Да ли ће опстати Коларчева задужбина

Tрошкови се множе, зараде запослених сведене су на понижавајући ниво, а руководилац Центра за музику у задужбини, Мирјана Лазаревић, пронашла je ново радно место

Хол Коларца: коме данас припада ова значајна установа, кључно је питање за њен опстанак (Фотографије: В. Саватић)

Неизвесност је друго име за нову сезону и за будућност Коларчеве задужбине, чија је управница Јасна Димитријевић још у јуну у интервјуу за наш лист навела да се ова „наша културно-образовна институција суочава, први пут после 88 година рада у континуитету, с питањима опстанка”. Сада крајем лета решења и даље нема. Задужбинар Илија Милосављевић Коларац, посветио је личну имовину свом народу и намени која се остварује данас и управо та оснивачка независност, јер иза Коларца не стоји ни град ни република, има велику цену која се најбоље види у најтежим временима. Коме данас припада ова важна установа, кључно је питање за њен опстанак.

По свему судећи обећана помоћ Коларчевој задужбини почетком лета, за текуће трошкове и покривање губитака због отказивања програма, неће бити у целости покривена, како је недавно потврдила у београдским медијима управница Јасна Димитријевић. А приход од улазница и закупа простора биће преполовљен.

– Од тражене своте од три пута по шест милиона динара, до сада смо добили од донација, захваљујући интервенцији премијерке Брнабић; првих шест милиона динара. Са том свотом смо покрили текуће трошкове одржавања објекта и дела зарада запослених до краја јуна. Очекујемо да се испоштује остатак договора за још две рате од по шест милиона динара. Једино тако Коларац може да планира други део сезоне,  од септембра до краја ове године. А очекујемо и у међувремену трајно решење, а то је трајно буџетско финасирање Коларца – рекла је јуче за „Политику“ Јасна Димитријевић, управница ове задужбине.

Од управнице смо недавно чули и то да Закон о задужбинама дефинише пројектно финансирање. Закон о култури у два члана, издваја Коларац и наводи да он ужива посебну бригу, док други члан наглашава да, ако постоји основ, у континуитету у обављању делатности, постоји могућност финансирања до 45 одсто текућих и материјалних трошкова.

– Нама је потребан уговор, споразум, на основу овог законског оквира и уважавање свега што Коларац као институција јесте. Или свако друго правно решење којим ће се обезбедити редовно финансирање делатности. То значи да је наш захтев да се посебним правним актом, у складу са Законом о култури, надокнади Коларчевој задужбини неостварени планирани приход како бисмо наставили даљи рад – рекла нам је својевремено Јасна Димитријевић.

Обећања су ту, трошкови се множе. Да ли је оправдана бојазан да ова установа културе може бити угашена? У међувремену наводи се да Немања Радуловић, славни виолиниста наступа крајем септембра и почетком октобра у задужбинској дворани, потом следи циклус концерата „Коларац – твој свет музике” који је утемељила и осмислила руководилац Центра за музику у задужбини, Мирјана Мима Лазаревић. Она је креирала и онај некадашњи циклус „Великани музичке сцене” захваљујући ком смо у Београду слушали светске звезде пуних 17 година, али који је пре неку сезону укинут због несташице средстава. Није свеједно чути да је Мирјана Лазаревић одлучила да текући циклус испрати стручно до краја, али да је у међувремену пронашла ново радно место. Зараде запослених су сведене на понижавајући ниво. Тренутно у Коларац на пробе долазе РТС ансамбли, одржавају се музичке радионице, а организује се упис за течајеве страних језика и припрема се предавачка делатност. Али се не зна шта ће сутра бити.

Иван Карл: Иницирали смо састанак у влади

Иван Карл, београдски секретар за културу јуче је поводом помоћи Коларчевој задужбини рекао за „Политику”:

– Секретаријат за културу био је иницијатор састанка у Влади Републике Србије у вези са проблемима са којима се Коларац суочава, а на основу Закона о култури, који ову установу препознаје као задужбину од посебне бриге државе. Дакле, поставили смо ствари на своје место и један део помоћи је већ реализован, а други се очекује ускоро. Истовремено колеге из Коларца упутиле су могући документ који би после одговарајуће процедуре од Министарства културе и Скупштине Србије, могао да послужи као образац за дугорочно решење, односно одржив модел финансирања. Кад је реч о граду Београду, ми настављамо са организовањем манифестација у Коларцу, и поред Бемуса који је предвиђен за новембар, пре тога планирамо један специјалан програм као додатну финансијску подршку.

Како помоћи Коларцу

„Колумбија артистс” светска концертна агенција, иначе заступник око 400 врхунских уметника, угашена је, што довољно говори о кризи. У великим проблемима је и Карнеги хол и Метрополитен опера, у којој су запослени послати кућама. Тако је у великом свету. Али криза не треба да буде изговор да се не уради све како бисмо помогли опстанак једине праве концертне дворане у Београду. О томе да ли је могуће помоћи Коларчевој задужбини да опстане говориће у наредним бројевима „Политике” познати српски уметници и културни прегаоци.

 

Аутор: Биљана Лијескић

Извор: Политика

Миодраг Зарковић: Али Стефан Немања није био Београџанин, јеботе!

Стефан Немања никада није живео у Београду, који није ни био у саставу Немањине државе – тако гласи један од чешћих ”аргумената” против споменика; може се видети по многим ћошковима друштвених мрежа, а уз непревазиђеног Марка Видојковића, у своју колумну на Ал Џазири уврстио га је и извесни Горан Мишић.

Тако да је Рузвелт мора бити одрастао код Богословије, чим је баш по њему названа онолика улица, која спаја тај трг са Вуковим спомеником. Такође, Београд је вероватно био историјско седиште француских краљева, због чега на Калемегдану и данас имамо споменик који нас подсећа на обавезу да Француску волимо онолико колико је она, по предању, волела нас.

Да не причамо о залудном Синан паши, који је, ускраћен за овако мудре саветнике, мошти Светог Саве спалио баш у том не-немањићком Београду, а још залуднији Срби то онда доживели као националну увреду! Капирате: Сава ништа није имао са Београдом, а Турци то нису знали па су му овде спалили земне остатке, али Београђани уместо да се на то само насмеју и узврате довитљивом колумном на Ал Џазири, стали да се љуте и дижу устанке; апсурд до апсурда…

Ако се међутим уозбиљимо, вреди се запитати чему уопште пребирање по Немањиним кретањима. Или по земљи из које споменик долази (Русији). Зашто је запенушалим критичарима толико запело да одвоје Стефана Немању од Београда? Зашто тако често наглашавају да је мрски им споменик направио руски вајар?

Ако је споменик ругло, зар не би сама та чињеница требало да буде довољна?

Рецимо, ако хоћу да вас упозорим да не бацате паре на романе Марка Видојковића, рећи ћу вам да је он дегенерик који је комплексе због мањка сантиметара успешно заменио комплексима због ускраћености у књижевном умећу – али нећу копати по томе где је рођен, с ким је шмркао и кад се последњи пут окупао, јер то са приповедачким даром и нема никакве везе.

Ако причамо о осећају Горана Марковића за друштвену одговорност, онда ћу да подсетим да је у Београд доводио србомрзачку човеколику сподобу Левија, а да је у ”Турнеји” отворено заговарао насиље према српским националистима (карикатурални Љубић, у тумачењу Воје Брајовића), док је према хрватским и муслиманским војницима налагао појачано разумевање па и сажаљење (сцена са минским пољем)… али се нећу бакћати тиме да ли има обичај да се зацопа у глумице које му играју у филмовима.

Дакле, за расправу о споменику битно је да ли је изгледом и положајем прикладан, или није. То где је Немања све живео и шта су обухватале његове земље, нема никаквог значаја. То одакле је вајар, престало је да има значаја оног часа кад је конкурс завршен.

Инсистирањем на тим подацима, критичари заправо показују да им у овој јавној расправи није стало ни до Савског трга ни до Београда ни до сећања на Стефана Немању. Као што им није стало ни до наводне борбе против режима – пошто би у том случају ваљда нападали режим тамо где он то највише и заслужује, а то је велеиздаја Косова и Метохије. Јер на том питању сви они горе поменути аргументи добијају на значају. Када се расправља о КиМ, итекако је важно коме је све кроз историју припадало. Исто као што је важно из ког страног центра моћи потиче злочиначки пројекат ”независне Косове”.

Сузбијањем косметске велеиздаје руши се Вучић, а оснажује Србија. Хистеричном и неутемељеном галамом против споменика Стефану Немањи – руши се Србија, а Вучићев противуставни режим чак и потпомаже. Можда хистеричне галамџије нису свесне свих последица свог поганог деловања, али им се, као и Вучићу, не сме опростити.

П.С.

Немали је број замлата убеђених да је Београд ”антисрпски град”. Да ли се те замлате бар у оваквим тренуцима запитају због чега је осведоченим србомрсцима, као што су Видојковић и Марковић, толико стало да Београд буде скројен баш по њиховом укусу? Како то да се Видојковић и Марковић оволико грчевито боре за Београд који њима одговара, док наводно родољубиве замлате од српске престонице већ деценијама демонстративно дижу руке?


Прилог:

Погледајте изблиза како ће изгледати споменик Стефану Немањи

 

Аутор: Миодраг Зарковић

Извор: Фронтал

Приредио: Администратор

Видовдански концерт „Србија се роди“

Овог Видовдана 2020, када нам је Газиместан као и саваки Божији дан у срцу, посебно су наше мисли и молитве са српским народом Црне Горе који брани своје светиње и основно људско право на исповедање вере, па ће тематика догађаја великим делом бити испуњена поруком Не дамо светиње!

Православно спортско друштво Света Србија приређује свечани Видовдански концерт Србија се роди, у недељу, на Видовдан 28. јуна од 18 часова на Летњој сцени Великог равелина Калемегданске тврђаве.

Изворна народна песма, појање, беседништво, гусле, драмски и музички уметници пружиће празнични доживљај на Летњој сцени до Природњачког музеја. Учесници у програму су Хор Симонида из Грачанице, Музички састав Метох при Манастиру Сланци, Руски женски вокални ансамбл Роса, Музички састав Света Србија и деца спортисти Православног спортског друштва Света Србија.

Престони град српске државе и свих Срба, сада већ традиционално празнује Видовданским концертом. Видовдан је дан завета и опредељења за Царство небеско, за Свету Србију, која ће нас дочекати  у осмом непролазном дану, вечном Видовдану.

Видовданским концертом Србија се роди негујемо живу традицију, уњедрену у најлепшим вредностима народа. Од предака примљен Кнежев косовски завет предајемо потомству, чувајући национално памћење као суштину нашег идентитета.

Србија се роди је поздрав и покрет који је ПСД Света Србија установило у сврху одбране права и слободе на стваралачки изражај бића, изградњу и рађање. Све у складу са својом мисијом да делује са високом друштвеном свешћу и одговорношћу према отаџбини и нараштајима који долазе. Стога су сви догађаји у организацији Православног спортског друштва Света Србија и сви капацитети обједињени управо под именом Србија се роди.

Овог Видовдана 2020, када нам је Газиместан као и саваки Божији дан у срцу,  посебно су наше мисли и молитве са српским народом Црне Горе који брани своје светиње и основно људско право на исповедање вере, па ће тематика догађаја великим делом бити испуњена поруком Не дамо светиње!

 

Извор: ИН4С