Годишњица бомбардовања Београда 1941. године – борба Давида и Голијата

На данашњи дан, 1941. године, у недељу на православни Ускрс, бомбардован је Београд. Без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. За четири дана бомбардовања употребљено је око 440 тона запаљивих бомби. Немци нису бомбардовали мостове, јер су им били важни за допремање трупа и материјала.

Историчар Дејан Ристић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је било више разлога за бомбардовање Београда.

Рушевине у Београду

Као први, навео је демонстрације 27. марта које су биле јавни шамар, како је рекао, пре свега Срба нацистичкој Немачкој. Истакао је да су Срби показали да су се Срби јавно декларисали као антифачистички народ.

Други разлог, према Ристићевим речима, било је учешће и победа Срба у Првом светском рату. Навео је да је Хитлер означио напад на Београд тако да има све карактеристике одмазде.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук лоциран на земунском аеродрому и јединице противваздухопловне одбране Ваздушне зоне Београд.

Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

Према Ристићевим речима, домаћи ваздухопловци су јуначки узлететли и покушали да одбране небо, али је то ипак била борба Давида и Голијата. Зато је битка за Југославију изгубљена а војска је капитулирала 18. априла.

Бомбардовање Београда

Током бомбардовања Београда страдала је и Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу.

Уништени су до темеља сама зграда и готово све што се ту од њеног оснивања чувало. Сви инвентари и каталози, књижни фонд од 500.000 свезака, целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије и још много тога је заувек изгубљено.

Истог дана почео је и немачки напад на Грчку. Ристић, међутим, каже да је Хитлер тражио да се направи јасна разлика између напада на Југославију, посебно на српски део, и на Грчку.

Додаје да је изјавио да му је жао што мора да ратује против племенитог грчког народа.

Зато наводи да је Атина, срећом спасена за добробит читавог човечанства а над Београдом је одржана лекција свима у Европи који би се дрзнули да пруже отпор нацистичкој Немачкој.


Извор: РТС

Сећање на страдање Народне библиотеке у Београду

БЕОГРАД – Поводом Дана сећања на страдање Народне библиотеке Србије у Другом светском рату, представници националне библиотеке положиће цвеће на Косанчићевом венцу.

Овај догађај биће обележен и пригодним обраћањем управника Ласла Блашковића у електронској форми.

ЕПА (Коча Сулејмановић)

Народна библиотека Србије је 6. априла 1941. године у бомбардовању авиона фашистичке Немачке погођена запаљивим бомбама.

Уништени су до темеља сама зграда, која се тада налазила на Косанчићевом венцу, сви инвентари и каталози, књижни фонд од 500.000 свезака, збирка од 1.424 ћирилска рукописа и повеља од 12. до 17. века, те картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, збирке од 4.000 наслова часописа, 1.800 наслова новина, недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге као и целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије.

Овај трагични догађај овековечио је ликовни уметник Антон Хутер (1905-1961), насликавши призор спаљене Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду.

Слика се чува у националној библиотеци.


Извор: РТВ

“Побратими и побратимке, НЕ АЗДИСУЈТЕ МНОГО, ЗАР ЗБОГ КАФУ ДА ПОГИНЕМО?” – Урнебесно писмо Врањанца које СВИ треба ДОБРО да запамте!

Порука подршке Врању осванула је на друштвеној мрежи Инстаграм.

Срж поруке јесте то, како је било некада, а како нам је сада. Мотивациони текст, и збирка свега што је задесило Србију и Врање.

Занимљива порука, исписана тако да се у даху чита са све карактеристичним Врањанским нагласком измамила је осмехе, и улила наду у боље сутра. Реалну упозоравајућу, а мотивациону порку, преносимо вам у целости.

“Побратими и побратимке,

наш град је преживеја 422 године под Турци, 4 године под Бугари, бомбардовање, 20 године радијацију и још пуно непријатељи током своју историју а с’д имамо работу сас овог новог и невидљивог непријатеља којег мора да победимо. Ми смо малечка средина у коју смо сви окренути једни према други јер волимо да искачамо, да се дружимо, да смо виђени, да седимо у чаршију, мераклијски да испијамо кафу и да не боли бандера за све.

Е па, дошло је време да се тој промени! Заједнички и са све снаге мора да утичемо прво на себе па онда на остали око нас да би победили овог непријатеља. Баталите гу кафу у град, да гу јебем у кафу, због пусту ли кафу треба да гинемо? Турци смо ги измавали сас бајонети и пушке ал’ да би победили овог непријатеља не треба ништа да работимо. Деду и нане под катанац, ви си седите дома и уживајте, а ми ће се потрудимо да ви неје досадно. Не паничите, понашајте се одговорно, помагајте једни на други и као што би рекла баба ми – „НЕ АЗДИСУЈТЕ МНОГО!“


Извор: Врањанске Работе Сваке Суботе

Преузето са: Опанак