краха априлског конкурса, који је поништен и праћен великим оспоравањима и оставкама, на поновљено надметање за првог човека НБС, уз Вукићевића јавили су се и Ласло Блашковић, досадашњи управник НБС, Милорад Вучковић, доскорашњи начелник у овој културној институцији, иначе пензионер, Дејан Ристић, историчар и некадашњи управник Библиотеке, Јасмина Ахметагић, критичарка и сарадница Института за српску културу у Лепосавићу и Ненад Кебар, доктор књижевности из Крагујевца.

Чланови УО Вељко Брборић (председник), Александар Јовановић, Драгана Грујић, Драгана Типсаревић и Мирјана Станишић размотрили су њихове кандидатуре и после појединачних разговора изјаснили се за Вука Вукићевића.

Према процедури, о овом предлогу изјасниће се Министарство културе и своје мишљење проследити Влади Србије на коначну одлуку. Према неким наговештајима, међутим, постоји велика вероватноћа да ће и овај конкурс бити поништен и да ће се на пролеће кренути у нови трећи избор управника НБС.

Наиме, уколико предлог Министарства културе не дође на дневни ред Владе до 5. марта, када је крајњи рок за расписивање избора, не може бити разматран. Влада улази у технички мандат и више не може да доноси никакве кадровске одлуке.


Почистили Накараду после „Чистача“: Виктор Киш именован за в. д. директора Музеја савремене уметности

Влада Србије именовала Виктора Киша за в. д. директора МСУ

Фото З. Јовановић

САМО десет дана после затварања изложбе „Чистач“ Марине Абрамовић, Музеј савремене уметности добио је новог руководиоца – Влада Србије именовала је скулптора и једног од покретача фестивала „Девет“ Виктора Киша за вршиоца дужности директора. Он је на то место дошао уместо Слободана Накараде, који је за в. д. директора МСУ именован септембра 2015, у време док је министар културе био Иван Тасовац, а реконструкција зграде на Ушћу упала у ћорсокак неуспелог тендера.

Како је обнова здања већ отпочела када је Тасовац смењен, Владан Вукосављевић, који је дошао на његово место, одлучио је да Накарда остане у стању в.д. на месту првог човека МСУ, до отварања музеја, без обзира на то што су у свим другим републичким институцијама расписани конкурси за директоре.

Тек годину и по после свечаног отварања матичне зграде, Управни одбор МСУ, чији председник је Никола Шуица, а у коме су били и Владимир Величковић, Аја Јунг, Александра Лазар и Светлана Митић, расписао је 24. јануара 2019. конкурс за директора. На њега су се поред в. д. Слободана Накараде, јавили Владислав Шћепановић, сликар и професор ФПУ, Зоран Ерић, кустос МСУ и историчар уметности Бранислав Димитријевић.

Управни одбор изјаснио се о сваком кандидату описно, с тим што су покојни Владимир Величковић и Аја Јунг (поднела оставку у међувремену) издвојили своја мишљења, јер су сматрали да је Накарада најпогоднији за ту функцију. Министарство културе предложило је Шћепановића, а предлог је онда прослеђен Влади Србије, која се о њему никада званично није изјаснила.

Слободан Накарада Фото К. Михајловић

Према информацији која се у четвртак по подне појавила на Танјугу, Министарство културе је Шћепановића касније (мада се не прецизира тачно када) повукло као предлог. Јавност, а ни кандидати на овом конкурсу, о томе до четвртка нису били обавештени. Предвиђено је да Влада Србије, када се сматра да је конкурс „пропао“, именује вршиоца дужности. Опет, на предлог Министарства културе и информисања које се сада определило за Виктора Киша као новог вршиоца дужности.

Виктор Киш Фото Јутјуб

Да севају варнице

НА Факултету примењених уметности, Виктор Киш (рођен 1973. године у Београду) завршио је одсек керамике.

– Покушаћу да више популаризујем уметност, уметника и његов рад – рекао је у првој изјави Танјугу. – Има доста уметника који имају енергију, знање и одличан рад… Моја идеја је да рад тих уметника промовишемо у Музеју савремене уметности. Музеј мора да буде место где севају варнице, баш као што је то случај са стварањем уметничких дела.


Извор: Вечерње новости, овде и овде

Приредила: Весна Арсић