Непрактичност азбукоубиства: Б или В?

Неко је, некада, у Бањој Луци дионио одлуку да произвођачи лимених табли беспотребно зараде, промјеном азбучних у азбучно-латиничне табле са именима улица.

У Сарајеву су и даље само латиничне и непредратно зелене, док је ова са наше фотографије очигледно од приватног предузимача. Осим што је српско писмо на другом мјесту, није баш најјасније да ли се мисли на Б или В, али код оних којима је латиница на првом мјесту сигурно нема дилеме.

Најтужније је у таквом свијету име које носи ова улица – Српска…

 

Извор: Фронтал

Европски дан језика – без српског писма

Европска унија шаље још један пропагандни спин у који су укључене организације и амбасаде Аустрије, Њемачке, Француске, Шпаније… али гдје готово по обавези нема мјеста за српско писмо.

Потпуно иста прича као у случају прославе Европског дана градске покретности – па не би даље трошили ријечи на лажне мултиетничке и мултикултуралне басне које приповједају из ЕУ, јер се ево у пракси код њих види како то изгледа.

Сви могу – Срби не.

 

Извор: Фронтал

ШТА ЈЕ ОВО АКО СРПСКА, ПОСРЕДНО БИХ, НЕ ПРИЗНАЈЕ КОСОВО?

Мљекара из Козарске Дубице производи и на домаћем тржишту продаје производ на којем постоји ознака мафијашке НАТО квазидржаве створене агресијом на Србију.

Наравно да нико не води рачуна о српској просвјети и култури, јер би већ одавно сви произвођачи, чак и из Ефбиха, морали по сили закона имати на полеђини својих производа упутства и састав истих на оба, наметнутим амандманима на Устав РС и БиХ „равноправна писма“.

Овдје је прекршено не само то, већ се и дио територије Србије из Српске признаје као са међународном ознаком и искључиво албанским језиком.

Замислите да преко пута, у Хрватској Дубици, неко производи сир са ознаком СРБ, РС, ЦГ – и то све на ћирилици?

 

Извор: Фронтал