Ускоро стиже 166. лист Мирослављевог јеванђеља

Очекује се да током посете руског премијера Медведева Србији буде потписан споразум с Русијом о повратку овог вредног фрагмента најстаријег сачуваног српског илустрованог ћириличног рукописа

Мирослављево јеванђеље најзначајнији писани споменик српске културе из 12. века

 

Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, најавио је да ће током посете руског премијера Дмитрија Медведева, који, како је најављено, у суботу долази у Србију, бити потписан споразум с Русијом о враћању 166. листа Мирослављевог јеванђеља, најстаријег сачуваног српског илустрованог ћириличног рукописа, преноси Танјуг.

Како је још раније договорено, Београд ће заузврат предати Москви седам слика руског сликара Николаја Рериха, а овај споразум би потом, како се очекује, требало да буде ратификован у руској Државној думи и Народној скупштини Србије.

„Овај процес захтева извесне кораке које смо припремили и координисали с руским Министарством спољних послова и верујем да ће бити потписан током посете Медведева. Гајим опрезан оптимизам да ће ова примопредаја бити извршена до краја ове године. Ако се то не догоди до краја године, онда ће се сигурно десити убрзо после тога. Жао ми је што ћемо остати без Рерихових слика, али с друге стране ми је драго што ће српско културно наслеђе бити обогаћено несталом страницом Мирослављевог јеванђеља”, рекао је Вукосављевић у изјави коју преноси Танјуг.

Подсетимо, лист о којем је реч једини је који недостаје Мирослављевом јеванђељу, из ове књиге са Хиландара га је у Русију однео руски научник Петар Успенски, којег су занимали стари текстови и који је био фасциниран овим драгуљем словенске палеографије. Од 1845. (помиње се и 1846. година) он је брижљиво чуван у Националној библиотеци у Санкт Петербургу, где се сматрао једним од највреднијих артефаката и где је излаган на посебан начин. Био је од тада па до данас и предмет интересовања многих научника због чега је и окосница многих дисертација и студија.

Како је Вукосављевић раније оценио за „Политику”, у историји уметности овај лист, као и цело јеванђеље, третира се као документ прве категорије чија је уметничка вредност непроцењива. Србија је дуго покушавала да га врати, за шта су постојале бројне правне препреке, које су сада превазиђене. Што се тиче Рерихових слика, према речима министра Вукосављевића, оне за земљу његовог порекла имају изузетну вредност, будући да је реч о значајној личности руске културе с краја 19. и почетка 20 века. Како је додао, оне су тридесетих година прошлог века дошле у Београд и Загреб у виду позајмице због излагања, али потом нити су купљене, нити су нам званично поклоњене, па не постоји правни разлог због којег оне не би могле да буду предмет ове међудржавне размене.

Само Мирослављево јеванђеље похрањено је у Народном музеју у Београду, и према строгим правилима, о чему је одлуку донела Народна библиотека Србије, може бити излагано у тој установи само десет дана током једне године. Настало је осамдесетих година 12. века на пергаменту, на старословенском језику, српске редакције и рашке ортографије, и састоји се од 181 листа у кожном повезу. По саставу је јеванђелистар чији кожни повез није првобитан, већ је вероватно из 14. века, а претпоставља се да је преузет с неког другог рукописа. Запис на последњем листу списа говори да га је поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање, а сматра се да је дијак Глигорије, чији се потпис налази на последњем исписаном листу, писар или минијатуриста књиге. Јеванђеље је 1979. проглашено за културно добро од изузетног значаја, од јуна 2005. уписано је на листу Унеска „Памћење света”.


Аутор: Милица Димитријевић

Извор: Политика

Обновљен веб-сајт СКЦ “Ћирилица” Београд

Драги наши читаоци,

У протеклом периоду имали смо незгоду са сајтом. Наиме, неко нам је избрисао комплетан сајт, случајно или намерно – не знамо, али требало нам је неко време да делимично вратимо избрисане текстове.
У међувремену смо се потрудили да боље заштитимо сајт, тако да нас поново можете пратити на адреси ћирилица-скц.срб

Ваш Србски културни центар “Ћирилица” Београд

  Управни одбор

Србског културног центра
“Ћирилица” Београд
фб: Србски културни центар” Ћирилица” Београд

ТЕМА НЕДЕЉЕ И ТЕМА ДЕЦЕНИЈЕ

 

   Данашња  Политика (недеља, 13. октобар 2019. године) је на насловној страни објавила текст И са ћирилицом можемо у Европу, као тему недеље: Шта кочи усвајање измена Закона о језику и писму. Поднаслов – Бугари стављају ћирилицу на евро, а ми је скидамо с динара, довољно говори о званичном односу према ћирилици, а то је суштински однос према основном идентитетском елементу, према нечему што нас је чинило цивилизацијом много раније него велики број данас богатих држава.

   Ово је тема недеље, а ми бисмо рекли и тема деценије, јер толико траје наше залагање за очување, и нажалост, повратак ћирилице у СВАКУ употребу српског народа, без ограничења и расправа око службене и јавне употребе. Онда када сваки Србин буде приватно користио ћирилицу као своје једино писмо, неће бити потребе за расправама око службене и јавне употребе, као што неће бити потребе ни да се позивамо на Закон о употреби језика и писма, јер ће бити део природног понашања.

   Овај текст у Политици се наставља и на 11, 12. и 13. страни, и резултат је разговора на Округлом столу у организацији овог дневног листа, а учесници су били председник Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Срето Танасић, и чланови тог тела проф. др Милош Ковачевић, проф. др Вељко Брборић и проф. др Александар Милановић.

   Подсећамо вас да смо у нашем најновијем, 5. броју Билтена Србског културног центра “Ћирилица” Београд објавили интервју са председником Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Сретом Танасићем, који ће се појавити на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду.

   Такође, на Сајму књига ће у нашој организацији бити одржан и Један сат о ћирилициу четвртак, 24. октобра у Сали “Борислав Пекић” од 18 до 19 часова, на коме ће учествовати и проф. др Александар Милановић, др Драган Хамовић, саветник министра за културу у оставци, као и председник нашег удружења, пуковник Милорад Ђошић.

   Позивамо све, и оне који не пишу ћирилицом, да дођу на наш Један сат о ћирилици.


Весна Арсић

главни уредник Билтена

Србског културног центра

“Ћирилица” Београд