Писмо подршке „Ћириличној баштини“

Ћирилична даровница додељена листу „Политика” у Бајиној Башти; Предавање „Глагољате ли ћирилицу“ (Фотографије: С. Јовичић)

Бајина Башта – Минулог викенда је у Бајиној Башти, упркос још увек неповољним приликама због епидемије, успешно настављена традиција одржавања манифестације „Ћирилична баштина”, посвећена неговању ћирилице. Тим поводом писмо подршке Бајинобаштанима упутио је министар културе и информисања Владан Вукосављевић, које је објављено и на сајту овог министарства.

„Министарство културе и информисања свесрдно поздравља напоре општине Бајина Башта на заснивању и одржавању `Ћириличне баштине`, манифестације произашле из бајинобаштанске Декларације о ћирилици усвојене прошле године, коју је Министарство културе и информисања такође подржало. Ако свему томе додамо околност да програми `Ћириличне баштине` почињу уочи Дана словенске писмености, Светих Ћирила и Методија, можемо осетити снажну симболичку поруку о значају борбе за очување и неговање нашег основног писма. У томе се разазнаје и дубоко зрачење манастира Раче и њених чувених писара и писаца Рачана, од Јеротеја до Гаврила Стефановића Венцловића, који су српско слово чували и пренели до северних панонских крајева после Велике сеобе.

Није први пут да такозвана унутрашњост укаже метрополи шта је најпрече за читаву културну заједницу. Прегнуће слично општини Бајина Башта чини и малено Баваниште у јужном Банату са `Данима ћирилице`. Надамо се да ће ваша `Ћирилична баштина` бити дуговечна и делотворна, подстрек и другим локалним срединама широм Србије да и саме обрате већу пажњу на значај очувања и промовисања ћирилице”, наводи се у овом министровом писму, и закључује:

„Нажалост, морамо и овог пута да приметимо и констатујемо како намера Министарства културе и информисања да Република Србија законски оснажи заштиту ћирилице и српског језика, путем више пута слате иницијативе за измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма, код законом предвиђеног предлагача није наишла на одговор, нити на разумевање. Зато нам ваше и деловање других средина, установа и институција које се активно залажу за заштиту нашег писма пружа додатни подстицај да истрајемо. Сви смо ми `ћирилична баштина`, по томе нас препознају и пријатељи и они други, а ваша упорност обавезује и нас и све друге који мисле добро Србији и свеукупној српској култури.

 

Извор: Политика

Напомена Администратора: Вашој пажњи препоручујемо и коментаре испод изворног чланка, посебно:

Али обратите пажњу и како се коментарише. Грешке у куцању у јавном обраћању и испод чланка о језику и писму…није лепо, најблаже речено.

Пером на пергаменту ћирилици у част

Изложба калиграфских радова на отвореном (Фото С. Јовичић)

Бајина Башта – Манифестација „Ћирилична баштина” отворена је прексиноћ у Бајиној Башти у галерији Установе „Култура”, уз маске и мере заштите у складу с приликама, а садржаји су представљени и у галерији и на отвореном, у шетачкој зони.

На оба места постављени су калиграфски радови Душана Мишића (Шабац) на пергаменту исписани ћирилицом, савремени уметнички пут у нашу давну прошлост. Мишић, који води школу калиграфије у Саборној цркви у Београду и који у Бајиној Башти током трајања манифестације одржава и јавни час калиграфије на отвореном за младе и друге зантересоване, у оквиру свог циклуса „Слика и реч” изложио је 20 радова. Са украсним орнаментима налик средњовековним, с текстовима који су молитве из богослужбених књига. Реч је о савременом приказу средњовековног начина писања, уметничкој оди нашем наслеђу и дугом културном трајању.

– У Србији је мало калиграфа, жар у мени да истражујем и стварам пробудио је додир са страницима јеванђеља и средњевековним рукописима. Моја животна жеља је да се у Београду, као што постоји галерија фресака, отвори и галерија средњовековних рукописа – изјавио је Душан Мишић.

Са литерарног, ликовног и интернет конкурса за младе о ћирилици представљени су најуспешнији радови. „Да ли би наша књижевност била овако развијена да немамо ћирилицу? Не, не би. Наше писмо, наш језик – наша Србија… Негујмо српски језик и волимо нашу ћирилицу, јер она је основ књижевности и постојања”, написала је Јована Гајић, ученица седмог разреда школе из оближње Рогачице и добила прву награду на једном од конкурса.

Милован Јездић, директор Установе „Култура”, говорећи на отварању манифестације подсетио је да је прошле године установљена „Ћирилична баштина” добила награду Министарства културе „Културни образац године”, те да је ова установа као организатор предузела све како би се и у овој ситуацији наставила традиција одржавања смотре.

Манифестација се наставља програмом поезије коју казују ученици и  мултимедијалним предавањем Анђелке Петровић „Глагољате ли ћирилицу”, а данас је у манастиру Рача беседа и разговор о нашем вековном писму.

 

Аутор: Бранко Пејовић

Извор: Политика     

Претходно:

Ћирилица се пише срцем у Бајиној Башти

 

Ћирилица се пише срцем у Бајиној Башти

Манифестација „Ћирилична баштина” одржава се за викенд у вароши покрај Дрине уз програме на отвореном 1. Дефиле ђака на прошлогодишњој манифестацији

(Фото: С. Јовичић)

Бајина Башта – Пред нама је период оживљавања културних манифестација, а једна од првих након ванредног стања – како и приличи непроцењивом значају теме којом се бави – у знаку је нашег вековног писма ћирилице. Бајина Башта је предстојећег викенда домаћин манифестације „Ћирилична баштина”, установљене овде прошле године.

Варош покрај Дрине, упркос посебним приликама, наставља да исказује своју верност чувању ћирилице (у општинској скупштини усвојена је 2019. године декларација о заштити овог писма) и пригодној смотри њој у част. Овогодишња „Ћирилична баштина” биће отворена вечерас, траје и у суботу и недељу, уз садржаје на отвореном и поштовање здравствених препорука, чему су програми манифестације прилагођени.

Организатори из општинске Установе „Култура” најављују програме на главној улици, доступне током читавог дана свим посетиоцима и пролазницима. Ту испред галерије ове установе биће постављена изложба калиграфских радова (као и изложба унутар галерије), а у посебно осмишљен амбијент уклопиће се награђени радови са литерарних и ликовних конкурса за бајинобаштанске основце, те са интернет конкурса названог „Ћирилица се пише срцем” на фејсбук страници манифестације. Ови конкурси наишли су на изузетан одзив.

Свечано отварање друге „Ћириличне баштине” је вечерас, уз изложбу калиграфије „Слика и реч” аутора академског сликара Душана Мишића, као и доделу „Ћириличне даровнице”, диплома и захвалница. Управо је „Ћирилична даровница” новина у односу на прошлогодишњу манифестацију, додељиваће се за изузетан допринос и нарочито заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. Циљ овог признања, наглашавају организатори „Ћириличне баштине”, јесте да се на националном нивоу истакну организације и појединци који својим радом доприносе промоцији и очувању ћирилице.

Суботње вече почиње јавни часом калиграфије са предавањем Душана Мишића, наставља програмом „Деца о ћирилици” у коме ученици читају поезију, а завршава мултимедијалним предавањем „Глагољате ли ћирилицу” магистра науке о књижевности Анђелке Петровић. У недељу у оближњем манастиру Рача, средњовековном средишту рачанске преписивачке школе, након литургије се одржавају беседа и разговори о ћирилици.

Програми манифестације уживо ће се преносити на великом видео-биму постављеном на главној шетачкој зони у вароши, а програм у галерији доступан је у складу с прописаним мерама.

Један од оснивача „Ћириличне баштине” и члан њеног организационог одбора Синиша Спасојевић, који је и аутор општинске Декларације о заштити ћирилице, каже за наш лист да су у актуелној ситуацији која знатно ограничава окупљање публике и разноврсност програма ипак припремили садржајно, едукативно и занимљиво дешавање.

– Изузетно ми је драго што смо и поред свих непредвиђених околности за кратко време успели да организујемо „Ћириличну баштину”. Знатан део активности омогућили смо и путем интернета, што је изазвало велико интересовање. Прошлогодишња манифестација је уз разноврстан програм привукла велику пажњу грађана и медија, а од Министарства културе и информисања добила је награду „Културни образац године” – наглашава Спасојевић, захвалан листу „Политика” на неговању ћирилице и праћењу „Ћириличне баштине”.

Подсећања ради, кад је лане установљена ова манифестација окупила је у Бајиној Башти и старо и младо, уз поруку да наше вековно писмо треба више користити и не запостављати у ово време латинице, компјутера и новотарија. Утврђена је тада и одлука да „Ћирилична баштина” овде постане традиционална, сваког 24. маја када СПЦ слави просветитеље Светог Ћирила и Методија.

Аутор: Бранко Пејовић
Извор: Политика