Неколико речи о ћирилици

    Пре 7 година основана је Андрићев институт у Андрићграду.

    Пре 17 месеци промовисана је књига професора др Милоша Ковачевића „Борба за ћирилицу и српски језик“.

Професор др Милош Ковачевић

    Пре 7 дана у дневном листу „Политика“ објављена је вест да је професор др Милош Ковачевић добио награду „Мркаљ и Вук“ од Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“.

    Шта повезује ове три вести? Професор др Милош Ковачевић је добио награду за наведену књигу која је објављена у издању Андрићевог института из Андрићграда.

    Професор др Милош Ковачевић је један од групе професора са Филолошког факултета у Београду који се већ годинама бори за усаглашавање Закона о језику и писму са Уставом Републике Србије, организује предавања и округле столове на којима стручно и аргументовано разјашњава све „дилеме“ које имају они који сматрају да није грех, или да је чак „богатство“ писати на српском језику латиничним писмом, и даје конструктивне предлоге да се читава немогућа ситуација двоструког писма у српском језику разреши на стручан, научни и законит начин.

    Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ ће следеће године, 15. фебруара, „прославити“ 20 година свог постојања. То је прво удружење у Србији настало због потребе за очувањем ћирилице. У међувремену, формирано је још неколико удружења широм Србије са истим циљем. Наше удружење, Србски културни центар „Ћирилица“ је настало због исте потребе и са истим циљем пре три године, уз додатну потребу за бригом о србској култури, која је такође на ивици опстанка.

    Наредних година ће се можда оснивати још удружења којима ће приоритет бити да у наступајућим несрећним временима која нам прете гашењем идентитета пренесу долазећим генерацијама колико је важно да знамо ко смо, одакле смо и куда идемо. Професор др Милош Ковачевић је један у низу ентузијаста, али има нас још. И нећемо баш тако брзо изумрети.

 

Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
“Ћирилица” Београд

 

 

Србија и Српска заједно ће штитити ћирилицу

 

Делегације министарстава културе Србије и Републике Српске данас у у Београду дефинисале полазне основе за усаглашавање законских регулатива о српском језику и ћириличном писму у Српској и Србији.

Делегације су предводили министри Владан Вукосављевић и Наталија Тривић, , која је навела да је на састанку усаглашен заједнички став да су језик и писмо идентитетско право сваког народа, па тако и српског који живи са обе стране реке Дрине.

„То смо претходно дефинисали заједничком декларацијом. , потписаном у марту прошле године у Сремски Карловцима, о српском културном простору рекла је Тривић новинарима после састанка у Београду.

Она је напоменула да и Европска Унија, такође, декларативно подржава статусне измене које регулишу статус и писмо сваког народа, па тако и српског.

Тривићева је рекла да то никако не угрожава остале конститутивне народе у Републици Српској, односно БиХ.

„Сваки народ, па тако и српски, има право да има регулативу која јаче и снажније позиционира у смислу очувања српског језика и писма као дела националног идентитета”, рекла је Тривићева.

Вукосављевић је навео да је састанак био веома конкретан и да су усаглашене основе о српском језику и ћириличном писму.

„Надам се да ће законске основе о српском језику и ћириличном писму бити идентичне у Републици Српској и Србији. Сигуран сам да ће на техничким детаљима законске регулативе радити стручњаци оба министарства, као и Министарства просвете Србије. Одредбе које се тичу заштите и начина коришћења језика и писма већ постоје. Министарство културе већ скоро две и по године инсистира на изменама и допунама закона о језику и писму и верујемо да ће управо ово усаглашавање са Републиком Српском да све норме о језику у обе земље буду идентичне”, казао је Вукосављевић.

Он је додао да су политика очувања и заштите ћириличног писма као традиционалног израза културног идентитета српског народа ма где он живео, као и културна политика унапређења језика, питања од најважнијег значаја за Српски народ у Србији и Републици Српској.

„Основали смо данас координационо тело које ће се бавити тим питањима и очекујемо прве резултате већ половином септембра. Очекујемо да ће законска решења и две државе бити иста и да ће та решења допринети принципима за која смо се заложили у декларацији о културном простору у Сремским Карловцима у марту прошле године”, казао је Вукосављевић, преноси Танјуг.

 

 

IИзвор. Политика

Драган Хамовић: “Жетеоци”

Објављујемо једну изузетну песму нашег познатог песника Драгана Хамовића.

 

 

ЖЕТЕОЦИ


За М. О.


Беху једном, крај Липљана, главе мушке, пшеничне.

Свуд около безакоње и страх гуши, надима.

Упути их, безусловно, трпка душа радина

Ка њивама на којима отад ништа не ниче.


Нема друге, из свих сила жарки бого нагари

И пођоше класовима (сви сазрели класови)

Род винутих без повратка да се још омасови.

Откинути од телеса, архангели аграрни


Можда вршу пшеничицу врта првосаздана,

Изван ствари, илузија, понад људског парлога,

Четрнаест жетелаца села Грацка Старога,

Посејани око снопља, у крвавим браздама.


Ко могаше, покапану, ту летину понети

Да је чисту, самлевену, у хлебац уобличи?

Ко да збрише призор тако сурово симболични:

Ловци никад уловљени, жетеоци пожњети.

 


Познати српски песник, есеjиста, историчар књижевности и књижевни критичар Драган Хамовић,  рођен је у Краљеву где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао, магистрирао и докторирао на групи за српску књижевност и језик Филолошког факултета у Београду.

Био је главни и одговорни уредник часописа Повеља, покретач и уредник више књижевних едиција и серије зборника радова о песницима добитницима награде Жичка хрисовуља. Од 2001-2003– године био је директор Библиотеке “Стефан Првовенчани” у Краљеву. Радио је и као уредник у Заводу за уџбенике у Београду, а сада је виши научни сарадник на Институту за књижевност и уметност у Београду.

Од 2016. до 2019. био је на дужности посебног саветника у Министарству културе и информисања Републике Србије и на ту функцију је дао оставку после упорног игнорисања Предлога закона о језику и писму који би требало да се усагласи са Уставом.

Био је члан Удружења књижевника Србије (1994–2001) и Српског књижевног друштва (2001–2009). За књижевну критику добио је Награду „Милан Богдановић“ 2006, а за песничку збирку Матична књига Награду САНУ из фонда Задужбине Бранка Ћопића 2008 године. Објављује радове у књижевним часописима недељницима,  и зборницима.

 

Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центр