Лепе мисли великих Срба

Поштовани читаоци,

Ових дана смо разговарали о томе како је интернет Богу хвала препун мисли великих Срба. Ипак све је то лепо, али мисли су углавном исписане латиницом која није српско писмо. Зато смо одлучили да неке нађемо, а неке азбучно обрадимо за шта је био задужен наш технички део екипе са мајором пилотом Мирославом Младеновићем, који рече да треба почети од почетка, а то је Устав Републике Србије.

Што се мисли тиче изабрали смо неколицину, а као што је ред почињемо по нама од највећег Србина, а то је Никола Тесла. Већину смо преузели са „свезнајуће“ Википедије.

 

Милорад Ђошић

Бугарски национални радио: Жив је дух словенских првоучитеља крај обала Мораве

СКЦ „Ћирилица“ Београд: Ако и нисте прочитали вест

Стручњак из Софије упутио ОТВОРЕНУ ПРЕТЊУ Македонији: Ако не прихватите бугарске корене ЈЕЗИКА кога су вештачки СТВОРИЛИ СРБИ, остаћете ПРЕД ВРАТИМА ЕУ!

требало би да вам следећи чланак каже доста тога. Какогод, комшијама свака част што и у пропаганди користе заједничко нам писмо.

Жив је дух словенских првоучитеља крај обала Мораве


Споменик Св. Ћирилу и Методију у Микулчицама

Сваке године 24. маја, на Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености у јужноморавско село Микулчице /Чешка/ сливају се Бугaри из Чешке, Словачке, Мађарске, Аустрије и Немачке. Долазе и многи странци из различитих словенских и православних заједница широм света, јер се ту одаје пошта словенским првоучитељима, светој браћи Ћирилу и Методију. У радним данима путници који обично журе у Праг, Брно или неки други већи град и најчешће мимоилазе локалне путеве који воде у Микулчице. Од 2009. године у парку тог села уздиже се споменик словенским првоучитељима. Разлог томе можемо открити у једној књижици – „Тајна гроба Методија, моравског архиепископа“. Њен аутор је чешки археолог проф. Зденек Кланица. Он је поставио хипотезу о повезаности Методија са овим местом. Претпоставља се да је недалеко од Микулчица била престоница Велике Моравске коју су каснији аутори називали Велехрад, што би у преводу значило Велики замак. Управо су у Великој Моравској света браћа Ћирило и Методије у периоду 863-867. г. остварили своју историјску мисију, у току које су увели словенски језик у литургије и створили прву словенску писменост.

Археолошка ископавања на подручју Микулчица почела су 1954. г, а потрајала су 38 сезона. У 70. годинама минулог века била су то најобимнија археолошка истраживања на територији Европе. На површини од 10 хектара раскопан је град који се налази на 3 острва у сливу значајне водене саобраћајнице – реке Мораве. Откривени су темељи велике владарске палате, 12 цркава, три моста, две луке, више од 2.500 гробова. У кругу палате је била и велика базилика. Поред ове две зграде истражено је преко 550 гробова. Кланица посвећује посебну пажњу на гроб бр. 590 који се налази у великој базилици. Научник је исказао смелу хипотезу да је овде 885. г. сахрањен архиепископ Великоморавски Методије.

Да ли је у откривеном празном гробу бр. 590 стварно био сахрањен Свети Методије и да ли се Велехрад налази у близини Микулчица спорно је питање. Упркос двовековним трагањима за моштима светитеља њихова судбина и данас остаје непозната. Други пак траже Велехрад и Методијев гроб узводно од Микулчица, на подручју око северне Мораве. Кланица такође сматра да се насељено место Микулчице некада звало Морава. Други аутори међутим нуде другачије хипотезе о његовом имену.

Католичка црква и мирјани, Моравци и Словаци, одају велику пошту светој браћи – као духовним личностима и православним мисионарима отпре Велике шизме 1054. г. Али о обиму и значају њихове мисије у одавно несталој држави, Великој Моравској, говори чињеница да 11 столећа касније они побуђују не само интересовање у академским круговима него су још увек предмет жустрих политичких, културних и религиозних дискусија у Чешкој и Словачкој. Уосталом по завршетку археолошких радова локалитет код Микулчица је претворен у музејски парк – добро одржаван, али у ствари прилично прозаичан. Међу иницијаторима промене је бугарски дипломата Здравко Попов. Као амбасадор у Прагу он има велики допринос подизању споменика светој браћи у Микулчицама. Споменик је дело Емила Венкова, Бугарина који живи у Словачкој.

Свратити у Микулчице вреди чак и да није 24. мај. Данас реком Моравом пролази граница између Чешке и Словачке, али је кретање преко границе сасвим слободно. Ту недалеко, зубу времена је одолео један бисер средњовековне култура из доба Ћирила и Методија и њихове великоморавске мисије. То је црква Свете Маргарите Антиохијске – на другој обали Мораве, код села Копчани. Култ према Светој Марини /Маргарити/ је византијски. На Западу су је почели поштовати релативно касно, после 9. века, а светитељку су назвали Маргариту. Нису ли можда света браћа пренела тај култ из Византије у Велику Моравску? О томе можемо само претпостављати. Оно што сигурно знамо је да је Свети Методије боравио у близини храма и служио у њему. Његов дух је још увек жив тамо, а мештани и даље цркву Свете Маргарите  називају Методијевом црквом.

Очувана црква Свете Маргарите Антиохијске на обали реке Мораве

Анимација: Петко Јакимов

Фотографије: Иво Иванов

Превод: Ана Андрејева

Извор: Българско национално радио

Кад Јоаникије раздани апсану: Познати песник посветио стихове владикином тамновању /видео/

© Sputnik / Стефан Ђурић

Хапшење владике Јоаникија и никшићких свештеника већ је ушло у песму – познати српски песник Благоје Баковић написао је песму „Кад Јоаникије раздани апсану“ посвећену владикином тамновању.

Хапшење владике будимљанско-никшићког Јоаникија није само узбуркало јавност у Црној Гори и Србији, већ и песничке духове. После песме коју је у част епископа Јоаникија написао владика далматински Фотије и песме познатог музичара Небојше Мастиловића, коју му је посветио радио „Слово љубве“, сада се пера латио и Благоје Баковић.

Познати српско-црногорски песник, добитник бројних награда, међу којима и државна награда Србије за врхунски допринос култури, написао је песму у част епископа коју преносимо у целости.

 

Кад Јоаникије раздани апсану

Само ти синко свој посао чини

Лисице на Сунце и у затвор води

А у тамници јарко Сунце сини

Да сва тамница буде на слободи

Кад је ноћ пала на сву Црну Гору

Са Острога светлости пенушао слап се

Па кад су по мраку угледали зору

Кренуше на Владику да светлост ухапсе

Да ухапсе топли дах молитве из плућа

Да ухапсе небо изнад кућног рога

Да хапшењем светињу одвоје од Бога

Да хапсе иконе – бранитељке кућа

Потегоше лисице, пендреке и метке

Сузавце бацише на потомке живе

Не би ли у њима подавили претке

И семе племена низ бразде и њиве

Кад крену да гута њиног ума рака

Веру и љубав са почетка века

Хапсећи ветар преко шумарака

Јурнуше у себи да хапсе човека

Кад у поноћ светлост васељенска бану

И слепи видесте пре икаквог јутра

Кад Јоаникије раздани апсану

Да га је више споља но унутра

Само ти синко свој посао чини

Лисице на Сунце и у затвор води

А у тамници јарко Сунце сини

Да сва тамница буде на слободи

Благоје Баковић

 

Извор: Спутњик